மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 2 அத்தியாயம் ஸூரா அபஸ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 2

أَن جَآءَهُ ٱلۡأَعۡمَىٰ

Јер му је дошао слепац да од њега тражи одговор и прави пут. Дошао је у тренутку док је Посланик, нека је мир над њим и милост Божја, био заузет разговором са поглаварима племена Курејш, надајући се да ће кренути Правим путем.

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• عتاب الله نبيَّه في شأن عبد الله بن أم مكتوم دل على أن القرآن من عند الله.

Бог је укорио Свог Веровесника у погледу слепца којег је игнорисао, што указује да је Кур'ан од Бога а Мухаммедово дело.

• الاهتمام بطالب العلم والمُسْتَرْشِد.

Указивање важности ономе ко тражи знање и упуту.

• شدة أهوال يوم القيامة حيث لا ينشغل المرء إلا بنفسه، حتى الأنبياء يقولون: نفسي نفسي.

На Судњем дану биће велике страхоте, тако да ће се човек само о себи бринути, чак ће и веровесници говорити: Моје муке, моје муке.