மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 57 அத்தியாயம் ஸூரா அல்புர்கான் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 57

قُلۡ مَآ أَسۡـَٔلُكُمۡ عَلَيۡهِ مِنۡ أَجۡرٍ إِلَّا مَن شَآءَ أَن يَتَّخِذَ إِلَىٰ رَبِّهِۦ سَبِيلٗا

Реци људима, Божји Посланиче: “За достављање Ислама ја не тражим од вас никакву награду, мене ће Милостиви Бог да награди, само желим да међу вама буде оних који ће да поверују у Милостивог Бога и да удељујући милостињу крену путем Божјег задовољства.”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الداعي إلى الله لا يطلب الجزاء من الناس.

Онај ко позива Богу не треба да тражи никакву накнаду од људи.

• ثبوت صفة الاستواء لله بما يليق به سبحانه وتعالى.

Ове речи доказују да се Бог узвисио изнад Свог Престоља онако како то Њему приличи.

• أن الرحمن اسم من أسماء الله لا يشاركه فيه أحد قط، دال على صفة من صفاته وهي الرحمة.

Божје име Милостиви, које нико осим Њега нема, указује на Божје својство милости.

• إعانة العبد بتعاقب الليل والنهار على تدارُكِ ما فاتَهُ من الطاعة في أحدهما.

Верник је потпомогнут сменом дана и ноћи, па може надокнадити добра дела која је изоставио у неком од њих.

• من صفات عباد الرحمن التواضع والحلم، وطاعة الله عند غفلة الناس، والخوف من الله، والتزام التوسط في الإنفاق وفي غيره من الأمور.

Божје слуге се одликују скромношћу и благошћу, послушношћу Богу онда кад су људи немарни, страхом од Бога, умерношћу кад је реч о дељењу иметка и другим особинама.