மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 5 அத்தியாயம் ஸூரா புஸ்ஸிலத் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 5

وَقَالُواْ قُلُوبُنَا فِيٓ أَكِنَّةٖ مِّمَّا تَدۡعُونَآ إِلَيۡهِ وَفِيٓ ءَاذَانِنَا وَقۡرٞ وَمِنۢ بَيۡنِنَا وَبَيۡنِكَ حِجَابٞ فَٱعۡمَلۡ إِنَّنَا عَٰمِلُونَ

Неверници су казали Веровеснику, нека је мир над њим и милост Божја: “У наша срца, јер су запечаћена, не може доспети посланица у коју нас позиваш, ми не можемо разумети твоје речи, и не чујемо оно што говориш. Између нас и тебе је преграда која нам не допушта да ти се одазовемо и да те следимо. Зато, ти ради сходно вери коју си донео, а ми ћемо радити у складу са својом вером и вером наших предака. Нећемо те следити!”

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• تعطيل الكافرين لوسائل الهداية عندهم يعني بقاءهم على الكفر.

То што незнанобошци затварају путеве који воде истини значи да ће остати у неверству до смрти.

• بيان منزلة الزكاة، وأنها ركن من أركان الإسلام.

Обавезна милостиња има велику улогу у Исламу. Она је једаан од темеља Ислама.

• استسلام الكون لله وانقياده لأمره سبحانه بكل ما فيه.

Све што постоји у свемиру потчињено је Богу.