மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 96 அத்தியாயம் ஸூரா அல்மாயிதா - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 96

أُحِلَّ لَكُمۡ صَيۡدُ ٱلۡبَحۡرِ وَطَعَامُهُۥ مَتَٰعٗا لَّكُمۡ وَلِلسَّيَّارَةِۖ وَحُرِّمَ عَلَيۡكُمۡ صَيۡدُ ٱلۡبَرِّ مَا دُمۡتُمۡ حُرُمٗاۗ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ ٱلَّذِيٓ إِلَيۡهِ تُحۡشَرُونَ

Аллах вам је дозволио да ловите морске животиње, и да једете оно што море избаци, било мртво или живо, и да се тиме користите и опскрбите били путници или код куће, а забранио вам је да ловите копнене животиње док сте у обредима ходочашћа хаџа или умре. И бојте се Аллаха спроводећи оно што вам је наредио и клонећи се онога што вам је забранио, јер Њему једином ћете се вратити на Судњем дану, и Он ће вас наградити или казнити за ваша дела.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• الأصل في شعائر الله تعالى أنها جاءت لتحقيق مصالح العباد الدنيوية والأخروية، ودفع المضار عنهم.

Основа у Аллаховим знамењима јесте да се њима остварују овосветске и оносветске користи Аллахових робова, и отклањају штете.

• عدم الإعجاب بالكثرة، فإنّ كثرة الشيء ليست دليلًا على حِلِّه أو طِيبه، وإنما الدليل يكمن في الحكم الشرعي.

Ови одломци нам говоре да не треба бити задивљен самим мноштвом, јер то није доказ да је нешто дозвољено и лепо, већ је доказ у верском пропису.

• من أدب المُسْتفتي: تقييد السؤال بحدود معينة، فلا يسوغ السؤال عما لا حاجة للمرء ولا غرض له فيه.

Од бонтона оног ко пита за верски пропис јесте да своје питање ограничи, па да не пита о ономе за чим нема потребе.

• ذم مسالك المشركين فيما اخترعوه وزعموه من محرمات الأنعام ك: البَحِيرة، والسائبة، والوصِيلة، والحامي.

У овим речима су осуђени поступци вишебожаца које су произвољно чинили, па су забранили стоку коју су назвали: бехира, са'иба, весила и хам.