மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் யூஸுப் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - பக்க எண் 246 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 87

يَٰبَنِيَّ ٱذۡهَبُواْ فَتَحَسَّسُواْ مِن يُوسُفَ وَأَخِيهِ وَلَا تَاْيۡـَٔسُواْ مِن رَّوۡحِ ٱللَّهِۖ إِنَّهُۥ لَا يَاْيۡـَٔسُ مِن رَّوۡحِ ٱللَّهِ إِلَّا ٱلۡقَوۡمُ ٱلۡكَٰفِرُونَ

Њихов отац им рече: "О синови моји, идите и сазнајте нове вести о Јосифу и његовом брату, и немојте губити наду у Божје отклањање несреће Његовим створењима, јер само неверници тако губе наду, јер неверници не знају величанственост Божје моћи и скривене аспекте Његових благодати према њима."

வசனம்: 88

فَلَمَّا دَخَلُواْ عَلَيۡهِ قَالُواْ يَٰٓأَيُّهَا ٱلۡعَزِيزُ مَسَّنَا وَأَهۡلَنَا ٱلضُّرُّ وَجِئۡنَا بِبِضَٰعَةٖ مُّزۡجَىٰةٖ فَأَوۡفِ لَنَا ٱلۡكَيۡلَ وَتَصَدَّقۡ عَلَيۡنَآۖ إِنَّ ٱللَّهَ يَجۡزِي ٱلۡمُتَصَدِّقِينَ

Они послушаше свог оца и одоше да траже Јосифа и његовог брата. Када уђоше код Јосифа рекоше му: "Задесило нас је тешко стање и велико сиромаштво, и донели смо мало вредне ствари, па нам измери пуну меру као што си и раније радио и удели нам преко тога, или занемари недостатке наше робе. Бог најлепшом наградом награђује оне који удељују."

வசனம்: 89

قَالَ هَلۡ عَلِمۡتُم مَّا فَعَلۡتُم بِيُوسُفَ وَأَخِيهِ إِذۡ أَنتُمۡ جَٰهِلُونَ

Када чу њихов говор омекша му срце из милости према њима и откри им ко је рекавши: "Ви знате шта сте учинили са Јосифом и његовим рођеним братом када сте били лахкомислени, и знате последице таквог чина."

வசனம்: 90

قَالُوٓاْ أَءِنَّكَ لَأَنتَ يُوسُفُۖ قَالَ أَنَا۠ يُوسُفُ وَهَٰذَآ أَخِيۖ قَدۡ مَنَّ ٱللَّهُ عَلَيۡنَآۖ إِنَّهُۥ مَن يَتَّقِ وَيَصۡبِرۡ فَإِنَّ ٱللَّهَ لَا يُضِيعُ أَجۡرَ ٱلۡمُحۡسِنِينَ

Они се изненадише и рекоше: "Ти си Јосиф!?" Он им рече: "Да, ја сам Јосиф, а овај којег видите са мном је мој рођени брат. Бог ми је дао велике благодати кад ме је избавио из тамнице и на овом свету нас уздигао. Ко се Бога боји чинећи оно што је Он наредио и клонећи се онога што је забранио, и стрпи се на несрећама - такав је доброчинитељ, а Бог неће дозволити да пропадне награда доброчинитељима, већ ће је сачувати."

வசனம்: 91

قَالُواْ تَٱللَّهِ لَقَدۡ ءَاثَرَكَ ٱللَّهُ عَلَيۡنَا وَإِن كُنَّا لَخَٰطِـِٔينَ

Његова браћа му рекоше извињавајући се за оно што су му урадили: "Тако нам Бога, Бог те је уздигао над нама племенитим особинама, а ми смо били неправедни због онога што смо ти урадили."

வசனம்: 92

قَالَ لَا تَثۡرِيبَ عَلَيۡكُمُ ٱلۡيَوۡمَۖ يَغۡفِرُ ٱللَّهُ لَكُمۡۖ وَهُوَ أَرۡحَمُ ٱلرَّٰحِمِينَ

Јосиф прихвати њихово извињење и рече: "Нећете бити укорени нити ћете бити кажњени, молим Бога да вам опрости, а Он, Узвишени, је најмилостивији."

வசனம்: 93

ٱذۡهَبُواْ بِقَمِيصِي هَٰذَا فَأَلۡقُوهُ عَلَىٰ وَجۡهِ أَبِي يَأۡتِ بَصِيرٗا وَأۡتُونِي بِأَهۡلِكُمۡ أَجۡمَعِينَ

Он им даде своју кошуљу након што су му рекли шта је било са видом његовог оца, и рече: "Однесите ову моју кошуљу и баците је на очево лице, и поново ће прогледати. И доведите ми све ваше породице."

வசனம்: 94

وَلَمَّا فَصَلَتِ ٱلۡعِيرُ قَالَ أَبُوهُمۡ إِنِّي لَأَجِدُ رِيحَ يُوسُفَۖ لَوۡلَآ أَن تُفَنِّدُونِ

Када каравана напусти Мисир и удаљи се од насељеног места, Јаков, мир над њим, рече породици својој која је била код њега: "Осећам мирис Јосифов! И немојте рећи да сам малоуман или да сам сенилан постао, тврдећи да причам нешто што не знам."

வசனம்: 95

قَالُواْ تَٱللَّهِ إِنَّكَ لَفِي ضَلَٰلِكَ ٱلۡقَدِيمِ

Неко од његових синова рече: "Тако нам Бога, ти си и даље у твојој претходној обмањености око Јосифа и могућности његовог поновног виђења."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• عظم معرفة يعقوب عليه السلام بالله حيث لم يتغير حسن ظنه رغم توالي المصائب ومرور السنين.

Указивање на величину Јаковљеве спознаје Бога, јер се његово лепо мишљење о Богу није променило упркос узастопним искушењима и многим годинама ишчекивања.

• من خلق المعتذر الصادق أن يطلب التوبة من الله، ويعترف على نفسه ويطلب الصفح ممن تضرر منه.

У лепе особине искреног човека који се извињава је да затражи опрост од Бога, да призна шта је урадио и затражи извињење од онога коме је нанео штету.

• بالتقوى والصبر تنال أعظم الدرجات في الدنيا وفي الآخرة.

Богобојазношћу и стрпљењем достижу се највиши степени на овом и на Будућем свету.

• قبول اعتذار المسيء وترك الانتقام، خاصة عند التمكن منه، وترك تأنيبه على ما سلف منه.

Указивање на похвалност прихватања извињења онога ко нам је нешто нажао учинио уз остављање освете када се она може применити и остављање критиковања због онога што је урадио.