மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 23 அத்தியாயம் ஸூரா ஸபஉ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 23

وَلَا تَنفَعُ ٱلشَّفَٰعَةُ عِندَهُۥٓ إِلَّا لِمَنۡ أَذِنَ لَهُۥۚ حَتَّىٰٓ إِذَا فُزِّعَ عَن قُلُوبِهِمۡ قَالُواْ مَاذَا قَالَ رَبُّكُمۡۖ قَالُواْ ٱلۡحَقَّۖ وَهُوَ ٱلۡعَلِيُّ ٱلۡكَبِيرُ

Знајте да ће заговарање за неког бити од користи тек пошто то Величанствени Бог дозволи; заговараће се само за оног чијим је делима Бог задовољан. Кад Свевишњи Бог проговори објавом и анђели чују Његове речи, ударе крилима повинујући се томе. А када страх нестане, упитају анђела Гаврила: “Шта је наш Господар рекао?” Он одговори: “Истину је рекао. Бог је узвишен у погледу Свог Бића и моћи, већи је од свега што постоји.”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• التلطف بالمدعو حتى لا يلوذ بالعناد والمكابرة.

Према оном ко се позива у веру треба бити благ како се у њему не би пробудили инат и охолост.

• صاحب الهدى مُسْتَعْلٍ بالهدى مرتفع به، وصاحب الضلال منغمس فيه محتقر.

Онај ко је упућен поносан је и уздигнут због тога што следи Прави пут, а дотле заблудели понижен тумара у својој заблуди.

• شمول رسالة النبي صلى الله عليه وسلم للبشرية جمعاء، والجن كذلك.

Божји Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, послат је свим људима, па и духовима.