மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 49 அத்தியாயம் யூனுஸ் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 49

قُل لَّآ أَمۡلِكُ لِنَفۡسِي ضَرّٗا وَلَا نَفۡعًا إِلَّا مَا شَآءَ ٱللَّهُۗ لِكُلِّ أُمَّةٍ أَجَلٌۚ إِذَا جَآءَ أَجَلُهُمۡ فَلَا يَسۡتَـٔۡخِرُونَ سَاعَةٗ وَلَا يَسۡتَقۡدِمُونَ

Реци им, о Посланиче: Ја сам од себе не могу штету да отклоним, нити себи какву корист да прибавим, па како онда да другима то учиним? Могу само оно што Бог хоће, а ја не знам невидљиви свет, нити га могу знати. Рок који је Бог одредио за уништење неког народа зна само Бог, а кад тај рок наступи, неће бити ни убрзан, ни одгођен.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الإنسان هو الذي يورد نفسه موارد الهلاك، فالله مُنَزَّه عن الظلم.

Човек је тај који сам себе води у пропаст, а Бог је чист од тога да некоме учини неправду.

• مهمة الرسول هي التبليغ للمرسل إليهم، والله يتولى حسابهم وعقابهم بحكمته، فقد يعجله في حياة الرسول أو يؤخره بعد وفاته.

Задатак Посланика је да достави истину, а Бог је Тај Који ће с њима рачун сводити и кажњавати их, сходно Својој мудрости. Некада ту казну спусти док је посланик жив, а некада након што оде са овога света.

• النفع والضر بيد الله عز وجل، فلا أحد من الخلق يملك لنفسه أو لغيره ضرًّا ولا نفعًا.

Корист и штета су само у Божјим рукама. Нико од створења не може сам себи, нити било коме другоме да наштети или да корист донесе, без Божје дозволе.

• لا ينفع الإيمان صاحبه عند معاينة الموت.

Када човеку дође смрт, тада му веровање неће користити, ако пре смрти није веровао.