மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அத்தாரியாத் - போஸ்னிய மொழிபெயர்ப்பு - பாசிம் கோரேக் - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Sura ez-Zarijat

வசனம்: 1

وَٱلذَّٰرِيَٰتِ ذَرۡوٗا

Tako Mi onih koji pušu snažno,

வசனம்: 2

فَٱلۡحَٰمِلَٰتِ وِقۡرٗا

i onih koji teret nose,

வசனம்: 3

فَٱلۡجَٰرِيَٰتِ يُسۡرٗا

i onih koji plove lahko,

வசனம்: 4

فَٱلۡمُقَسِّمَٰتِ أَمۡرًا

i onih koji naredbe sprovode –

வசனம்: 5

إِنَّمَا تُوعَدُونَ لَصَادِقٞ

istina je, zaista, ono čime vam se prijeti,

வசனம்: 6

وَإِنَّ ٱلدِّينَ لَوَٰقِعٞ

nagrada i kazna sigurno će biti!

வசனம்: 7

وَٱلسَّمَآءِ ذَاتِ ٱلۡحُبُكِ

Tako Mi neba punog zvjezdanih puteva,

வசனம்: 8

إِنَّكُمۡ لَفِي قَوۡلٖ مُّخۡتَلِفٖ

vi govorite nejednako,

வசனம்: 9

يُؤۡفَكُ عَنۡهُ مَنۡ أُفِكَ

od njega se odvraća onaj za kog se znalo da će se odvratiti.

வசனம்: 10

قُتِلَ ٱلۡخَرَّٰصُونَ

Neka prokleti budu lažljivci

வசனம்: 11

ٱلَّذِينَ هُمۡ فِي غَمۡرَةٖ سَاهُونَ

koji su, utonuli u neznanje, ravnodušni!

வசனம்: 12

يَسۡـَٔلُونَ أَيَّانَ يَوۡمُ ٱلدِّينِ

Oni pitaju: "Kada će Dan sudnji?"

வசனம்: 13

يَوۡمَ هُمۡ عَلَى ٱلنَّارِ يُفۡتَنُونَ

Onoga Dana kada se u vatri budu pržili!

வசனம்: 14

ذُوقُواْ فِتۡنَتَكُمۡ هَٰذَا ٱلَّذِي كُنتُم بِهِۦ تَسۡتَعۡجِلُونَ

"Iskusite kaznu svoju – to je ono što ste požurivali!"

வசனம்: 15

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَعُيُونٍ

Oni koji su se Allaha bojali – u džennetskim baščama će, među izvorima, boraviti,

வசனம்: 16

ءَاخِذِينَ مَآ ءَاتَىٰهُمۡ رَبُّهُمۡۚ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَبۡلَ ذَٰلِكَ مُحۡسِنِينَ

primaće ono što im Gospodar njihov bude darovao, jer, oni su prije toga dobra djela činili,

வசனம்: 17

كَانُواْ قَلِيلٗا مِّنَ ٱلَّيۡلِ مَا يَهۡجَعُونَ

noću su malo spavali

வசனம்: 18

وَبِٱلۡأَسۡحَارِ هُمۡ يَسۡتَغۡفِرُونَ

i u praskozorje oprost od grijeha molili,

வசனம்: 19

وَفِيٓ أَمۡوَٰلِهِمۡ حَقّٞ لِّلسَّآئِلِ وَٱلۡمَحۡرُومِ

a u imecima njihovim bio je udio i za onoga koji prosi i za onoga koji ne prosi.

வசனம்: 20

وَفِي ٱلۡأَرۡضِ ءَايَٰتٞ لِّلۡمُوقِنِينَ

Na Zemlji su dokazi za one koji čvrsto vjeruju,

வசனம்: 21

وَفِيٓ أَنفُسِكُمۡۚ أَفَلَا تُبۡصِرُونَ

a i u vama samima – zar ne vidite? –

வசனம்: 22

وَفِي ٱلسَّمَآءِ رِزۡقُكُمۡ وَمَا تُوعَدُونَ

a na nebu je opskrba vaša i ono što vam se obećava.

வசனம்: 23

فَوَرَبِّ ٱلسَّمَآءِ وَٱلۡأَرۡضِ إِنَّهُۥ لَحَقّٞ مِّثۡلَ مَآ أَنَّكُمۡ تَنطِقُونَ

I, tako Mi Gospodara neba i Zemlje, to je istina, kao što je istina da govorite!

வசனம்: 24

هَلۡ أَتَىٰكَ حَدِيثُ ضَيۡفِ إِبۡرَٰهِيمَ ٱلۡمُكۡرَمِينَ

Da li je doprla do tebe vijest o uvaženim gostima Ibrahimovim

வசனம்: 25

إِذۡ دَخَلُواْ عَلَيۡهِ فَقَالُواْ سَلَٰمٗاۖ قَالَ سَلَٰمٞ قَوۡمٞ مُّنكَرُونَ

kada mu oni uđoše i rekoše: "Mir vama!", i on reče: "Mir vama, ljudi neznani!"

வசனம்: 26

فَرَاغَ إِلَىٰٓ أَهۡلِهِۦ فَجَآءَ بِعِجۡلٖ سَمِينٖ

I on neprimijetno ode ukućanima svojim i donese debelo tele,

வசனம்: 27

فَقَرَّبَهُۥٓ إِلَيۡهِمۡ قَالَ أَلَا تَأۡكُلُونَ

i primače im ga: "Zar nećete da jedete?" – upita,

வசனம்: 28

فَأَوۡجَسَ مِنۡهُمۡ خِيفَةٗۖ قَالُواْ لَا تَخَفۡۖ وَبَشَّرُوهُ بِغُلَٰمٍ عَلِيمٖ

osjetivši od njih u duši zebnju. "Ne boj se!" – rekoše, i obradovaše ga dječakom koji će učen biti.

வசனம்: 29

فَأَقۡبَلَتِ ٱمۡرَأَتُهُۥ فِي صَرَّةٖ فَصَكَّتۡ وَجۡهَهَا وَقَالَتۡ عَجُوزٌ عَقِيمٞ

I pojavi se žena njegova uzvikujući i po licu se udarajući, i reče: "Zar ja, stara, nerotkinja?!"

வசனம்: 30

قَالُواْ كَذَٰلِكِ قَالَ رَبُّكِۖ إِنَّهُۥ هُوَ ٱلۡحَكِيمُ ٱلۡعَلِيمُ

"Tako je odredio Gospodar tvoj" – rekoše oni – "On je Mudri i Sveznajući."

வசனம்: 31

۞ قَالَ فَمَا خَطۡبُكُمۡ أَيُّهَا ٱلۡمُرۡسَلُونَ

"A šta vi hoćete, o izaslanici?" – upita Ibrahim.

வசனம்: 32

قَالُوٓاْ إِنَّآ أُرۡسِلۡنَآ إِلَىٰ قَوۡمٖ مُّجۡرِمِينَ

"Poslani smo narodu grješnom" – rekoše –

வசனம்: 33

لِنُرۡسِلَ عَلَيۡهِمۡ حِجَارَةٗ مِّن طِينٖ

"da sručimo na njih grumenje od ilovače,

வசனம்: 34

مُّسَوَّمَةً عِندَ رَبِّكَ لِلۡمُسۡرِفِينَ

svako obilježeno u Gospodara tvoga za one koji su u razvratu svaku mjeru prešli."

வசனம்: 35

فَأَخۡرَجۡنَا مَن كَانَ فِيهَا مِنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

I Mi iz njega vjernike izvedosmo –

வசனம்: 36

فَمَا وَجَدۡنَا فِيهَا غَيۡرَ بَيۡتٖ مِّنَ ٱلۡمُسۡلِمِينَ

a u njemu samo jednu kuću muslimansku nađosmo –

வசனம்: 37

وَتَرَكۡنَا فِيهَآ ءَايَةٗ لِّلَّذِينَ يَخَافُونَ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

i u njemu za sve one koji se boje patnje neizdržljive znak ostavismo.

வசனம்: 38

وَفِي مُوسَىٰٓ إِذۡ أَرۡسَلۡنَٰهُ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٖ

I o Musau, kada ga s očiglednim dokazom faraonu poslasmo,

வசனம்: 39

فَتَوَلَّىٰ بِرُكۡنِهِۦ وَقَالَ سَٰحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٞ

a on, uzdajući se u moć svoju, okrenu glavu i reče: "Čarobnjak je ili lud!"

வசனம்: 40

فَأَخَذۡنَٰهُ وَجُنُودَهُۥ فَنَبَذۡنَٰهُمۡ فِي ٱلۡيَمِّ وَهُوَ مُلِيمٞ

I Mi i njega i vojske njegove dohvatismo, pa ih u more bacismo, jer je bio osudu zaslužio.

வசனம்: 41

وَفِي عَادٍ إِذۡ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمُ ٱلرِّيحَ ٱلۡعَقِيمَ

I o Adu, kada na njih vjetar poslasmo u kome nije bilo nikakva dobra –

வசனம்: 42

مَا تَذَرُ مِن شَيۡءٍ أَتَتۡ عَلَيۡهِ إِلَّا جَعَلَتۡهُ كَٱلرَّمِيمِ

pored čega god je prošao, ništa nije poštedio, sve je u gnjilež pretvorio.

வசனம்: 43

وَفِي ثَمُودَ إِذۡ قِيلَ لَهُمۡ تَمَتَّعُواْ حَتَّىٰ حِينٖ

I o Semudu, kad mu bî rečeno: "Uživajte još neko vrijeme!"

வசனம்: 44

فَعَتَوۡاْ عَنۡ أَمۡرِ رَبِّهِمۡ فَأَخَذَتۡهُمُ ٱلصَّٰعِقَةُ وَهُمۡ يَنظُرُونَ

I oni se oglušiše o naređenje Gospodara svoga, pa ih uništi strašan glas na oči njihove,

வசனம்: 45

فَمَا ٱسۡتَطَٰعُواْ مِن قِيَامٖ وَمَا كَانُواْ مُنتَصِرِينَ

i ne mogaše se ni dići ni od kazne odbraniti.

வசனம்: 46

وَقَوۡمَ نُوحٖ مِّن قَبۡلُۖ إِنَّهُمۡ كَانُواْ قَوۡمٗا فَٰسِقِينَ

I o Nuhovu narodu, davno prije; to, zaista, bijaše narod neposlušni!

வசனம்: 47

وَٱلسَّمَآءَ بَنَيۡنَٰهَا بِأَيۡيْدٖ وَإِنَّا لَمُوسِعُونَ

Mi smo nebo moći Svojom sazdali, a Mi, uistinu, još neizmjerno mnogo možemo,

வசனம்: 48

وَٱلۡأَرۡضَ فَرَشۡنَٰهَا فَنِعۡمَ ٱلۡمَٰهِدُونَ

i Zemlju smo prostrli – tako je divan Onaj koji je prostro! –

வசனம்: 49

وَمِن كُلِّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَا زَوۡجَيۡنِ لَعَلَّكُمۡ تَذَكَّرُونَ

i od svega po par stvaramo da biste vi razmislili!

வசனம்: 50

فَفِرُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

"Zato požurite Allahu, ja sam vam od Njega da vas javno upozorim;

வசனம்: 51

وَلَا تَجۡعَلُواْ مَعَ ٱللَّهِ إِلَٰهًا ءَاخَرَۖ إِنِّي لَكُم مِّنۡهُ نَذِيرٞ مُّبِينٞ

ne prihvaćajte drugog boga osim Allaha, ja sam vam od Njega da vas jasno opomenem!"

வசனம்: 52

كَذَٰلِكَ مَآ أَتَى ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِهِم مِّن رَّسُولٍ إِلَّا قَالُواْ سَاحِرٌ أَوۡ مَجۡنُونٌ

I tako je bilo, ni onima prije ovih nije došao nijedan poslanik, a da nisu rekli: "Čarobnjak je!", ili: "Lud je!"

வசனம்: 53

أَتَوَاصَوۡاْ بِهِۦۚ بَلۡ هُمۡ قَوۡمٞ طَاغُونَ

Zar su to jedni drugima u amanet ostavljali? Nisu, nego su oni ljudi koji su u zlu svaku mjeru bili prevršili,

வசனம்: 54

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡ فَمَآ أَنتَ بِمَلُومٖ

zato ove ostavi, prijekor nećeš zaslužiti,

வசனம்: 55

وَذَكِّرۡ فَإِنَّ ٱلذِّكۡرَىٰ تَنفَعُ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

i nastavi savjetovati, savjet će vjernicima, doista, koristiti.

வசனம்: 56

وَمَا خَلَقۡتُ ٱلۡجِنَّ وَٱلۡإِنسَ إِلَّا لِيَعۡبُدُونِ

Džine i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju,

வசனம்: 57

مَآ أُرِيدُ مِنۡهُم مِّن رِّزۡقٖ وَمَآ أُرِيدُ أَن يُطۡعِمُونِ

Ja ne tražim od njih opskrbu niti želim da Me hrane,

வசனம்: 58

إِنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلرَّزَّاقُ ذُو ٱلۡقُوَّةِ ٱلۡمَتِينُ

opskrbu daje jedino Allah, Moćni i Jaki!

வசனம்: 59

فَإِنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ ذَنُوبٗا مِّثۡلَ ذَنُوبِ أَصۡحَٰبِهِمۡ فَلَا يَسۡتَعۡجِلُونِ

A nevjernike će stići kazna kao što je stigla i one koji su bili kao oni, i neka Me ne požuruju,

வசனம்: 60

فَوَيۡلٞ لِّلَّذِينَ كَفَرُواْ مِن يَوۡمِهِمُ ٱلَّذِي يُوعَدُونَ

jer, teško nevjernicima na Dan kojim im se prijeti!