மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 124 அத்தியாயம் அல்பகரா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 124

۞ وَإِذِ ٱبۡتَلَىٰٓ إِبۡرَٰهِـۧمَ رَبُّهُۥ بِكَلِمَٰتٖ فَأَتَمَّهُنَّۖ قَالَ إِنِّي جَاعِلُكَ لِلنَّاسِ إِمَامٗاۖ قَالَ وَمِن ذُرِّيَّتِيۖ قَالَ لَا يَنَالُ عَهۡدِي ٱلظَّٰلِمِينَ

И сетите се када је Аллах искушао Аврама, мир над њим, прописима и обавезама, па их је Аврам на најбољи начин применио. Аллах је рекао Свом веровеснику Авраму: "Господару мој, учини од мојих потомака вође које ће људи следити у истини." А Аллах му је одговорио: "Моје обећање теби да ћу ти дати вођство у вери не обухвата оне твоје потомке који буду неправедни."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• أن المسلمين مهما فعلوا من خير لليهود والنصارى؛ فلن يرضوا حتى يُخرجوهم من دينهم، ويتابعوهم على ضلالهم.

Колико год добра да ураде муслимани јеврејима и хришћанима, они неће њима бити задовољни све док их не изведу из Ислама, и док их муслимани не почну следити у њиховој заблуди.

• الإمامة في الدين لا تُنَال إلا بصحة اليقين والصبر على القيام بأمر الله تعالى.

Вођство у вери се постиже само исправним убеђењем и стрпљењем на извршавању Аллахових наредби.

• بركة دعوة إبراهيم عليه السلام للبلد الحرام، حيث جعله الله مكانًا آمنًا للناس، وتفضّل على أهله بأنواع الأرزاق.

Овде видимо и колики је благослов имала Аврамова, мир над њим, молба за Мекку, јер ју је Аллах учинио сигурним местом за људе, и њене становнике је опскрбио многим врстама опскрбе.