மொழிபெயர்ப்பு வசனம் 104 அத்தியாயம் அத்தவ்பா - அல்முக்தஸர் பீ தப்ஸீரில் குர்ஆனில் கரீமுக்கான செர்பிய மொழிபெயர்ப்பு. - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

வசனம்: 104

أَلَمۡ يَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ ٱللَّهَ هُوَ يَقۡبَلُ ٱلتَّوۡبَةَ عَنۡ عِبَادِهِۦ وَيَأۡخُذُ ٱلصَّدَقَٰتِ وَأَنَّ ٱللَّهَ هُوَ ٱلتَّوَّابُ ٱلرَّحِيمُ

Зар не знају лицемери који су из борбе изостали и они који се кају, да једино Бог прима покајање од људи који му се покају, да само Он прихвата милостињу, и да је Он независтан од свега тога, да ће Он да благослови милостињу онима који је удељују и да само Аллах стално прима покајања људи који се кају и да је према њима милостив?

இப்பக்கத்தின் வசனங்களிலுள்ள பயன்கள்:

• فضل المسارعة إلى الإيمان، والهجرة في سبيل الله، ونصرة الدين، واتباع طريق السلف الصالح.

Овим речима се указује на вредност да се што пре прихвати вера и веровање, исели на Божјем путу, помогне вера и следи пут исправних генерација часних претходника.

• استئثار الله عز وجل بعلم الغيب، فلا يعلم أحد ما في القلوب إلا الله.

Само Бог познаје невидљиви свет. Нико осим Бога не познаје нечије срце и душу.

• الرجاء لأهل المعاصي من المؤمنين بتوبة الله عليهم ومغفرته لهم إن تابوا وأصلحوا عملهم.

Овде се пружа нада грешним верницима да се покају и да своје стање поправе, како би им било опроштено.

• وجوب الزكاة وبيان فضلها وأثرها في تنمية المال وتطهير النفوس من البخل وغيره من الآفات.

Из ових речи се закључује обавезност милостиње, њена вредност и утицај на повећање иметка, и на чињеницу да се њеним давањем уклања шкртост, похлепа и друге негативне особине.