மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அல்முனாபிகூன் - சேர்பிய மொழிபெயர்ப்பு- அர்ருவவாத் மொழிபெயர்ப்பு நிலையம் (பணிகள் நடைபெற்று கொண்டிருக்கிறது) - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Лицемерји

வசனம்: 1

إِذَا جَآءَكَ ٱلۡمُنَٰفِقُونَ قَالُواْ نَشۡهَدُ إِنَّكَ لَرَسُولُ ٱللَّهِۗ وَٱللَّهُ يَعۡلَمُ إِنَّكَ لَرَسُولُهُۥ وَٱللَّهُ يَشۡهَدُ إِنَّ ٱلۡمُنَٰفِقِينَ لَكَٰذِبُونَ

Кад ти лицемери долазе, они говоре: „Ми сведочимо да си ти, заиста, Аллахов посланик!” И Аллах зна да си ти, заиста, Његов посланик, а Аллах сведочи и да су лицемери прави лажљивци.

வசனம்: 2

ٱتَّخَذُوٓاْ أَيۡمَٰنَهُمۡ جُنَّةٗ فَصَدُّواْ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۚ إِنَّهُمۡ سَآءَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Они су своје заклетве узели као штит, па одвраћају од Аллаховог пута. Ружно је, заиста, како поступају.

வசனம்: 3

ذَٰلِكَ بِأَنَّهُمۡ ءَامَنُواْ ثُمَّ كَفَرُواْ فَطُبِعَ عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ فَهُمۡ لَا يَفۡقَهُونَ

То је зато што су били верници, а затим неверници, па су им срца запечаћена, па не схватају.

வசனம்: 4

۞ وَإِذَا رَأَيۡتَهُمۡ تُعۡجِبُكَ أَجۡسَامُهُمۡۖ وَإِن يَقُولُواْ تَسۡمَعۡ لِقَوۡلِهِمۡۖ كَأَنَّهُمۡ خُشُبٞ مُّسَنَّدَةٞۖ يَحۡسَبُونَ كُلَّ صَيۡحَةٍ عَلَيۡهِمۡۚ هُمُ ٱلۡعَدُوُّ فَٱحۡذَرۡهُمۡۚ قَٰتَلَهُمُ ٱللَّهُۖ أَنَّىٰ يُؤۡفَكُونَ

Кад их погледаш, њихов те изглед задивљује; а кад проговоре, ти слушаш њихове речи - међутим, они су као шупљи наслоњени балвани, и мисле да је сваки повик против њих. Они су прави непријатељи, па их се причувај! Аллах их уништио, куда се одмећу?

வசனம்: 5

وَإِذَا قِيلَ لَهُمۡ تَعَالَوۡاْ يَسۡتَغۡفِرۡ لَكُمۡ رَسُولُ ٱللَّهِ لَوَّوۡاْ رُءُوسَهُمۡ وَرَأَيۡتَهُمۡ يَصُدُّونَ وَهُم مُّسۡتَكۡبِرُونَ

А кад им буде речено: “Дођите, Аллахов Посланик ће да моли да вам се опрости!” Они својим главама тресу и видиш их како охоло одбијају.

வசனம்: 6

سَوَآءٌ عَلَيۡهِمۡ أَسۡتَغۡفَرۡتَ لَهُمۡ أَمۡ لَمۡ تَسۡتَغۡفِرۡ لَهُمۡ لَن يَغۡفِرَ ٱللَّهُ لَهُمۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ لَا يَهۡدِي ٱلۡقَوۡمَ ٱلۡفَٰسِقِينَ

Исто им је – молио ти за њих опрост или не молио, Аллах неће да им опрости. Аллах, заиста, неће на Прави пут да упути народ одметнички.

வசனம்: 7

هُمُ ٱلَّذِينَ يَقُولُونَ لَا تُنفِقُواْ عَلَىٰ مَنۡ عِندَ رَسُولِ ٱللَّهِ حَتَّىٰ يَنفَضُّواْۗ وَلِلَّهِ خَزَآئِنُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَلَٰكِنَّ ٱلۡمُنَٰفِقِينَ لَا يَفۡقَهُونَ

Они говоре: “Не удељујте ништа онима који су уз Аллаховог Посланика, не би ли га напустили!” А ризнице небеса и Земље су Аллахове, али лицемери не схватају.

வசனம்: 8

يَقُولُونَ لَئِن رَّجَعۡنَآ إِلَى ٱلۡمَدِينَةِ لَيُخۡرِجَنَّ ٱلۡأَعَزُّ مِنۡهَا ٱلۡأَذَلَّۚ وَلِلَّهِ ٱلۡعِزَّةُ وَلِرَسُولِهِۦ وَلِلۡمُؤۡمِنِينَ وَلَٰكِنَّ ٱلۡمُنَٰفِقِينَ لَا يَعۡلَمُونَ

Они говоре: “Ако се вратимо у Медину, сигурно ће јачи да истерају из ње слабијег!” А снага је код Аллаха и код Његовог Посланика и код верника, али лицемери не знају.

வசனம்: 9

يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ لَا تُلۡهِكُمۡ أَمۡوَٰلُكُمۡ وَلَآ أَوۡلَٰدُكُمۡ عَن ذِكۡرِ ٱللَّهِۚ وَمَن يَفۡعَلۡ ذَٰلِكَ فَأُوْلَٰٓئِكَ هُمُ ٱلۡخَٰسِرُونَ

О ви који верујете, нека вас ваша имања и ваша деца не забаве од спомињања Аллаха. А они који то учине, прави су губитници.

வசனம்: 10

وَأَنفِقُواْ مِن مَّا رَزَقۡنَٰكُم مِّن قَبۡلِ أَن يَأۡتِيَ أَحَدَكُمُ ٱلۡمَوۡتُ فَيَقُولَ رَبِّ لَوۡلَآ أَخَّرۡتَنِيٓ إِلَىٰٓ أَجَلٖ قَرِيبٖ فَأَصَّدَّقَ وَأَكُن مِّنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

И удељујте од онога чиме вас Ми опскрбљујемо пре него што неком од вас дође смрт, па да онда каже: “Господару мој, да ме још само кратко време задржиш у животу, па да милостињу удељујем и да будем добар!”

வசனம்: 11

وَلَن يُؤَخِّرَ ٱللَّهُ نَفۡسًا إِذَا جَآءَ أَجَلُهَاۚ وَٱللَّهُ خَبِيرُۢ بِمَا تَعۡمَلُونَ

Аллах сигурно неће да остави у животу никога коме дође његова смрт. Аллах у потпуности зна оно што ви радите.