மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் நூஹ் - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - பக்க எண் 570 - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Нух

சூராவின் இலக்குகளில் சில:

بيان منهج الدعوة للدعاة، من خلال قصة نوح.

Појашњење начина деловања у мисионарству кроз причу о Ноју.

---

வசனம்: 1

إِنَّآ أَرۡسَلۡنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوۡمِهِۦٓ أَنۡ أَنذِرۡ قَوۡمَكَ مِن قَبۡلِ أَن يَأۡتِيَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

Ми смо послали Ноја његовом народу, да их позове, и упозори, пре него што им се деси велика и опасна казна, због паганства којег практикују.

வசனம்: 2

قَالَ يَٰقَوۡمِ إِنِّي لَكُمۡ نَذِيرٞ مُّبِينٌ

Ноје је говорио своме народу: О народе, ја вас јасно опомињем на казну која вас чека, уколико се не покајете.

வசனம்: 3

أَنِ ٱعۡبُدُواْ ٱللَّهَ وَٱتَّقُوهُ وَأَطِيعُونِ

Обавеза ми је да вас опоменем: Обожавајте само Бога и никог Му као судруга не приписујте, бојте Га се, радећи оно што вам је наредио и остављајући Његове забране, и будите ми покорни у ономе што вам наређујем.

வசனம்: 4

يَغۡفِرۡ لَكُم مِّن ذُنُوبِكُمۡ وَيُؤَخِّرۡكُمۡ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمًّىۚ إِنَّ أَجَلَ ٱللَّهِ إِذَا جَآءَ لَا يُؤَخَّرُۚ لَوۡ كُنتُمۡ تَعۡلَمُونَ

Ако урадите оно што вам се каже, Бог ће вам ваше грехе опростити, уколико они нису везани за обавезе према људима, и даће вам да живите до одређеног периода којег само Бог зна и све док сте на том путу, на Земљи ћете боравити, а када дође час смрти, нико га не може одгодити. Када бисте тога били свесни, онда бисте пожурили да што пре у Бога верујете и да се покајете за своју заблуду у којој се налазите.

வசனம்: 5

قَالَ رَبِّ إِنِّي دَعَوۡتُ قَوۡمِي لَيۡلٗا وَنَهَارٗا

Ноје рече: О Господару мој, свој народ сам позивао да само Тебе обожавају и да само у Тебе верују, и то сам чинио и ноћу и дању.

வசனம்: 6

فَلَمۡ يَزِدۡهُمۡ دُعَآءِيٓ إِلَّا فِرَارٗا

Све што сам их више позивао, све су се више удаљавали од мог позива.

வசனம்: 7

وَإِنِّي كُلَّمَا دَعَوۡتُهُمۡ لِتَغۡفِرَ لَهُمۡ جَعَلُوٓاْ أَصَٰبِعَهُمۡ فِيٓ ءَاذَانِهِمۡ وَٱسۡتَغۡشَوۡاْ ثِيَابَهُمۡ وَأَصَرُّواْ وَٱسۡتَكۡبَرُواْ ٱسۡتِكۡبَارٗا

Кад год сам их позивао да чине оно што ће бити узрок опроста њихових греха, као нпр. да само Тебе обожавају, да буду покорни Теби и Твоме посланику, они би стављали прсте у уши, како не би чули мој позив, и лица своја би одећом покривали, како ме не би видели, и настављали би са својим паганством, и да се охоле, одбијајући да прихвате мој позив и да се Теби покоре.

வசனம்: 8

ثُمَّ إِنِّي دَعَوۡتُهُمۡ جِهَارٗا

Затим сам их, о Господару, јавно позивао.

வசனம்: 9

ثُمَّ إِنِّيٓ أَعۡلَنتُ لَهُمۡ وَأَسۡرَرۡتُ لَهُمۡ إِسۡرَارٗا

Затим сам подизао свој глас, позивајући их гласно, а и тихо сам и у тајности говорио, позивајући их појединачно, користећи разне методе позивања.

வசனம்: 10

فَقُلۡتُ ٱسۡتَغۡفِرُواْ رَبَّكُمۡ إِنَّهُۥ كَانَ غَفَّارٗا

Ја сам им говорио: О народе, тражите опрост за своје грехе и покајте се Њему, јер Узвишени много прашта онима који се искрено кају.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• خطر الغفلة عن الآخرة.

Опасност немарности према Будућем свету.

• عبادة الله وتقواه سبب لغفران الذنوب.

Богослужење Богу и богобојазност су узроци праштања греха.

• الاستمرار في الدعوة وتنويع أساليبها حق واجب على الدعاة.

Устрајност у ширењу вере и разноликост метода, обавеза је свакога онога ко позива вери.