மொழிபெயர்ப்பு அத்தியாயம் ஸூரா அல்பஜ்ர் - சேர்பிய மொழிபெயர்ப்பு- அர்ருவவாத் மொழிபெயர்ப்பு நிலையம் (பணிகள் நடைபெற்று கொண்டிருக்கிறது) - அல்குர்ஆன் கலைக்களஞ்சியம்

Зора

வசனம்: 1

وَٱلۡفَجۡرِ

Тако ми зоре,

வசனம்: 2

وَلَيَالٍ عَشۡرٖ

и десет ноћи

வசனம்: 3

وَٱلشَّفۡعِ وَٱلۡوَتۡرِ

и парног и непарног,

வசனம்: 4

وَٱلَّيۡلِ إِذَا يَسۡرِ

и ноћи када настаје,

வசனம்: 5

هَلۡ فِي ذَٰلِكَ قَسَمٞ لِّذِي حِجۡرٍ

зар то паметном заклетва није?

வசனம்: 6

أَلَمۡ تَرَ كَيۡفَ فَعَلَ رَبُّكَ بِعَادٍ

Зар не знаш шта је твој Господар урадио са народом Ад,

வசனம்: 7

إِرَمَ ذَاتِ ٱلۡعِمَادِ

са становницима Ирема, пуног палата на ступовима

வசனம்: 8

ٱلَّتِي لَمۡ يُخۡلَقۡ مِثۡلُهَا فِي ٱلۡبِلَٰدِ

којима није било равних ни у једној земљи;

வசனம்: 9

وَثَمُودَ ٱلَّذِينَ جَابُواْ ٱلصَّخۡرَ بِٱلۡوَادِ

и са Семудом, који су клесали стене у долини,

வசனம்: 10

وَفِرۡعَوۡنَ ذِي ٱلۡأَوۡتَادِ

а и са фараоном, који је имао војску,

வசனம்: 11

ٱلَّذِينَ طَغَوۡاْ فِي ٱلۡبِلَٰدِ

који су на Земљи били охоли,

வசனம்: 12

فَأَكۡثَرُواْ فِيهَا ٱلۡفَسَادَ

и смутње на њој умножили,

வசனம்: 13

فَصَبَّ عَلَيۡهِمۡ رَبُّكَ سَوۡطَ عَذَابٍ

па је твој Господар бич патње на њих спустио,

வசனம்: 14

إِنَّ رَبَّكَ لَبِٱلۡمِرۡصَادِ

а твој Господар, заиста, све надгледа.

வசனம்: 15

فَأَمَّا ٱلۡإِنسَٰنُ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ رَبُّهُۥ فَأَكۡرَمَهُۥ وَنَعَّمَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَكۡرَمَنِ

А човек, када га његов Господар искуша па му почаст укаже и благодатима га обаспе, каже: „Мој Господар ме је почаствовао!“

வசனம்: 16

وَأَمَّآ إِذَا مَا ٱبۡتَلَىٰهُ فَقَدَرَ عَلَيۡهِ رِزۡقَهُۥ فَيَقُولُ رَبِّيٓ أَهَٰنَنِ

А кад га искуша и његову опскрбу учини оскудном, онда каже: „Мој Господар ме је понизио!“

வசனம்: 17

كَلَّاۖ بَل لَّا تُكۡرِمُونَ ٱلۡيَتِيمَ

А није тако! Ви пажњу сирочету не указујете,

வசனம்: 18

وَلَا تَحَٰٓضُّونَ عَلَىٰ طَعَامِ ٱلۡمِسۡكِينِ

и да се нахрани сиромах – један другога не подстичете,

வசனம்: 19

وَتَأۡكُلُونَ ٱلتُّرَاثَ أَكۡلٗا لَّمّٗا

и наследство похлепно једете

வசனம்: 20

وَتُحِبُّونَ ٱلۡمَالَ حُبّٗا جَمّٗا

и богатство претерано волите.

வசனம்: 21

كَلَّآۖ إِذَا دُكَّتِ ٱلۡأَرۡضُ دَكّٗا دَكّٗا

Уистину, када Земља буде здробљена у комадиће,

வசனம்: 22

وَجَآءَ رَبُّكَ وَٱلۡمَلَكُ صَفّٗا صَفّٗا

и када дође твој Господар, а анђели буду све ред до реда,

வசனம்: 23

وَجِاْيٓءَ يَوۡمَئِذِۭ بِجَهَنَّمَۚ يَوۡمَئِذٖ يَتَذَكَّرُ ٱلۡإِنسَٰنُ وَأَنَّىٰ لَهُ ٱلذِّكۡرَىٰ

и када тај дан Пакао буде примакнут, тада ће човек да се сети - а на шта му је сећање?!

வசனம்: 24

يَقُولُ يَٰلَيۡتَنِي قَدَّمۡتُ لِحَيَاتِي

И рећи ће: „Камо среће да сам се за овај живот припремио!“

வசனம்: 25

فَيَوۡمَئِذٖ لَّا يُعَذِّبُ عَذَابَهُۥٓ أَحَدٞ

А тог Дана нико неће као Он кажњавати,

வசனம்: 26

وَلَا يُوثِقُ وَثَاقَهُۥٓ أَحَدٞ

и нико неће као Он у окове окивати.

வசனம்: 27

يَٰٓأَيَّتُهَا ٱلنَّفۡسُ ٱلۡمُطۡمَئِنَّةُ

А ти, о душо смирена,

வசனம்: 28

ٱرۡجِعِيٓ إِلَىٰ رَبِّكِ رَاضِيَةٗ مَّرۡضِيَّةٗ

врати се Господару своме задовољна, а и Он тобом задовољан

வசனம்: 29

فَٱدۡخُلِي فِي عِبَٰدِي

па уђи и буди међу Мојим слугама

வசனம்: 30

وَٱدۡخُلِي جَنَّتِي

и уђи у Мој Рај!