மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அல்கமர் - போஸ்னிய மொழிபெயர்ப்பு- அர்ருவ்வாத் மொழிபெயர்ப்பு நிலையம் - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Sura el-Kamer

வசனம்: 1

ٱقۡتَرَبَتِ ٱلسَّاعَةُ وَٱنشَقَّ ٱلۡقَمَرُ

Bliži se Čas i Mjesec se raspolutio!

வசனம்: 2

وَإِن يَرَوۡاْ ءَايَةٗ يُعۡرِضُواْ وَيَقُولُواْ سِحۡرٞ مُّسۡتَمِرّٞ

A oni, uvijek kada vide znak, okreću se i govore: “Magija prolazna!”

வசனம்: 3

وَكَذَّبُواْ وَٱتَّبَعُوٓاْ أَهۡوَآءَهُمۡۚ وَكُلُّ أَمۡرٖ مُّسۡتَقِرّٞ

Oni ne vjeruju i povode se za hirovima svojim, a sve će kod svoga cilja skončati.

வசனம்: 4

وَلَقَدۡ جَآءَهُم مِّنَ ٱلۡأَنۢبَآءِ مَا فِيهِ مُزۡدَجَرٌ

I došle su im vijesti u kojima je ono što treba da ih odvrati –

வசனம்: 5

حِكۡمَةُۢ بَٰلِغَةٞۖ فَمَا تُغۡنِ ٱلنُّذُرُ

mudrost savršena – pa kako upozoritelji takvima mogu koristiti?!

வசனம்: 6

فَتَوَلَّ عَنۡهُمۡۘ يَوۡمَ يَدۡعُ ٱلدَّاعِ إِلَىٰ شَيۡءٖ نُّكُرٍ

Zato se okreni od njih! Na Dan kad ih glasnik pozove na nešto užasno,

வசனம்: 7

خُشَّعًا أَبۡصَٰرُهُمۡ يَخۡرُجُونَ مِنَ ٱلۡأَجۡدَاثِ كَأَنَّهُمۡ جَرَادٞ مُّنتَشِرٞ

oni će oborenih pogleda iz grobova izlaziti, kao skakavci rasuti,

வசனம்: 8

مُّهۡطِعِينَ إِلَى ٱلدَّاعِۖ يَقُولُ ٱلۡكَٰفِرُونَ هَٰذَا يَوۡمٌ عَسِرٞ

žureći ka glasniku. A nevjernici će govoriti: “Ovo je težak dan.”

வசனம்: 9

۞ كَذَّبَتۡ قَبۡلَهُمۡ قَوۡمُ نُوحٖ فَكَذَّبُواْ عَبۡدَنَا وَقَالُواْ مَجۡنُونٞ وَٱزۡدُجِرَ

Poricao je Nuhov narod prije njih, pa su roba Našeg u laž utjerivali govoreći: “Luđak!” – i Nuh je odbijen bio.

வசனம்: 10

فَدَعَا رَبَّهُۥٓ أَنِّي مَغۡلُوبٞ فَٱنتَصِرۡ

I on je Gospodara svoga zamolio: “Ja sam pobijeđen, pa Ti pomozi!”

வசனம்: 11

فَفَتَحۡنَآ أَبۡوَٰبَ ٱلسَّمَآءِ بِمَآءٖ مُّنۡهَمِرٖ

I Mi smo kapije nebeske pootvarali vodi koja je neprestano lila,

வசனம்: 12

وَفَجَّرۡنَا ٱلۡأَرۡضَ عُيُونٗا فَٱلۡتَقَى ٱلۡمَآءُ عَلَىٰٓ أَمۡرٖ قَدۡ قُدِرَ

i učinili da iz zemlje izvori provriju, i vode su se sastale po onome što je već bilo određeno,

வசனம்: 13

وَحَمَلۡنَٰهُ عَلَىٰ ذَاتِ أَلۡوَٰحٖ وَدُسُرٖ

a njega smo nosili na lađi od dasaka i klinova sagrađenoj,

வசனம்: 14

تَجۡرِي بِأَعۡيُنِنَا جَزَآءٗ لِّمَن كَانَ كُفِرَ

koja je plovila pred Našim očima, a nagrada je to bila za onoga koji je porican bio.

வசனம்: 15

وَلَقَد تَّرَكۡنَٰهَآ ءَايَةٗ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

I Mi to ostavismo kao znak – pa ima li ikoga ko bi se prisjetio?

வசனம்: 16

فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

“Kakva je bila kazna Moja i upozorenje Moje?!”

வசனம்: 17

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

A Mi smo Kur’an lahkim za opomenu učinili, pa ima li ikoga ko bi se prisjetio?

வசனம்: 18

كَذَّبَتۡ عَادٞ فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Poricao je Ad, pa kakva je bila kazna Moja i upozorenje Moje?!

வசனம்: 19

إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ رِيحٗا صَرۡصَرٗا فِي يَوۡمِ نَحۡسٖ مُّسۡتَمِرّٖ

Jednog kobnog dana poslali smo na njih leden vjetar koji je neprestano puhao

வசனம்: 20

تَنزِعُ ٱلنَّاسَ كَأَنَّهُمۡ أَعۡجَازُ نَخۡلٖ مُّنقَعِرٖ

i ljude dizao kao da su palmina stabla iščupana,

வசனம்: 21

فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Kakva je bila kazna Moja i upozorenje Moje?!

வசனம்: 22

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

A Mi smo Kur’an olakšali kao opomenu, pa ima li koga ko bi se prisjetio?

வசனம்: 23

كَذَّبَتۡ ثَمُودُ بِٱلنُّذُرِ

I Semud je upozoritelje poricao.

வசனம்: 24

فَقَالُوٓاْ أَبَشَرٗا مِّنَّا وَٰحِدٗا نَّتَّبِعُهُۥٓ إِنَّآ إِذٗا لَّفِي ضَلَٰلٖ وَسُعُرٍ

"Zar da slijedimo jednog od nas!" - govorili su. "Tada bismo, uistinu, bili u zabludi i bili bismo ludi.

வசனம்: 25

أَءُلۡقِيَ ٱلذِّكۡرُ عَلَيۡهِ مِنۢ بَيۡنِنَا بَلۡ هُوَ كَذَّابٌ أَشِرٞ

Zar baš njemu, između nas, da bude poslana Objava?! Ne, on je lažljivac oholi!”

வசனம்: 26

سَيَعۡلَمُونَ غَدٗا مَّنِ ٱلۡكَذَّابُ ٱلۡأَشِرُ

“Saznat će oni sutra ko je lažljivac oholi!

வசனம்: 27

إِنَّا مُرۡسِلُواْ ٱلنَّاقَةِ فِتۡنَةٗ لَّهُمۡ فَٱرۡتَقِبۡهُمۡ وَٱصۡطَبِرۡ

Mi ćemo poslati kamilu da bismo ih iskušali, pa pričekaj ih i budi strpljiv.

வசனம்: 28

وَنَبِّئۡهُمۡ أَنَّ ٱلۡمَآءَ قِسۡمَةُۢ بَيۡنَهُمۡۖ كُلُّ شِرۡبٖ مُّحۡتَضَرٞ

I upozori ih da će se voda između njih i nje dijeliti, svakom obroku pristupit će onaj čiji je red!”

வசனம்: 29

فَنَادَوۡاْ صَاحِبَهُمۡ فَتَعَاطَىٰ فَعَقَرَ

Ali oni pozvaše jednog od svojih, pa se on spremi i prekla je.

வசனம்: 30

فَكَيۡفَ كَانَ عَذَابِي وَنُذُرِ

Kakva je bila kazna Moja i upozorenje Moje?!

வசனம்: 31

إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ صَيۡحَةٗ وَٰحِدَةٗ فَكَانُواْ كَهَشِيمِ ٱلۡمُحۡتَظِرِ

Mi poslasmo na njih jedan jedini krik i oni postadoše poput zdrobljenog suhog lišća.

வசனம்: 32

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

A Mi smo Kur’an olakšali za opomenu, pa ima li ikoga ko bi se prisjetio?

வசனம்: 33

كَذَّبَتۡ قَوۡمُ لُوطِۭ بِٱلنُّذُرِ

Narod Lutov poricao je upozoritelje i upozorenja.

வசனம்: 34

إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا عَلَيۡهِمۡ حَاصِبًا إِلَّآ ءَالَ لُوطٖۖ نَّجَّيۡنَٰهُم بِسَحَرٖ

Na njih vjetar, pun pijeska, poslasmo, samo ne na Lutovu porodicu, nju u svitanje spasismo,

வசனம்: 35

نِّعۡمَةٗ مِّنۡ عِندِنَاۚ كَذَٰلِكَ نَجۡزِي مَن شَكَرَ

to je bila blagodat od Nas. Eto, tako Mi nagrađujemo one koji zahvaljuju.

வசனம்: 36

وَلَقَدۡ أَنذَرَهُم بَطۡشَتَنَا فَتَمَارَوۡاْ بِٱلنُّذُرِ

A on im je bio prijetio silom Našom, ali su oni u upozoritelje i upozorenja sumnjali.

வசனம்: 37

وَلَقَدۡ رَٰوَدُوهُ عَن ضَيۡفِهِۦ فَطَمَسۡنَآ أَعۡيُنَهُمۡ فَذُوقُواْ عَذَابِي وَنُذُرِ

Oni su od njega goste njegove tražili, pa smo ih Mi oslijepili: “Iskusite kaznu Moju i upozorenja Moja!”

வசனம்: 38

وَلَقَدۡ صَبَّحَهُم بُكۡرَةً عَذَابٞ مُّسۡتَقِرّٞ

A rano izjutra stiže ih kazna neprekidna.

வசனம்: 39

فَذُوقُواْ عَذَابِي وَنُذُرِ

"Iskusite kaznu Moju i upozorenja Moja!"

வசனம்: 40

وَلَقَدۡ يَسَّرۡنَا ٱلۡقُرۡءَانَ لِلذِّكۡرِ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

A Mi smo Kur’an olakšali za opomenu, pa ima li ikoga ko bi se prisjetio?!

வசனம்: 41

وَلَقَدۡ جَآءَ ءَالَ فِرۡعَوۡنَ ٱلنُّذُرُ

I faraonovoj porodici upozoritelji i upozorenja dolaziše,

வசனம்: 42

كَذَّبُواْ بِـَٔايَٰتِنَا كُلِّهَا فَأَخَذۡنَٰهُمۡ أَخۡذَ عَزِيزٖ مُّقۡتَدِرٍ

ali oni porekoše sve znakove Naše, pa ih Mi kaznismo onako kako kažnjava Silni i Apsolutno Moćni.

வசனம்: 43

أَكُفَّارُكُمۡ خَيۡرٞ مِّنۡ أُوْلَٰٓئِكُمۡ أَمۡ لَكُم بَرَآءَةٞ فِي ٱلزُّبُرِ

Da li su nevjernici vaši bolji od njih ili vi u knjigama nebeskim imate kakvu garanciju?!

வசனம்: 44

أَمۡ يَقُولُونَ نَحۡنُ جَمِيعٞ مُّنتَصِرٞ

Zar ovi da govore: “Mi smo skup nepobjedivi!”

வசனம்: 45

سَيُهۡزَمُ ٱلۡجَمۡعُ وَيُوَلُّونَ ٱلدُّبُرَ

Skup će, sigurno, poražen biti, a oni će se u bijeg dati!

வசனம்: 46

بَلِ ٱلسَّاعَةُ مَوۡعِدُهُمۡ وَٱلسَّاعَةُ أَدۡهَىٰ وَأَمَرُّ

Međutim, Čas oživljenja im je rok, a Čas oživljenja je užasniji i gorči.

வசனம்: 47

إِنَّ ٱلۡمُجۡرِمِينَ فِي ضَلَٰلٖ وَسُعُرٖ

Prestupnici, doista, u zabludi i patnji bit će,

வசனம்: 48

يَوۡمَ يُسۡحَبُونَ فِي ٱلنَّارِ عَلَىٰ وُجُوهِهِمۡ ذُوقُواْ مَسَّ سَقَرَ

na Dan kada budu u Vatru odvučeni, s licima dolje okrenutim: “Iskusite dodir Ognja!”

வசனம்: 49

إِنَّا كُلَّ شَيۡءٍ خَلَقۡنَٰهُ بِقَدَرٖ

Mi, doista, sve s određenjem stvaramo

வசனம்: 50

وَمَآ أَمۡرُنَآ إِلَّا وَٰحِدَةٞ كَلَمۡحِۭ بِٱلۡبَصَرِ

i naređenje Naše samo je jedna riječ – sve bude u tren oka.

வசனம்: 51

وَلَقَدۡ أَهۡلَكۡنَآ أَشۡيَاعَكُمۡ فَهَلۡ مِن مُّدَّكِرٖ

A Mi smo već vama slične uništili, pa ima li ikoga ko bi se prisjetio?!

வசனம்: 52

وَكُلُّ شَيۡءٖ فَعَلُوهُ فِي ٱلزُّبُرِ

I sve što su uradili u listovima je,

வசனம்: 53

وَكُلُّ صَغِيرٖ وَكَبِيرٖ مُّسۡتَطَرٌ

i sve, i malo i veliko, u retke je stavljeno.

வசனம்: 54

إِنَّ ٱلۡمُتَّقِينَ فِي جَنَّٰتٖ وَنَهَرٖ

Oni koji su se Allaha bojali bit će u džennetskim baščama i pored rijeka,

வசனம்: 55

فِي مَقۡعَدِ صِدۡقٍ عِندَ مَلِيكٖ مُّقۡتَدِرِۭ

na mjestu Istine, kod Vladara Apsolutno Moćnoga.