மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 150 அத்தியாயம் ஸூரா அல்அஃராப் - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 150

وَلَمَّا رَجَعَ مُوسَىٰٓ إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ غَضۡبَٰنَ أَسِفٗا قَالَ بِئۡسَمَا خَلَفۡتُمُونِي مِنۢ بَعۡدِيٓۖ أَعَجِلۡتُمۡ أَمۡرَ رَبِّكُمۡۖ وَأَلۡقَى ٱلۡأَلۡوَاحَ وَأَخَذَ بِرَأۡسِ أَخِيهِ يَجُرُّهُۥٓ إِلَيۡهِۚ قَالَ ٱبۡنَ أُمَّ إِنَّ ٱلۡقَوۡمَ ٱسۡتَضۡعَفُونِي وَكَادُواْ يَقۡتُلُونَنِي فَلَا تُشۡمِتۡ بِيَ ٱلۡأَعۡدَآءَ وَلَا تَجۡعَلۡنِي مَعَ ٱلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

Када се Мојсије вратио свом народу након разговора са својим Господаром, срдит на свој народ и тужан због стања у којем их је нашао, због њиховог обожавања телета, рече: "Ружно ли је оно што сте урадили после мене, о народе мој, јер то води пропасти и несрећи! Зар вам је досадило да ме чекате па сте почели да обожавате теле!?" Он је испустио плоче од силне срџбе и туге, и ухватио је свог брата Арона за браду, и повукао га к себи јер је остао са народом а није променио оно што је видео. Арон је рекао Мојсију, благо му се обраћајући: "Сине моје мајке, доиста су ме они сматрали слабим и презреним, и скоро да су ме убили, па ме немој казнити па да се моји непријатељи томе радују, и немој ме, из срџбе, сврставати међу народом многобожачким због њиховог обожавања телета."

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• في الآيات دليل على أن الخطأ في الاجتهاد مع وضوح الأدلة لا يعذر فيه صاحبه عند إجراء الأحكام عليه، وهو ما يسميه الفقهاء بالتأويل البعيد.

У овим одломцима је доказ да нема оправдања за грешку у расуђивању по свом мишљењу поред постојања јасних доказа, и то исламски правници називају тумачењем које је далеко од исправног.

• من آداب الدعاء البدء بالنفس، حيث بدأ موسى عليه السلام دعاءه فطلب المغفرة لنفسه تأدُّبًا مع الله فيما ظهر عليه من الغضب، ثم طلب المغفرة لأخيه فيما عسى أن يكون قد ظهر منه من تفريط أو تساهل في رَدْع عَبَدة العجل عن ذلك.

Од правила молитве јесте да се почне са молбом за себе, јер је Мојсије, мир над њим, почео своју молитву тражећи опрост за себе, из лепог понашања према Богу, и због његове срџбе која га је задесила, а затим је затражио опрост за свог брата због евентуалног нечињења нечега што му је било обавезно а то је одвраћање обожаваоца телета од тог чина.

• التحذير من الغضب وسلطته على عقل الشخص؛ ولذلك نسب الله للغضب فعل السكوت كأنه هو الآمر والناهي.

Упозорење на срџбу и њено овладавање човековим умом. Зато је Бог у Мојсијевом случају рекао да се срџба смирила, као да је она субјект, као да она наређује и забрањује.

• ضرورة التوقي من غضب الله، وخوف بطشه، فانظر إلى مقام موسى عليه السلام عند ربه، وانظر خشيته من غضب ربه.

Ови одломци указују на обавезност чувања од Божје срџбе и страха од Његове казне. Погледај колики је само степен имао Мојсије, мир над њим, код свог Господара, а уједно колико се бојао Његове срџбе.