భావార్ధాల అనువాదం సూరహ్ హూద్ - సెర్బియన్ అనువాదం - అల్ ఖుర్ఆన్ అల్ కరీమ్ యొక్క సంక్షిప్త తఫ్సీర్ వ్యాఖ్యానం - పేజీ నెంబరు 226 - పవిత్ర ఖుర్ఆన్ యొక్క ఎన్సైక్లోపీడియా

వచనం: 38

وَيَصۡنَعُ ٱلۡفُلۡكَ وَكُلَّمَا مَرَّ عَلَيۡهِ مَلَأٞ مِّن قَوۡمِهِۦ سَخِرُواْ مِنۡهُۚ قَالَ إِن تَسۡخَرُواْ مِنَّا فَإِنَّا نَسۡخَرُ مِنكُمۡ كَمَا تَسۡخَرُونَ

Ноје је спровео наредбу свог Господара и почео је да гради лађу. Када год су главешине његовог народа пролазили поред њега исмејавали су се са њим због тога што то ради, јер је правио лађу у земљи где нема ни вода ни река. Након што се више пута поновило њихово исмејавање казао им је: "О великани, ако се ви данас нама исмејавате, док правимо лађу, па и ми ћемо се вама исмејавати због вашег ината и неверства онда када будете страдали."

వచనం: 39

فَسَوۡفَ تَعۡلَمُونَ مَن يَأۡتِيهِ عَذَابٞ يُخۡزِيهِ وَيَحِلُّ عَلَيۡهِ عَذَابٞ مُّقِيمٌ

"Знаћете коме ће да дође казна на овом свету која ће да га понизи, и ко ће на Будућем свету да буде вечно кажњаван."

వచనం: 40

حَتَّىٰٓ إِذَا جَآءَ أَمۡرُنَا وَفَارَ ٱلتَّنُّورُ قُلۡنَا ٱحۡمِلۡ فِيهَا مِن كُلّٖ زَوۡجَيۡنِ ٱثۡنَيۡنِ وَأَهۡلَكَ إِلَّا مَن سَبَقَ عَلَيۡهِ ٱلۡقَوۡلُ وَمَنۡ ءَامَنَۚ وَمَآ ءَامَنَ مَعَهُۥٓ إِلَّا قَلِيلٞ

Нојe, мир над њим, је зарвшио градњу лађе коју му је Бог наредiо, па када је дошла Божја одредба за потоп његовог народа и када је вода почела да куља из посуда у којима су правили хлеб, као знак наступања потопа, рекосмо Ноју, мир над њим: "Укрцај у лађу од сваке копнене животињске врсте по један пар, мушко и женско, и поведи своју породицу осим оних којима је прописано да буду потопљени због свог неверства. И поведи са собом све вернике из твог народа." Од његовог народа је поверовао само мали број људи током дугог периода његовог позивања у Божју веру.

వచనం: 41

۞ وَقَالَ ٱرۡكَبُواْ فِيهَا بِسۡمِ ٱللَّهِ مَجۡر۪ىٰهَا وَمُرۡسَىٰهَآۚ إِنَّ رَبِّي لَغَفُورٞ رَّحِيمٞ

Нојe рече верницима из своје породице и свог народа: "Укрцајте се на лађу која ће пловити и пристати Божјим именом, и заиста мој Господар прашта ономе ко се каје и милостив је према њему. Од Његове милости према верницима је и то што их је спасио од уништења."

వచనం: 42

وَهِيَ تَجۡرِي بِهِمۡ فِي مَوۡجٖ كَٱلۡجِبَالِ وَنَادَىٰ نُوحٌ ٱبۡنَهُۥ وَكَانَ فِي مَعۡزِلٖ يَٰبُنَيَّ ٱرۡكَب مَّعَنَا وَلَا تَكُن مَّعَ ٱلۡكَٰفِرِينَ

Лађа је пловила носећи људe и све остало на великим валовима попут планина, а Ноје, из очинског осећаја, дозва свог сина који није веровао и који се одвојио од свог оца и од свог народа: "Синчићу мој, укрцај се са нама у лађу да би био спашен дављења, и немој бити са неверницима па да будеш уништен и потопљен као они!"

వచనం: 43

قَالَ سَـَٔاوِيٓ إِلَىٰ جَبَلٖ يَعۡصِمُنِي مِنَ ٱلۡمَآءِۚ قَالَ لَا عَاصِمَ ٱلۡيَوۡمَ مِنۡ أَمۡرِ ٱللَّهِ إِلَّا مَن رَّحِمَۚ وَحَالَ بَيۡنَهُمَا ٱلۡمَوۡجُ فَكَانَ مِنَ ٱلۡمُغۡرَقِينَ

Син му рече: "Потражићу уточиште на високој планини која ће ме сачувати од воде." А Нојe му одговори: "Данас ништа не може спречити Божју казну у виду потопа, осим Бога, Који једини то може спречити и смиловати се коме жели." И талас раздвоји Ноја и његовог сина, који би потопљен због свог неверства.

వచనం: 44

وَقِيلَ يَٰٓأَرۡضُ ٱبۡلَعِي مَآءَكِ وَيَٰسَمَآءُ أَقۡلِعِي وَغِيضَ ٱلۡمَآءُ وَقُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ وَٱسۡتَوَتۡ عَلَى ٱلۡجُودِيِّۖ وَقِيلَ بُعۡدٗا لِّلۡقَوۡمِ ٱلظَّٰلِمِينَ

Бог рече Земљи након завршетка потопа: "О Земљо, упиј своју воду." А рече небу: "О небо, заустави падање кише." Па се вода повуче и земља осуши. Бог је уништио невернике и лађа је пристала на планини ел-Џудијј, и би речено: "Нека је далеко и нека је уништен народ који је прешао Божје границе својим неверством."

వచనం: 45

وَنَادَىٰ نُوحٞ رَّبَّهُۥ فَقَالَ رَبِّ إِنَّ ٱبۡنِي مِنۡ أَهۡلِي وَإِنَّ وَعۡدَكَ ٱلۡحَقُّ وَأَنتَ أَحۡكَمُ ٱلۡحَٰكِمِينَ

Ноје, мир над њим, дозва свог Господара тражећи помоћ: "Господару мој, син мој је од моје породице, а Ти си обећао да ћеш спасити моју породицу и Твоје обећање је истина и Ти си најправеднији и најзнанији Судија."

ఈ పేజీలోని వచనాల ద్వారా లభించే ప్రయోజనాలు:

• بيان عادة المشركين في الاستهزاء والسخرية بالأنبياء وأتباعهم.

Обичај вишебожаца је да се исмејавају са веровесницима и њиховим следбеницима.

• بيان سُنَّة الله في الناس وهي أن أكثرهم لا يؤمنون.

Већина људи не жели да верује.

• لا ملجأ من الله إلا إليه، ولا عاصم من أمره إلا هو سبحانه.

Човек се не може спасити од Бога јер само Бог спашава, и нико се не може сачувати од Божје казне ако га Бог не сачува.