భావార్ధాల అనువాదం సూరహ్ సూరహ్ ఇబ్రాహీమ్ - సెర్బియా అనువాదం - రువ్వాద్ అనువాద కేంద్రం - అనువాదం జరుగుతన్నది - పవిత్ర ఖుర్ఆన్ యొక్క ఎన్సైక్లోపీడియా

Ибрахим

వచనం: 1

الٓرۚ كِتَٰبٌ أَنزَلۡنَٰهُ إِلَيۡكَ لِتُخۡرِجَ ٱلنَّاسَ مِنَ ٱلظُّلُمَٰتِ إِلَى ٱلنُّورِ بِإِذۡنِ رَبِّهِمۡ إِلَىٰ صِرَٰطِ ٱلۡعَزِيزِ ٱلۡحَمِيدِ

Елиф-лам-ра.^[1] Ово је књига коју ти објављујемо да људе дозволом њиховог Господара изведеш из тмина на светло, на пут Силнога и Хваљенога

[1]Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

వచనం: 2

ٱللَّهِ ٱلَّذِي لَهُۥ مَا فِي ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَمَا فِي ٱلۡأَرۡضِۗ وَوَيۡلٞ لِّلۡكَٰفِرِينَ مِنۡ عَذَابٖ شَدِيدٍ

Аллаха, чије је оно што је на небесима и оно што је на Земљи. А тешко неверницима од жестоке патње,

వచనం: 3

ٱلَّذِينَ يَسۡتَحِبُّونَ ٱلۡحَيَوٰةَ ٱلدُّنۡيَا عَلَى ٱلۡأٓخِرَةِ وَيَصُدُّونَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِ وَيَبۡغُونَهَا عِوَجًاۚ أُوْلَٰٓئِكَ فِي ضَلَٰلِۭ بَعِيدٖ

онима који живот на овом свету више воле од Будућег света и који одвраћају од Аллаховог пута и настоје да га прикажу кривим! Они су далеко залутали.

వచనం: 4

وَمَآ أَرۡسَلۡنَا مِن رَّسُولٍ إِلَّا بِلِسَانِ قَوۡمِهِۦ لِيُبَيِّنَ لَهُمۡۖ فَيُضِلُّ ٱللَّهُ مَن يَشَآءُ وَيَهۡدِي مَن يَشَآءُۚ وَهُوَ ٱلۡعَزِيزُ ٱلۡحَكِيمُ

Ми нисмо послали ниједног посланика а да није говорио језиком свога народа, како би им објаснио посланицу. Па Аллах у заблуди оставља онога кога жели а на Прави пут упути онога кога жели; Он је Силни и Мудри.

వచనం: 5

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا مُوسَىٰ بِـَٔايَٰتِنَآ أَنۡ أَخۡرِجۡ قَوۡمَكَ مِنَ ٱلظُّلُمَٰتِ إِلَى ٱلنُّورِ وَذَكِّرۡهُم بِأَيَّىٰمِ ٱللَّهِۚ إِنَّ فِي ذَٰلِكَ لَأٓيَٰتٖ لِّكُلِّ صَبَّارٖ شَكُورٖ

И Мојсија смо послали са Нашим доказима: „Изведи свој народ из тмина на светло и подсети га на Аллахове благодати.“ То су, уистину, докази за сваког ко је стрпљив и захвалан.

వచనం: 6

وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِقَوۡمِهِ ٱذۡكُرُواْ نِعۡمَةَ ٱللَّهِ عَلَيۡكُمۡ إِذۡ أَنجَىٰكُم مِّنۡ ءَالِ فِرۡعَوۡنَ يَسُومُونَكُمۡ سُوٓءَ ٱلۡعَذَابِ وَيُذَبِّحُونَ أَبۡنَآءَكُمۡ وَيَسۡتَحۡيُونَ نِسَآءَكُمۡۚ وَفِي ذَٰلِكُم بَلَآءٞ مِّن رَّبِّكُمۡ عَظِيمٞ

И кад је Мојсије свом народу казао: „Сетите се Аллахове благодати када вас је избавио од фараонових људи који су вас мучили најгорим мукама, који су вам клали мушку децу, а женску остављали у животу - то је било велико искушење од вашега Господара.“

వచనం: 7

وَإِذۡ تَأَذَّنَ رَبُّكُمۡ لَئِن شَكَرۡتُمۡ لَأَزِيدَنَّكُمۡۖ وَلَئِن كَفَرۡتُمۡ إِنَّ عَذَابِي لَشَدِيدٞ

И кад је ваш Господар објавио: „Ако будете захвални, Ја ћу сигурно још више да вам дам; будете ли незахвални, заиста ће жестока да буде Моја казна.“

వచనం: 8

وَقَالَ مُوسَىٰٓ إِن تَكۡفُرُوٓاْ أَنتُمۡ وَمَن فِي ٱلۡأَرۡضِ جَمِيعٗا فَإِنَّ ٱللَّهَ لَغَنِيٌّ حَمِيدٌ

И Мојсије је још казао: „Ако будете незахвални и ви и сви други на Земљи, па, Аллах је, заиста, независан и хваљен.“

వచనం: 9

أَلَمۡ يَأۡتِكُمۡ نَبَؤُاْ ٱلَّذِينَ مِن قَبۡلِكُمۡ قَوۡمِ نُوحٖ وَعَادٖ وَثَمُودَ وَٱلَّذِينَ مِنۢ بَعۡدِهِمۡ لَا يَعۡلَمُهُمۡ إِلَّا ٱللَّهُۚ جَآءَتۡهُمۡ رُسُلُهُم بِٱلۡبَيِّنَٰتِ فَرَدُّوٓاْ أَيۡدِيَهُمۡ فِيٓ أَفۡوَٰهِهِمۡ وَقَالُوٓاْ إِنَّا كَفَرۡنَا بِمَآ أُرۡسِلۡتُم بِهِۦ وَإِنَّا لَفِي شَكّٖ مِّمَّا تَدۡعُونَنَآ إِلَيۡهِ مُرِيبٖ

Зар до вас није дошла вест о онима пре вас, о Нојевом народу, и о Аду, и о Семуду, и о онима после њих? Само их Аллах зна! Њихови Посланици су им доносили јасне доказе, али они су стављали на уста своје руке и говорили: „Ми не верујемо у оно што се по вама шаље и ми итекако сумњамо у оно у шта нас позивате.“

వచనం: 10

۞ قَالَتۡ رُسُلُهُمۡ أَفِي ٱللَّهِ شَكّٞ فَاطِرِ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ يَدۡعُوكُمۡ لِيَغۡفِرَ لَكُم مِّن ذُنُوبِكُمۡ وَيُؤَخِّرَكُمۡ إِلَىٰٓ أَجَلٖ مُّسَمّٗىۚ قَالُوٓاْ إِنۡ أَنتُمۡ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُنَا تُرِيدُونَ أَن تَصُدُّونَا عَمَّا كَانَ يَعۡبُدُ ءَابَآؤُنَا فَأۡتُونَا بِسُلۡطَٰنٖ مُّبِينٖ

Њихови посланици су говорили: „Зар може да се сумња у Аллаха, Који је небеса и Земљу из ничега створио? Он вас позива да би вам опростио грехе и да би вас оставио до одређеног рока.“ Они су одговорили: „Ви сте људи као и ми; хоћете да нас одвратите од оних које су наши преци обожавали - па, донесите нам доказ јасни.“

వచనం: 11

قَالَتۡ لَهُمۡ رُسُلُهُمۡ إِن نَّحۡنُ إِلَّا بَشَرٞ مِّثۡلُكُمۡ وَلَٰكِنَّ ٱللَّهَ يَمُنُّ عَلَىٰ مَن يَشَآءُ مِنۡ عِبَادِهِۦۖ وَمَا كَانَ لَنَآ أَن نَّأۡتِيَكُم بِسُلۡطَٰنٍ إِلَّا بِإِذۡنِ ٱللَّهِۚ وَعَلَى ٱللَّهِ فَلۡيَتَوَكَّلِ ٱلۡمُؤۡمِنُونَ

„Ми јесмо људи као и ви“, говорили су им њихови посланици, „али, Аллах уздиже само оне Своје слуге које Он хоће; ми не можемо да вам донесемо доказ осим са Аллаховом дозволом – а верници нека се само у Аллаха уздају.“

వచనం: 12

وَمَا لَنَآ أَلَّا نَتَوَكَّلَ عَلَى ٱللَّهِ وَقَدۡ هَدَىٰنَا سُبُلَنَاۚ وَلَنَصۡبِرَنَّ عَلَىٰ مَآ ءَاذَيۡتُمُونَاۚ وَعَلَى ٱللَّهِ فَلۡيَتَوَكَّلِ ٱلۡمُتَوَكِّلُونَ

„Зашто да се не ослонимо на Аллаха кад нас је Он путевима којим идемо упутио? Ми ћемо, заиста, стрпљиво да подносимо оно чиме нас узнемиравате - а они који се ослањају, нека се само на Аллаха ослањају!“

వచనం: 13

وَقَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لِرُسُلِهِمۡ لَنُخۡرِجَنَّكُم مِّنۡ أَرۡضِنَآ أَوۡ لَتَعُودُنَّ فِي مِلَّتِنَاۖ فَأَوۡحَىٰٓ إِلَيۡهِمۡ رَبُّهُمۡ لَنُهۡلِكَنَّ ٱلظَّٰلِمِينَ

Они који нису веровали говорили су својим посланицима: „Или ћете у нашу веру да се вратите или ћемо, заиста, из наше земље да вас протерамо!“ А посланицима је њихов Господар објављивао: „Ми ћемо насилнике сигурно да уништимо.

వచనం: 14

وَلَنُسۡكِنَنَّكُمُ ٱلۡأَرۡضَ مِنۢ بَعۡدِهِمۡۚ ذَٰلِكَ لِمَنۡ خَافَ مَقَامِي وَخَافَ وَعِيدِ

И после њих вас на Земљи да настанимо. Биће то за оне који ће полагања рачуна преда Мном да се боје и који ће од Моје претње да страхују.“

వచనం: 15

وَٱسۡتَفۡتَحُواْ وَخَابَ كُلُّ جَبَّارٍ عَنِيدٖ

И посланици су тражили помоћ, па је сваки охоли пркосник настрадао.

వచనం: 16

مِّن وَرَآئِهِۦ جَهَنَّمُ وَيُسۡقَىٰ مِن مَّآءٖ صَدِيدٖ

Пред њим ће да буде Пакао - и он ће да буде напајан течношћу од сукрвице.

వచనం: 17

يَتَجَرَّعُهُۥ وَلَا يَكَادُ يُسِيغُهُۥ وَيَأۡتِيهِ ٱلۡمَوۡتُ مِن كُلِّ مَكَانٖ وَمَا هُوَ بِمَيِّتٖۖ وَمِن وَرَآئِهِۦ عَذَابٌ غَلِيظٞ

Мучиће се да је прогута, али никако неће моћи да је прождере и смрт ће са свих страна да му прилази, али он неће да умре; а након тога га чека још тежа патња.

వచనం: 18

مَّثَلُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِرَبِّهِمۡۖ أَعۡمَٰلُهُمۡ كَرَمَادٍ ٱشۡتَدَّتۡ بِهِ ٱلرِّيحُ فِي يَوۡمٍ عَاصِفٖۖ لَّا يَقۡدِرُونَ مِمَّا كَسَبُواْ عَلَىٰ شَيۡءٖۚ ذَٰلِكَ هُوَ ٱلضَّلَٰلُ ٱلۡبَعِيدُ

Дела оних који не верују у свога Господара налик су на пепео који разнесе вихор у олујном дану; неће моћи да очекују никакву награду за дела која су учинили, то је далека странпутица.

వచనం: 19

أَلَمۡ تَرَ أَنَّ ٱللَّهَ خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ بِٱلۡحَقِّۚ إِن يَشَأۡ يُذۡهِبۡكُمۡ وَيَأۡتِ بِخَلۡقٖ جَدِيدٖ

Зар не видиш да је Аллах небеса и Земљу створио са Истином? Ако жели вас ће уклонити и нова створења довести.

వచనం: 20

وَمَا ذَٰلِكَ عَلَى ٱللَّهِ بِعَزِيزٖ

То Аллаху није тешко.

వచనం: 21

وَبَرَزُواْ لِلَّهِ جَمِيعٗا فَقَالَ ٱلضُّعَفَٰٓؤُاْ لِلَّذِينَ ٱسۡتَكۡبَرُوٓاْ إِنَّا كُنَّا لَكُمۡ تَبَعٗا فَهَلۡ أَنتُم مُّغۡنُونَ عَنَّا مِنۡ عَذَابِ ٱللَّهِ مِن شَيۡءٖۚ قَالُواْ لَوۡ هَدَىٰنَا ٱللَّهُ لَهَدَيۡنَٰكُمۡۖ سَوَآءٌ عَلَيۡنَآ أَجَزِعۡنَآ أَمۡ صَبَرۡنَا مَا لَنَا مِن مَّحِيصٖ

И изаћи ће сви пред Аллахом, па ће они који су били слабићи рећи својим главешинама, онима који су били охоли: „Ми смо били ваше присталице, па да ли сте у стању да нас бар мало заштитите од Аллахове казне?“ „Да је нас Аллах упутио“, одговориће они, „и ми бисмо вас упутили. Жалили се ми или трпели, свеједно нам је, нема нам више спаса.“

వచనం: 22

وَقَالَ ٱلشَّيۡطَٰنُ لَمَّا قُضِيَ ٱلۡأَمۡرُ إِنَّ ٱللَّهَ وَعَدَكُمۡ وَعۡدَ ٱلۡحَقِّ وَوَعَدتُّكُمۡ فَأَخۡلَفۡتُكُمۡۖ وَمَا كَانَ لِيَ عَلَيۡكُم مِّن سُلۡطَٰنٍ إِلَّآ أَن دَعَوۡتُكُمۡ فَٱسۡتَجَبۡتُمۡ لِيۖ فَلَا تَلُومُونِي وَلُومُوٓاْ أَنفُسَكُمۖ مَّآ أَنَا۠ بِمُصۡرِخِكُمۡ وَمَآ أَنتُم بِمُصۡرِخِيَّ إِنِّي كَفَرۡتُ بِمَآ أَشۡرَكۡتُمُونِ مِن قَبۡلُۗ إِنَّ ٱلظَّٰلِمِينَ لَهُمۡ عَذَابٌ أَلِيمٞ

И када буде све решено, ђаво ће да каже: „Аллах вам је истинско обећање дао, а ја сам вам обећавао и своја обећања изневерио; али, ја нисам никаквог доказа над вама имао, само сам вас позивао и ви сте ми се одазивали; зато не корите мене, већ сами себе; нити ја могу вама да помогнем, нити ви можете да помогнете мени. Ја немам ништа са тим што сте ме, поред Њега, обожавали. Незнанобошце сигурно чека болна патња.“

వచనం: 23

وَأُدۡخِلَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ جَنَّٰتٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهَا ٱلۡأَنۡهَٰرُ خَٰلِدِينَ فِيهَا بِإِذۡنِ رَبِّهِمۡۖ تَحِيَّتُهُمۡ فِيهَا سَلَٰمٌ

А они који су веровали и чинили добра дела биће уведени, са дозволом њиховог Господара, у рајске баште кроз које теку реке и у њима ће да бораве вечно, њихов поздрав ће у њима да буде: 'Мир Божји'.

వచనం: 24

أَلَمۡ تَرَ كَيۡفَ ضَرَبَ ٱللَّهُ مَثَلٗا كَلِمَةٗ طَيِّبَةٗ كَشَجَرَةٖ طَيِّبَةٍ أَصۡلُهَا ثَابِتٞ وَفَرۡعُهَا فِي ٱلسَّمَآءِ

Зар не видиш како Аллах наводи пример - лепа је реч као лепо дрво: корен му је чврсто у земљи а гране према небу.

వచనం: 25

تُؤۡتِيٓ أُكُلَهَا كُلَّ حِينِۭ بِإِذۡنِ رَبِّهَاۗ وَيَضۡرِبُ ٱللَّهُ ٱلۡأَمۡثَالَ لِلنَّاسِ لَعَلَّهُمۡ يَتَذَكَّرُونَ

Оно свој плод даје у сваком моменту са дозволом свога Господара - а Аллах људима наводи примере да би узели поуку,

వచనం: 26

وَمَثَلُ كَلِمَةٍ خَبِيثَةٖ كَشَجَرَةٍ خَبِيثَةٍ ٱجۡتُثَّتۡ مِن فَوۡقِ ٱلۡأَرۡضِ مَا لَهَا مِن قَرَارٖ

а ружна реч је као ружно дрво које је ишчупано са површине земље. Њему нема опстанка.

వచనం: 27

يُثَبِّتُ ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ بِٱلۡقَوۡلِ ٱلثَّابِتِ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا وَفِي ٱلۡأٓخِرَةِۖ وَيُضِلُّ ٱللَّهُ ٱلظَّٰلِمِينَۚ وَيَفۡعَلُ ٱللَّهُ مَا يَشَآءُ

Аллах учвршћује вернике постојаном речју у животу на овом свету, а и на Будућем свету, а незнанобошце одводи у заблуду; Аллах ради шта хоће.

వచనం: 28

۞ أَلَمۡ تَرَ إِلَى ٱلَّذِينَ بَدَّلُواْ نِعۡمَتَ ٱللَّهِ كُفۡرٗا وَأَحَلُّواْ قَوۡمَهُمۡ دَارَ ٱلۡبَوَارِ

Зар не видиш оне који су уместо захвалности Аллаху на благодатима – узвратили незахвалношћу и народ свој довели у кућу пропасти,

వచనం: 29

جَهَنَّمَ يَصۡلَوۡنَهَاۖ وَبِئۡسَ ٱلۡقَرَارُ

у Пакао, у коме ће да горе - а ужасно је он пребивалиште!

వచనం: 30

وَجَعَلُواْ لِلَّهِ أَندَادٗا لِّيُضِلُّواْ عَن سَبِيلِهِۦۗ قُلۡ تَمَتَّعُواْ فَإِنَّ مَصِيرَكُمۡ إِلَى ٱلنَّارِ

И који су поред Аллаха друга божанства узели да би заводили са Његовог пута? Реци: „Уживајте, завршићете, сигурно, у Ватри!“

వచనం: 31

قُل لِّعِبَادِيَ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ يُقِيمُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَيُنفِقُواْ مِمَّا رَزَقۡنَٰهُمۡ سِرّٗا وَعَلَانِيَةٗ مِّن قَبۡلِ أَن يَأۡتِيَ يَوۡمٞ لَّا بَيۡعٞ فِيهِ وَلَا خِلَٰلٌ

Реци Мојим слугама које верују да обављају молитву и да удељују и тајно и јавно из онога што им Ми дарујемо, пре него што наступи Дан у коме неће да буде ни трговања ни пријатељства.

వచనం: 32

ٱللَّهُ ٱلَّذِي خَلَقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ وَأَنزَلَ مِنَ ٱلسَّمَآءِ مَآءٗ فَأَخۡرَجَ بِهِۦ مِنَ ٱلثَّمَرَٰتِ رِزۡقٗا لَّكُمۡۖ وَسَخَّرَ لَكُمُ ٱلۡفُلۡكَ لِتَجۡرِيَ فِي ٱلۡبَحۡرِ بِأَمۡرِهِۦۖ وَسَخَّرَ لَكُمُ ٱلۡأَنۡهَٰرَ

Аллах је Тај Који је створио небеса и Земљу; Он спушта са неба воду и чини да помоћу ње рађају плодови којима се храните; и потчинио вам је лађе да морем плове по Његовој одредби, и потчинио вам је реке,

వచనం: 33

وَسَخَّرَ لَكُمُ ٱلشَّمۡسَ وَٱلۡقَمَرَ دَآئِبَيۡنِۖ وَسَخَّرَ لَكُمُ ٱلَّيۡلَ وَٱلنَّهَارَ

и потчинио вам је Сунце и Месец, који се стално крећу, и потчинио вам је ноћ и дан.

వచనం: 34

وَءَاتَىٰكُم مِّن كُلِّ مَا سَأَلۡتُمُوهُۚ وَإِن تَعُدُّواْ نِعۡمَتَ ٱللَّهِ لَا تُحۡصُوهَآۗ إِنَّ ٱلۡإِنسَٰنَ لَظَلُومٞ كَفَّارٞ

И даје вам од свега онога што од Њега тражите, и ако бисте Аллахове благодати бројали, не бисте их набројали. Човек је, уистину, итекако неправедан и незахвалан.

వచనం: 35

وَإِذۡ قَالَ إِبۡرَٰهِيمُ رَبِّ ٱجۡعَلۡ هَٰذَا ٱلۡبَلَدَ ءَامِنٗا وَٱجۡنُبۡنِي وَبَنِيَّ أَن نَّعۡبُدَ ٱلۡأَصۡنَامَ

А када Аврам рече: „Господару мој, учини овај град Мекку сигурним и сачувај и мене и моје синове од тога да обожавамо кипове.

వచనం: 36

رَبِّ إِنَّهُنَّ أَضۡلَلۡنَ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلنَّاسِۖ فَمَن تَبِعَنِي فَإِنَّهُۥ مِنِّيۖ وَمَنۡ عَصَانِي فَإِنَّكَ غَفُورٞ رَّحِيمٞ

Они су, мој Господару, многе људе на странпутицу навели. Онај ко буде мене следио - моје је вере, а онај ко буде против мене устајао, па - Ти си, уистину, Онај Који опрашта грехе и милостив си.

వచనం: 37

رَّبَّنَآ إِنِّيٓ أَسۡكَنتُ مِن ذُرِّيَّتِي بِوَادٍ غَيۡرِ ذِي زَرۡعٍ عِندَ بَيۡتِكَ ٱلۡمُحَرَّمِ رَبَّنَا لِيُقِيمُواْ ٱلصَّلَوٰةَ فَٱجۡعَلۡ أَفۡـِٔدَةٗ مِّنَ ٱلنَّاسِ تَهۡوِيٓ إِلَيۡهِمۡ وَٱرۡزُقۡهُم مِّنَ ٱلثَّمَرَٰتِ لَعَلَّهُمۡ يَشۡكُرُونَ

Господару наш, ја сам неке своје потомке населио у котлини у којој се ништа не сеје, код Твоје часне Ка'бе, да би, Господару наш, обављали молитву; зато учини да срца неких људи за њима чезну и опскрби их разним плодовима да би били захвални.

వచనం: 38

رَبَّنَآ إِنَّكَ تَعۡلَمُ مَا نُخۡفِي وَمَا نُعۡلِنُۗ وَمَا يَخۡفَىٰ عَلَى ٱللَّهِ مِن شَيۡءٖ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَلَا فِي ٱلسَّمَآءِ

Господару наш, Ти сигурно знаш шта ми кријемо, а шта на јаву износимо. А Аллаху ништа није скривено; ни на Земљи, ни на небу.

వచనం: 39

ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ ٱلَّذِي وَهَبَ لِي عَلَى ٱلۡكِبَرِ إِسۡمَٰعِيلَ وَإِسۡحَٰقَۚ إِنَّ رَبِّي لَسَمِيعُ ٱلدُّعَآءِ

Хвала Аллаху, Који ми је у старости подарио Јишмаила и Исака; мој Господар молбе, уистину, услишава.

వచనం: 40

رَبِّ ٱجۡعَلۡنِي مُقِيمَ ٱلصَّلَوٰةِ وَمِن ذُرِّيَّتِيۚ رَبَّنَا وَتَقَبَّلۡ دُعَآءِ

Господару мој, дај да ја и моји потомци у обављању молитве будемо устрајни; Господару наш, Ти услиши моју молбу!

వచనం: 41

رَبَّنَا ٱغۡفِرۡ لِي وَلِوَٰلِدَيَّ وَلِلۡمُؤۡمِنِينَ يَوۡمَ يَقُومُ ٱلۡحِسَابُ

Господару наш, опрости мени, и мојим родитељима и свим верницима – на Дан кад се буде полагао рачун!“

వచనం: 42

وَلَا تَحۡسَبَنَّ ٱللَّهَ غَٰفِلًا عَمَّا يَعۡمَلُ ٱلظَّٰلِمُونَۚ إِنَّمَا يُؤَخِّرُهُمۡ لِيَوۡمٖ تَشۡخَصُ فِيهِ ٱلۡأَبۡصَٰرُ

А ти никако не мисли да Аллах не мари за оним што раде неверници! Он им само одгађа до Дана када ће очи да им остану отворене!

వచనం: 43

مُهۡطِعِينَ مُقۡنِعِي رُءُوسِهِمۡ لَا يَرۡتَدُّ إِلَيۡهِمۡ طَرۡفُهُمۡۖ وَأَفۡـِٔدَتُهُمۡ هَوَآءٞ

Журиће, уздигнутих глава, укоченог погледа; а срца ће да им буду празна.

వచనం: 44

وَأَنذِرِ ٱلنَّاسَ يَوۡمَ يَأۡتِيهِمُ ٱلۡعَذَابُ فَيَقُولُ ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ رَبَّنَآ أَخِّرۡنَآ إِلَىٰٓ أَجَلٖ قَرِيبٖ نُّجِبۡ دَعۡوَتَكَ وَنَتَّبِعِ ٱلرُّسُلَۗ أَوَلَمۡ تَكُونُوٓاْ أَقۡسَمۡتُم مِّن قَبۡلُ مَا لَكُم مِّن زَوَالٖ

Ти опомињи људе Даном када ће казна да им дође, кад ће они који су неправедни били – да говоре: „Господару наш, остави нас још само кратко време, одазваћемо се Твоме позиву и следићемо посланике!“ А зар се пре нисте заклињали да са овог света нећете да одете?

వచనం: 45

وَسَكَنتُمۡ فِي مَسَٰكِنِ ٱلَّذِينَ ظَلَمُوٓاْ أَنفُسَهُمۡ وَتَبَيَّنَ لَكُمۡ كَيۡفَ فَعَلۡنَا بِهِمۡ وَضَرَبۡنَا لَكُمُ ٱلۡأَمۡثَالَ

И настанили сте се били у местима где су живели они који су се према себи огрешили, а било вам је познато како смо поступили са њима, и наводили смо вам примере.

వచనం: 46

وَقَدۡ مَكَرُواْ مَكۡرَهُمۡ وَعِندَ ٱللَّهِ مَكۡرُهُمۡ وَإِن كَانَ مَكۡرُهُمۡ لِتَزُولَ مِنۡهُ ٱلۡجِبَالُ

И они лукавства своја плету, а Аллах зна за њихова лукавства, само што њихова лукавства не могу брда да покрену.

వచనం: 47

فَلَا تَحۡسَبَنَّ ٱللَّهَ مُخۡلِفَ وَعۡدِهِۦ رُسُلَهُۥٓۚ إِنَّ ٱللَّهَ عَزِيزٞ ذُو ٱنتِقَامٖ

Немој ни да помислиш да Аллах неће да одржи Своје обећање Својим посланицима - Аллах је, уистину, силан и строг.

వచనం: 48

يَوۡمَ تُبَدَّلُ ٱلۡأَرۡضُ غَيۡرَ ٱلۡأَرۡضِ وَٱلسَّمَٰوَٰتُۖ وَبَرَزُواْ لِلَّهِ ٱلۡوَٰحِدِ ٱلۡقَهَّارِ

На Дан кад Земља буде замењена другом земљом, а и небеса, и кад сви изађу пред Аллахом, Јединим, Свемоћним.

వచనం: 49

وَتَرَى ٱلۡمُجۡرِمِينَ يَوۡمَئِذٖ مُّقَرَّنِينَ فِي ٱلۡأَصۡفَادِ

Тог дана ћеш да видиш грешнике у оковима заједно повезане.

వచనం: 50

سَرَابِيلُهُم مِّن قَطِرَانٖ وَتَغۡشَىٰ وُجُوهَهُمُ ٱلنَّارُ

Одећа ће од катрана да им буде, а ватра ће обавијати њихова лица.

వచనం: 51

لِيَجۡزِيَ ٱللَّهُ كُلَّ نَفۡسٖ مَّا كَسَبَتۡۚ إِنَّ ٱللَّهَ سَرِيعُ ٱلۡحِسَابِ

То је зато да Аллах свакоме да шта је заслужио - Аллах заиста брзо своди рачун.

వచనం: 52

هَٰذَا بَلَٰغٞ لِّلنَّاسِ وَلِيُنذَرُواْ بِهِۦ وَلِيَعۡلَمُوٓاْ أَنَّمَا هُوَ إِلَٰهٞ وَٰحِدٞ وَلِيَذَّكَّرَ أُوْلُواْ ٱلۡأَلۡبَٰبِ

Овај Кур'ан је обзнана људима, и да њиме буду опоменути, и да знају да је само Он Један Бог, и да приме поуку они који имају разум!