மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் தாஹா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - பக்க எண் 313 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 13

وَأَنَا ٱخۡتَرۡتُكَ فَٱسۡتَمِعۡ لِمَا يُوحَىٰٓ

Allah se obratio Musau: “Tebe sam izabrao za dostavljanje poslanice, pa pomno i sabrano slušaj šta ti se objavljuje!”

வசனம்: 14

إِنَّنِيٓ أَنَا ٱللَّهُ لَآ إِلَٰهَ إِلَّآ أَنَا۠ فَٱعۡبُدۡنِي وَأَقِمِ ٱلصَّلَوٰةَ لِذِكۡرِيٓ

“Ja sam, zaista, Allah, ne postoji drugo božanstvo koje zaslužuje da mu se robuje, to samo Ja zaslužujem! Ja nemam saučesnika, pa Mi robuj, samo se Meni pokoravaj i obavljaj namaz da bi Me spominjao!”

வசனம்: 15

إِنَّ ٱلسَّاعَةَ ءَاتِيَةٌ أَكَادُ أُخۡفِيهَا لِتُجۡزَىٰ كُلُّ نَفۡسِۭ بِمَا تَسۡعَىٰ

“Znaj, Musa, da će Čas oživljenja neizostavno, doći! Gotovo da znanje o Njemu sakrijem (i od Sebe), pa kako će nekom drugom dati znanje o času njegova nastupanja?! Čas oživljenja doći će da bi svaki čovjek bio nagrađen ili kažnjen za ono što je radio. Premda ne znate kad će on nastupiti, postoje predznaci na temelju kojih se može znati da je Sudnji dan blizu.”

வசனம்: 16

فَلَا يَصُدَّنَّكَ عَنۡهَا مَن لَّا يُؤۡمِنُ بِهَا وَٱتَّبَعَ هَوَىٰهُ فَتَرۡدَىٰ

“I neka te zato, o Musa, od vjerovanja u Sudnji dan i pripremanja za njega ne odvrati onaj ko ga poriče – takav nije na Pravoj stazi već slijedi svoje strasti! Ako budeš slijedio takve ljude, zacijelo ćeš nastradati.”

வசனம்: 17

وَمَا تِلۡكَ بِيَمِينِكَ يَٰمُوسَىٰ

Allah je upitao Musaa, alejhis-selam, šta drži u svojoj desnoj ruci.

வசனம்: 18

قَالَ هِيَ عَصَايَ أَتَوَكَّؤُاْ عَلَيۡهَا وَأَهُشُّ بِهَا عَلَىٰ غَنَمِي وَلِيَ فِيهَا مَـَٔارِبُ أُخۡرَىٰ

Musa odgovori: “Ovo je moj štap, njime se poštapam hodajući i mlatim lišće ovcama, a služi mi i za druge potrebe.”

வசனம்: 19

قَالَ أَلۡقِهَا يَٰمُوسَىٰ

I tad je Svemogući Allah zapovjedio poslaniku Musau, alejhis-selam, da baci štap iz ruke.

வசனம்: 20

فَأَلۡقَىٰهَا فَإِذَا هِيَ حَيَّةٞ تَسۡعَىٰ

Musa je izvršio Božiju zapovijest: bacio je štap na zemlju pa ga je Sveznajući Allah pretvorio u zmiju koja brzo puže.

வசனம்: 21

قَالَ خُذۡهَا وَلَا تَخَفۡۖ سَنُعِيدُهَا سِيرَتَهَا ٱلۡأُولَىٰ

Međutim, Svevišnji Allah naredio mu je da uzme zmiju i da je se ne boji jer mu neće nauditi. Rekao mu je da će se zmija, čim je Musa uzme, pretvoriti u svoj prvobitni oblik.

வசனம்: 22

وَٱضۡمُمۡ يَدَكَ إِلَىٰ جَنَاحِكَ تَخۡرُجۡ بَيۡضَآءَ مِنۡ غَيۡرِ سُوٓءٍ ءَايَةً أُخۡرَىٰ

I naredio mu je da uvuče ruku pod pazuho, pa će se pojaviti bijela, ali bez nedostatka, bolesti i šuge, u čemu je bilo drugo Musaovo, alejhis-selam, znamenje.

வசனம்: 23

لِنُرِيَكَ مِنۡ ءَايَٰتِنَا ٱلۡكُبۡرَى

Ovo je Allah, džellešanuhu, naredio Musau kako bi vidio dva Njegova velika čuda – dokaz Allahove moći, veličine i jednoće i da je on Allahov poslanik.

வசனம்: 24

ٱذۡهَبۡ إِلَىٰ فِرۡعَوۡنَ إِنَّهُۥ طَغَىٰ

I naposlijetku je Plemeniti Allah naredio poslaniku Musau da ide faraonu jer je on, faraon, prevršio svaku mjeru u nevjerstvu.

வசனம்: 25

قَالَ رَبِّ ٱشۡرَحۡ لِي صَدۡرِي

Tad se Musa, alejhis-selam, obratio Allahu, džellešanuhu, dovom da učini prostranim njegova prsa, da bi mogao podnijeti poteškoće na putu dostave poslanice ljudima.

வசனம்: 26

وَيَسِّرۡ لِيٓ أَمۡرِي

I zamolio je da mu Gospodar olakša obavezu koju treba izvršiti.

வசனம்: 27

وَٱحۡلُلۡ عُقۡدَةٗ مِّن لِّسَانِي

I zamolio je da razveže uzao s njegova jezika, da tečno govori i da se ne zapliće u govoru.

வசனம்: 28

يَفۡقَهُواْ قَوۡلِي

Da bi oni koje ću pozvati razumjeli moj govor kada im dostavljam Tvoju poslanicu.

வசனம்: 29

وَٱجۡعَل لِّي وَزِيرٗا مِّنۡ أَهۡلِي

I podari mi pomoćnika iz moje porodice koji će mi pomoći u dostavljanju poslanice.

வசனம்: 30

هَٰرُونَ أَخِي

Neka taj pomoćnik bude Harun b. Imran, brat moj.

வசனம்: 31

ٱشۡدُدۡ بِهِۦٓ أَزۡرِي

Osnaži me bratom mojim Harunom i pomozi me njime.

வசனம்: 32

وَأَشۡرِكۡهُ فِيٓ أَمۡرِي

I njemu dadni da bude moj sudrug u poslanstvu.

வசனம்: 33

كَيۡ نُسَبِّحَكَ كَثِيرٗا

Da bismo te mnogo slavili i veličali.

வசனம்: 34

وَنَذۡكُرَكَ كَثِيرًا

I da bismo mnogo spominjali ime Tvoje.

வசனம்: 35

إِنَّكَ كُنتَ بِنَا بَصِيرٗا

Allahu, Ti, zaista, vidiš naš položaj i nije Ti ništa skriveno.

வசனம்: 36

قَالَ قَدۡ أُوتِيتَ سُؤۡلَكَ يَٰمُوسَىٰ

Allah je udovoljio ovoj Musaovoj, alejhis-selam, dovi i dao mu sve što je od Njega tražio.

வசனம்: 37

وَلَقَدۡ مَنَنَّا عَلَيۡكَ مَرَّةً أُخۡرَىٰٓ

Prije ove, Plemeniti je Allah dao Musau još jednu blagodat.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب حسن الاستماع في الأمور المهمة، وأهمها الوحي المنزل من عند الله.

Važne upute moraju se pažljivo slušati. Najvažnije što se čovjeku može govoriti jest Allahova objava.

• اشتمل أول الوحي إلى موسى على أصلين في العقيدة وهما: الإقرار بتوحيد الله، والإيمان بالساعة (القيامة)، وعلى أهم فريضة بعد الإيمان وهي الصلاة.

Poslaniku Musau na početku objave koju je dobio objavljena su dva temelja vjerovanja: priznavanje da je Allah jedini istinski bog i vjerovanje u Sudnji dan. Zatim mu je objavljeno da obavlja namaz, a to je obaveza koja dolazi odmah poslije vjerovanja.

• التعاون بين الدعاة ضروري لإنجاح المقصود؛ فقد جعل الله لموسى أخاه هارون نبيَّا ليعاونه في أداء الرسالة.

Neophodno je da se daije međusobno pomažu u pozivanju u vjeru, kako bi postigli cilj. Naime, Svevišnji je Allah poslanstvo dao i Harunu, nakon što je Musaa poslanikom učinio, da mu pomaže u dostavljanju poslanice.

• أهمية امتلاك الداعية لمهارة الإفهام للمدعوِّين.

Onaj koji poziva u vjeru mora biti vješt kako bi ga oni što ih poziva razumjeli.