மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 20 அத்தியாயம் ஸூரா தாஹா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான போஸ்னியன் மொழிபெயர்ப்பு - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 20

فَأَلۡقَىٰهَا فَإِذَا هِيَ حَيَّةٞ تَسۡعَىٰ

Musa je izvršio Božiju zapovijest: bacio je štap na zemlju pa ga je Sveznajući Allah pretvorio u zmiju koja brzo puže.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• وجوب حسن الاستماع في الأمور المهمة، وأهمها الوحي المنزل من عند الله.

Važne upute moraju se pažljivo slušati. Najvažnije što se čovjeku može govoriti jest Allahova objava.

• اشتمل أول الوحي إلى موسى على أصلين في العقيدة وهما: الإقرار بتوحيد الله، والإيمان بالساعة (القيامة)، وعلى أهم فريضة بعد الإيمان وهي الصلاة.

Poslaniku Musau na početku objave koju je dobio objavljena su dva temelja vjerovanja: priznavanje da je Allah jedini istinski bog i vjerovanje u Sudnji dan. Zatim mu je objavljeno da obavlja namaz, a to je obaveza koja dolazi odmah poslije vjerovanja.

• التعاون بين الدعاة ضروري لإنجاح المقصود؛ فقد جعل الله لموسى أخاه هارون نبيَّا ليعاونه في أداء الرسالة.

Neophodno je da se daije međusobno pomažu u pozivanju u vjeru, kako bi postigli cilj. Naime, Svevišnji je Allah poslanstvo dao i Harunu, nakon što je Musaa poslanikom učinio, da mu pomaže u dostavljanju poslanice.

• أهمية امتلاك الداعية لمهارة الإفهام للمدعوِّين.

Onaj koji poziva u vjeru mora biti vješt kako bi ga oni što ih poziva razumjeli.