மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 14 அத்தியாயம் அந்நம்ல் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 14

وَجَحَدُواْ بِهَا وَٱسۡتَيۡقَنَتۡهَآ أَنفُسُهُمۡ ظُلۡمٗا وَعُلُوّٗاۚ فَٱنظُرۡ كَيۡفَ كَانَ عَٰقِبَةُ ٱلۡمُفۡسِدِينَ

Они, међутим, порекоше наднаравна дела која им Мојсије, мир над њим, донесе, али су их у себи истинитим држали. Повод таквом њиховом понашању били су чињење неправде и охолост кад је реч о прихватању истине. Па ти, Посланиче, види каква их коб задеси због тога што су били неверници грешници – Бог их је све уништио!

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• التبسم ضحك أهل الوقار.

Благи осмех је својство смирених људи.

• شكر النعم أدب الأنبياء والصالحين مع ربهم.

Веровесници и добри људи захвални су Господару на благодатима.

• الاعتذار عن أهل الصلاح بظهر الغيب.

Ови одломци на садржајан начин говоре о томе да се добрим људима и у њиховом одсуству треба наћи оправдање.

• سياسة الرعية بإيقاع العقاب على من يستحقه، وقبول عذر أصحاب الأعذار.

Владар се према поданицима треба односити тако што ће казнити оног ко казну заслужује, а опростити оном ко оправдање има.

• قد يوجد من العلم عند الأصاغر ما لا يوجد عند الأكابر.

Може се догодити да мање учен поседује информације које не поседује онај ко је од њега ученији.