மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 27 அத்தியாயம் அல்கஹ்ப் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 27

وَٱتۡلُ مَآ أُوحِيَ إِلَيۡكَ مِن كِتَابِ رَبِّكَۖ لَا مُبَدِّلَ لِكَلِمَٰتِهِۦ وَلَن تَجِدَ مِن دُونِهِۦ مُلۡتَحَدٗا

Казуј, веровесниче, из Кур’ана оно што ти Бог објављује и следи све оно што у њему пише, јер је то Књига чије се речи не мењају а чуда вечно остају. Кур’анска су казивања истинита, прописи које он садржи воде правди. Само код Бога можеш наћи уточиште, па се Њему предај и на Њега се ослони!

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• اتخاذ المساجد على القبور، والصلاة فيها، والبناء عليها؛ غير جائز في شرعنا.

Према исламском верозакону, подизање џамија и богомоља на гробу, и обављање молитве на гробљу је забрањено.

• في القصة إقامة الحجة على قدرة الله على الحشر وبعث الأجساد من القبور والحساب.

У казивању о становницима Пећине очит је доказ Божје моћи да ће да проживи мртве на Судњем дану како би полагали рачуне за своја дела.

• دلَّت الآيات على أن المراء والجدال المحمود هو الجدال بالتي هي أحسن.

Похвална је само она расправа која се води на најлепши начин.

• السُّنَّة والأدب الشرعيان يقتضيان تعليق الأمور المستقبلية بمشيئة الله تعالى.

Према Посланиковој, мир над њим, пракси и правилима лепог понашања, човек за све што има намеру да уради у будућности треба да каже: “Урадићу то и то, ако Бог да.” Другим речима, треба се позвати на Божју вољу.