மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 14 அத்தியாயம் புஸ்ஸிலத் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 14

إِذۡ جَآءَتۡهُمُ ٱلرُّسُلُ مِنۢ بَيۡنِ أَيۡدِيهِمۡ وَمِنۡ خَلۡفِهِمۡ أَلَّا تَعۡبُدُوٓاْ إِلَّا ٱللَّهَۖ قَالُواْ لَوۡ شَآءَ رَبُّنَا لَأَنزَلَ مَلَٰٓئِكَةٗ فَإِنَّا بِمَآ أُرۡسِلۡتُم بِهِۦ كَٰفِرُونَ

Аду и Семуду Бог је слао посланике једне за другим, који су их позивали у монотеизам и послушност Богу, али су их незнанобошци утеривали у лаж и говорили су: “Да је Бог хтео да обожавамо само Њега и да Му никог не придружујемо, послао би с неба анђеле да нас позивају у монотеизам, а не би нам послао људе попут нас! Ми сматрамо да ви лажете, и не верујемо у оно што говорите!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الإعراض عن الحق سبب المهالك في الدنيا والآخرة.

Отуђивање од истине води у пропаст на оба света.

• التكبر والاغترار بالقوة مانعان من الإذعان للحق.

Охолост и обманутост снагом одвраћају од повиновања истини.

• الكفار يُجْمَع لهم بين عذاب الدنيا وعذاب الآخرة.

Неверници ће бити кажњени на овом и на будућем свету.

• شهادة الجوارح يوم القيامة على أصحابها.

Удови ће сведочити против људи на Дан проживљења.