Kur'an-ı Kerim meal tercümesi - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم * - Mealler fihristi


Anlam tercümesi Sure: Sûratu'l-Kehf   Ayet:

Пећина

Surenin hedefleri:
بيان منهج التعامل مع الفتن.
Објашњење начина поступања приликом искушења.

ٱلۡحَمۡدُ لِلَّهِ ٱلَّذِيٓ أَنزَلَ عَلَىٰ عَبۡدِهِ ٱلۡكِتَٰبَ وَلَمۡ يَجۡعَل لَّهُۥ عِوَجَاۜ
Богу припада хвала и захвала, на почетку и на крају, Који је Свог Посланика, нека је мир над њим и Божја милост, почастио објављујући му Кур’ан, књигу у којој нема отуђивања од истине ни занемаривања правде.
Arapça tefsirler:
قَيِّمٗا لِّيُنذِرَ بَأۡسٗا شَدِيدٗا مِّن لَّدُنۡهُ وَيُبَشِّرَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ ٱلَّذِينَ يَعۡمَلُونَ ٱلصَّٰلِحَٰتِ أَنَّ لَهُمۡ أَجۡرًا حَسَنٗا
Кур’ан је истинит, тачан, потпун, савршен и прецизан, те у њему нема контрадикције. Задатак Кур’ана је да запрети казном и ватром неверницима, а да доброчинитеље обрадује неизмерном наградом у рајским вртовима.
Arapça tefsirler:
مَّٰكِثِينَ فِيهِ أَبَدٗا
верници ће вечно да уживају и да се наслађују у благодатима Раја којима ће их Свевишњи Бог почастити.
Arapça tefsirler:
وَيُنذِرَ ٱلَّذِينَ قَالُواْ ٱتَّخَذَ ٱللَّهُ وَلَدٗا
Кур’ан упозорава Јевреје и хришћане, и све оне многобошце који говоре да Бог има дете.
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• أنزل الله القرآن متضمنًا الحق والعدل والشريعة والحكم الأمثل .
Бог је објавио Кур’ан, који садржи истину, правичност, верозакон и најлепша решења.

• جواز البكاء في الصلاة من خوف الله تعالى.
Дозвољено је током молитве плакати из страхопоштовања према Богу.

• الدعاء أو القراءة في الصلاة يكون بطريقة متوسطة بين الجهر والإسرار.
Кур’ан и молитве се не изговарају ни превише гласно, а ни тихо.

• القرآن الكريم قد اشتمل على كل عمل صالح موصل لما تستبشر به النفوس وتفرح به الأرواح.
Часни Кур’ан упућује на свако добро дело које човеку доноси радост и срећу.

مَّا لَهُم بِهِۦ مِنۡ عِلۡمٖ وَلَا لِأٓبَآئِهِمۡۚ كَبُرَتۡ كَلِمَةٗ تَخۡرُجُ مِنۡ أَفۡوَٰهِهِمۡۚ إِن يَقُولُونَ إِلَّا كَذِبٗا
Мекански неверници, њихови преци и сви остали који то тврде нису ни свесни шта приписују Богу кад кажу да Он има дете. Њихова је лаж велика, бедна и одвратна. Оно што говоре нема никакво упориште.
Arapça tefsirler:
فَلَعَلَّكَ بَٰخِعٞ نَّفۡسَكَ عَلَىٰٓ ءَاثَٰرِهِمۡ إِن لَّمۡ يُؤۡمِنُواْ بِهَٰذَا ٱلۡحَدِيثِ أَسَفًا
Зар ћеш ти, Божји Посланиче, патити и туговати због тога што они окрећу главе од тебе и поричу овај Кур’ан? Твоја је обавеза само да доставиш оно што ти Бог објављује.
Arapça tefsirler:
إِنَّا جَعَلۡنَا مَا عَلَى ٱلۡأَرۡضِ زِينَةٗ لَّهَا لِنَبۡلُوَهُمۡ أَيُّهُمۡ أَحۡسَنُ عَمَلٗا
Бог је на Земљи створио разна прелепа створења, планине и котлине, дрвеће и реке, у чему је огромна корист за људски род, како би људе искушао хоће ли Му бити захвални и искрени верници доброчинитељи, или незахвални и неверници који зла дела чине. Како би Бог свима дао оно што заслужују од награде или казне.
Arapça tefsirler:
وَإِنَّا لَجَٰعِلُونَ مَا عَلَيۡهَا صَعِيدٗا جُرُزًا
Бог ће након Смака света учинити да Земља буде пуста, без усева, плодова, украса, лепоте и обележја. Нека зато из тога извуку поуку.
Arapça tefsirler:
أَمۡ حَسِبۡتَ أَنَّ أَصۡحَٰبَ ٱلۡكَهۡفِ وَٱلرَّقِيمِ كَانُواْ مِنۡ ءَايَٰتِنَا عَجَبًا
Немој мислити, веровесниче, да је казивање о становницима Пећине и о плочи на којој су била исписана имена оних младића чудо и необичност од Бога; Његова је моћ већа од тога, Њему ништа није тешко. Величанственије је то што је Господар створио небеса и Земљу.
Arapça tefsirler:
إِذۡ أَوَى ٱلۡفِتۡيَةُ إِلَى ٱلۡكَهۡفِ فَقَالُواْ رَبَّنَآ ءَاتِنَا مِن لَّدُنكَ رَحۡمَةٗ وَهَيِّئۡ لَنَا مِنۡ أَمۡرِنَا رَشَدٗا
Веровесниче, спомени када су неколико младића верника ушли у пећину бежећи од сународника многобожаца који су их хтели одвратити од веровања у Бога и навести на обожавање идола и ђавола. Тад су замолили Узвишеног Бога: “Господару наш, подари нам Своју милост тако што ћеш нас учврстити у веровању и спасити нас од сваког зла, људског и џиннског! Упути нас на Прави пут и на оно што је разумно у свим стварима, како бисмо Ти били покорни и чинили оно што си наредио, а немој нас одвести у заблуду и на странпутицу!”
Arapça tefsirler:
فَضَرَبۡنَا عَلَىٰٓ ءَاذَانِهِمۡ فِي ٱلۡكَهۡفِ سِنِينَ عَدَدٗا
Потом их је Бог успавао, па су тврдо у пећини спавали дуго година.
Arapça tefsirler:
ثُمَّ بَعَثۡنَٰهُمۡ لِنَعۡلَمَ أَيُّ ٱلۡحِزۡبَيۡنِ أَحۡصَىٰ لِمَا لَبِثُوٓاْ أَمَدٗا
Након тога их је Бог пробудио како би указао која од две скупине боље рачуна, то јест, знају ли колико су времена провели спавајући – јесу ли остали у пећини дан, или део дана, или пак дуго времена?
Arapça tefsirler:
نَّحۡنُ نَقُصُّ عَلَيۡكَ نَبَأَهُم بِٱلۡحَقِّۚ إِنَّهُمۡ فِتۡيَةٌ ءَامَنُواْ بِرَبِّهِمۡ وَزِدۡنَٰهُمۡ هُدٗى
Посланиче, Бог ће ти испричати истинито казивање о њима. То су били младићи који су само Бога обожавали и послушни Му били, па им је Он увећао упуту, уверење и постојаност на истини.
Arapça tefsirler:
وَرَبَطۡنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ إِذۡ قَامُواْ فَقَالُواْ رَبُّنَا رَبُّ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ لَن نَّدۡعُوَاْ مِن دُونِهِۦٓ إِلَٰهٗاۖ لَّقَدۡ قُلۡنَآ إِذٗا شَطَطًا
Бог је њихова срца учврстио веровањем и оснажио их одлучношћу кад су дошли пред неправедног и охолог владара који им је замерао због тога што једино обожавају Милостивог Бога, а не идоле, кипове, свеце и иконе. Младићи рекоше владару: “Наш Господар је један Бог и само Њега обожавамо, Он је створио небеса и Земљу! Никад нећемо обожавати лажна божанства! Када би казали другачије били бисмо лажљивци и далеко од истине.”
Arapça tefsirler:
هَٰٓؤُلَآءِ قَوۡمُنَا ٱتَّخَذُواْ مِن دُونِهِۦٓ ءَالِهَةٗۖ لَّوۡلَا يَأۡتُونَ عَلَيۡهِم بِسُلۡطَٰنِۭ بَيِّنٖۖ فَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّنِ ٱفۡتَرَىٰ عَلَى ٱللَّهِ كَذِبٗا
Један од тих момака рече другима: “Овај наш народ обожава друга божанства мимо Бога, немајући никакав доказ за оно што чини! Наши сународници само лажу и измишљају, а нема веће неправде од тога да се износи лаж на Бога тако што ће Му се придруживати лажна божанства у обожавању.”
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• الداعي إلى الله عليه التبليغ والسعي بغاية ما يمكنه، مع التوكل على الله في ذلك، فإن اهتدوا فبها ونعمت، وإلا فلا يحزن ولا يأسف.
Онај ко позива у Ислам дужан је позивати у веру, онолико колико је у стању, а уз то ће да се поузда у Узвишеног Бога. Уколико му се људи одазову, добро и радост, а ако ли одбију његов позив, неће туговати нити ће очајавати због њиховог избора.

• في العلم بمقدار لبث أصحاب الكهف، ضبط للحساب، ومعرفة لكمال قدرة الله تعالى وحكمته ورحمته.
Спознаја времена које су становници Пећине провели у пећини показује нам начин прецизног рачунања времена и указује нам на савршену Божју моћ, мудрост и милост.

• في الآيات دليل صريح على الفرار بالدين وهجرة الأهل والبنين والقرابات والأصدقاء والأوطان والأموال؛ خوف الفتنة.
Човек ће се иселити из свог места онда кад се боји да ће бити одвраћен од вере, остављајући све што га од вере одвраћа.

• ضرورة الاهتمام بتربية الشباب؛ لأنهم أزكى قلوبًا، وأنقى أفئدة، وأكثر حماسة، وعليهم تقوم نهضة الأمم.
Неопходно је одгајати омладину, тим више јер су њихова срца чишћа и јер омладина има више снаге и воље за слеђење Божје вере. Омладина је окосница друштва.

وَإِذِ ٱعۡتَزَلۡتُمُوهُمۡ وَمَا يَعۡبُدُونَ إِلَّا ٱللَّهَ فَأۡوُۥٓاْ إِلَى ٱلۡكَهۡفِ يَنشُرۡ لَكُمۡ رَبُّكُم مِّن رَّحۡمَتِهِۦ وَيُهَيِّئۡ لَكُم مِّنۡ أَمۡرِكُم مِّرۡفَقٗا
И предложио је: “Напустите свој народ и сва њихова божанства којима се клањају мимо Бога, и склоните се у пећину како бисте сачували своју веру и спасили се смутње и зла. Бог ће вам заузврат, из Своје неизмерне милости, дати оно чиме ћете постићи добро овог света и Будућег, и олакшаће вам све оно за чиме будете имали потребу док сте у пећини.”
Arapça tefsirler:
۞ وَتَرَى ٱلشَّمۡسَ إِذَا طَلَعَت تَّزَٰوَرُ عَن كَهۡفِهِمۡ ذَاتَ ٱلۡيَمِينِ وَإِذَا غَرَبَت تَّقۡرِضُهُمۡ ذَاتَ ٱلشِّمَالِ وَهُمۡ فِي فَجۡوَةٖ مِّنۡهُۚ ذَٰلِكَ مِنۡ ءَايَٰتِ ٱللَّهِۗ مَن يَهۡدِ ٱللَّهُ فَهُوَ ٱلۡمُهۡتَدِۖ وَمَن يُضۡلِلۡ فَلَن تَجِدَ لَهُۥ وَلِيّٗا مُّرۡشِدٗا
Пошто су се одазвали Божјој наредби, Он их је надахнуо, и у миру заспали, сигурни од својих непријатеља. Да си их видео, видео би да се Сунце, кад излази с истока, удаљује од њих с десне стране, а кад залази, удаљује се од њих с леве стране. Њима је било удобно у пећини, није им сметала сунчева топлота а имали су довољно зрака. То што им је Милостиви Бог дао, доказ је Његове савршене моћи. Кога Бог, Узвишени, упути на истину, тај је, заиста, упућен, а кога Он одведе у заблуду, нећеш наћи никог ко би га упутио на Прави пут. Искључиво Бог даје упуту и оставља у заблуду.
Arapça tefsirler:
وَتَحۡسَبُهُمۡ أَيۡقَاظٗا وَهُمۡ رُقُودٞۚ وَنُقَلِّبُهُمۡ ذَاتَ ٱلۡيَمِينِ وَذَاتَ ٱلشِّمَالِۖ وَكَلۡبُهُم بَٰسِطٞ ذِرَاعَيۡهِ بِٱلۡوَصِيدِۚ لَوِ ٱطَّلَعۡتَ عَلَيۡهِمۡ لَوَلَّيۡتَ مِنۡهُمۡ فِرَارٗا وَلَمُلِئۡتَ مِنۡهُمۡ رُعۡبٗا
Ко би их видео, помислио би да су будни и да не спавају. Бог се обавезао да ће се бринути о њима, па их је, док су спавали, час окретао на десну, час на леву страну, како влага не би нагризла њихова тела. А њихов је пас лежао испред пећине, испружених шапа. Да си их видео, уистину би побегао од страха и језе јер су страшно изгледали.
Arapça tefsirler:
وَكَذَٰلِكَ بَعَثۡنَٰهُمۡ لِيَتَسَآءَلُواْ بَيۡنَهُمۡۚ قَالَ قَآئِلٞ مِّنۡهُمۡ كَمۡ لَبِثۡتُمۡۖ قَالُواْ لَبِثۡنَا يَوۡمًا أَوۡ بَعۡضَ يَوۡمٖۚ قَالُواْ رَبُّكُمۡ أَعۡلَمُ بِمَا لَبِثۡتُمۡ فَٱبۡعَثُوٓاْ أَحَدَكُم بِوَرِقِكُمۡ هَٰذِهِۦٓ إِلَى ٱلۡمَدِينَةِ فَلۡيَنظُرۡ أَيُّهَآ أَزۡكَىٰ طَعَامٗا فَلۡيَأۡتِكُم بِرِزۡقٖ مِّنۡهُ وَلۡيَتَلَطَّفۡ وَلَا يُشۡعِرَنَّ بِكُمۡ أَحَدًا
Као што их је Свевишњи Бог успавао и сачувао толико времена, тако их је и пробудио у истом стању, па су један другог питали: “Колико дуго спавамо овде?!” Неки од њих рекоше: “Остали смо дан, или део дана.”, док други одговорише: “Препустите то Богу, само Он зна колико смо времена провели у овој пећини. Него, нека један од нас пође у град, с овим сребрењацима, па нека купи храну. Нека буде крајње опрезан у свом одласку и пажљив у послу, како нас не би разоткрио и одао властима, што би имало штетне последице по нас.”
Arapça tefsirler:
إِنَّهُمۡ إِن يَظۡهَرُواْ عَلَيۡكُمۡ يَرۡجُمُوكُمۡ أَوۡ يُعِيدُوكُمۡ فِي مِلَّتِهِمۡ وَلَن تُفۡلِحُوٓاْ إِذًا أَبَدٗا
“Уколико наш народ сазна за нас, каменоваће нас, или ће нас вратити у своју лажну веру; ако се вратимо у неверство, тад нећемо ући у Рај, нећемо се спасити од паклене ватре! Тад бисмо били велики губитници”, закључио је.
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• من حكمة الله وقدرته أن قَلَّبهم على جنوبهم يمينًا وشمالًا بقدر ما لا تفسد الأرض أجسامهم، وهذا تعليم من الله لعباده.
Мудри и Свемогући Бог окретао је успаване младиће на десну и леву страну, па су на одређеној страни лежали толико колико земља не би могла да уништи њихова тела. Овим примером Свезнајући Бог указује људима на битну и корисну научну чињеницу.

• جواز اتخاذ الكلاب للحاجة والصيد والحراسة.
Дозвољено је поседовати пса у случају потребе, тј. ради лова и чувања имовине и сл.

• انتفاع الإنسان بصحبة الأخيار ومخالطة الصالحين حتى لو كان أقل منهم منزلة، فقد حفظ ذكر الكلب لأنه صاحَبَ أهل الفضل.
Човек треба извући корист из дружења с добрим људима, свеједно какав друштвени положај имали. Пас који је боравио са успаваним младићима се спомиње само зато што је био у друштву добрих људи.

• دلت الآيات على مشروعية الوكالة، وعلى حسن السياسة والتلطف في التعامل مع الناس.
Ови одломци довољни су као показатељ да је дозвољено неког опуномоћити ради неког посла, и да се, кад је реч о односу према људима, треба мудро и лепо односити.

وَكَذَٰلِكَ أَعۡثَرۡنَا عَلَيۡهِمۡ لِيَعۡلَمُوٓاْ أَنَّ وَعۡدَ ٱللَّهِ حَقّٞ وَأَنَّ ٱلسَّاعَةَ لَا رَيۡبَ فِيهَآ إِذۡ يَتَنَٰزَعُونَ بَيۡنَهُمۡ أَمۡرَهُمۡۖ فَقَالُواْ ٱبۡنُواْ عَلَيۡهِم بُنۡيَٰنٗاۖ رَّبُّهُمۡ أَعۡلَمُ بِهِمۡۚ قَالَ ٱلَّذِينَ غَلَبُواْ عَلَىٰٓ أَمۡرِهِمۡ لَنَتَّخِذَنَّ عَلَيۡهِم مَّسۡجِدٗا
Као што их је Бог много година држао успаване, одржао их у животу, а нису се променили па их је након тога пробудио из дубоког сна, исто тако, Он је учинио да њихов народ сазна за њих. Наиме, продавач је препознао порекло сребрењака које је донео онај младић којег су послали. Бог је тако учинио како би њихов народ спознао да је Бог у могућности да оживи људе након што умру, и да ће се Судњи дан, без имало сумње, догодити, јер су се они спорили око тога. Дакле, чињеница да је Бог пробудио становнике Пећине након толико година, била је доказ у корист оних који су веровали у оживљење, а против оних који су га порицали. Након што су околности у вези са становницима Пећине постале свима јасне, Бог је младиће одмах усмртио. Тад неки људи предложише да се затвори улаз у Пећину, подизањем неке грађевине – а само је Богу било знано ко су били они младићи. Прваци и главешине рекоше да ће на том месту да направе богомољу из поштовања и из сећања на те младиће.
Arapça tefsirler:
سَيَقُولُونَ ثَلَٰثَةٞ رَّابِعُهُمۡ كَلۡبُهُمۡ وَيَقُولُونَ خَمۡسَةٞ سَادِسُهُمۡ كَلۡبُهُمۡ رَجۡمَۢا بِٱلۡغَيۡبِۖ وَيَقُولُونَ سَبۡعَةٞ وَثَامِنُهُمۡ كَلۡبُهُمۡۚ قُل رَّبِّيٓ أَعۡلَمُ بِعِدَّتِهِم مَّا يَعۡلَمُهُمۡ إِلَّا قَلِيلٞۗ فَلَا تُمَارِ فِيهِمۡ إِلَّا مِرَآءٗ ظَٰهِرٗا وَلَا تَسۡتَفۡتِ فِيهِم مِّنۡهُمۡ أَحَدٗا
Неки ће људи који се разилазе у погледу броја становника Пећине казати да их је било тројица, а да је пас био четврти, док други тврде да их је било петорица, а да је пас био шести. Наравно, ни за једно од ова два мишљења не постоји доказ, већ су резултат нагађања. А дотле неки људи кажу да их је било седам, а да је пас био осми. Реци, веровесниче: “Само Бог зна колико их је било, а мало је људи који то знају.” Стога не расправљај са следбеницима Књиге о броју становника Пећине, осим формално, не дајући значај детаљима, како не би дошло до сукоба и разилажења. Довољно је да им испричаш казивање онако како ти је објављено, а немој њих питати о становницима Пећине, о појединостима тог догађаја и броју оних младића, будући да они то не знају.
Arapça tefsirler:
وَلَا تَقُولَنَّ لِشَاْيۡءٍ إِنِّي فَاعِلٞ ذَٰلِكَ غَدًا
Кад пожелиш и одлучиш нешто учинити, нипошто немој казати: “Сигурно ћу то сутра да урадим!” Док се не позовеш на Божју вољу. Човек није сигуран да се између његове воље и оног што жели неће нешто испречити. Овај одломак садржи препоруку сваком муслиману.
Arapça tefsirler:
إِلَّآ أَن يَشَآءَ ٱللَّهُۚ وَٱذۡكُر رَّبَّكَ إِذَا نَسِيتَ وَقُلۡ عَسَىٰٓ أَن يَهۡدِيَنِ رَبِّي لِأَقۡرَبَ مِنۡ هَٰذَا رَشَدٗا
Наиме, требаш казати: “Ако Бог да, учинићу то и то.” Ако и Бог не буде желео да се нешто догоди, то се неће ни догодити. Заборавиш ли ипак, сети се свог Господара и додај “ако Бог да!” Зато требаш често спомињати Божје име јер спомињање Бога отклањава заборав од човека. Моли свог Господара, па ће те Он упутити на пут који је најлакши и најближи истини, пут упуте и среће.
Arapça tefsirler:
وَلَبِثُواْ فِي كَهۡفِهِمۡ ثَلَٰثَ مِاْئَةٖ سِنِينَ وَٱزۡدَادُواْ تِسۡعٗا
Младићи су спавали у пећини три стотине и девет година.
Arapça tefsirler:
قُلِ ٱللَّهُ أَعۡلَمُ بِمَا لَبِثُواْۖ لَهُۥ غَيۡبُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِۖ أَبۡصِرۡ بِهِۦ وَأَسۡمِعۡۚ مَا لَهُم مِّن دُونِهِۦ مِن وَلِيّٖ وَلَا يُشۡرِكُ فِي حُكۡمِهِۦٓ أَحَدٗا
Ако те неко, Посланиче, упита колико су времена боравили они младићи у пећини – а Бог ти о томе не буде ништа објавио – немој журити с одговором, већ кажи: “Само Бог зна колико су остали у пећини, као што зна тајне небеса и Земље. Само Бог све чује и све зна, искључиво Он управља свим створењима, влада и прописује. Он нема саучесника у стварању и власти.”
Arapça tefsirler:
وَٱتۡلُ مَآ أُوحِيَ إِلَيۡكَ مِن كِتَابِ رَبِّكَۖ لَا مُبَدِّلَ لِكَلِمَٰتِهِۦ وَلَن تَجِدَ مِن دُونِهِۦ مُلۡتَحَدٗا
Казуј, веровесниче, из Кур’ана оно што ти Бог објављује и следи све оно што у њему пише, јер је то Књига чије се речи не мењају а чуда вечно остају. Кур’анска су казивања истинита, прописи које он садржи воде правди. Само код Бога можеш наћи уточиште, па се Њему предај и на Њега се ослони!
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• اتخاذ المساجد على القبور، والصلاة فيها، والبناء عليها؛ غير جائز في شرعنا.
Према исламском верозакону, подизање џамија и богомоља на гробу, и обављање молитве на гробљу је забрањено.

• في القصة إقامة الحجة على قدرة الله على الحشر وبعث الأجساد من القبور والحساب.
У казивању о становницима Пећине очит је доказ Божје моћи да ће да проживи мртве на Судњем дану како би полагали рачуне за своја дела.

• دلَّت الآيات على أن المراء والجدال المحمود هو الجدال بالتي هي أحسن.
Похвална је само она расправа која се води на најлепши начин.

• السُّنَّة والأدب الشرعيان يقتضيان تعليق الأمور المستقبلية بمشيئة الله تعالى.
Према Посланиковој, мир над њим, пракси и правилима лепог понашања, човек за све што има намеру да уради у будућности треба да каже: “Урадићу то и то, ако Бог да.” Другим речима, треба се позвати на Божју вољу.

وَٱصۡبِرۡ نَفۡسَكَ مَعَ ٱلَّذِينَ يَدۡعُونَ رَبَّهُم بِٱلۡغَدَوٰةِ وَٱلۡعَشِيِّ يُرِيدُونَ وَجۡهَهُۥۖ وَلَا تَعۡدُ عَيۡنَاكَ عَنۡهُمۡ تُرِيدُ زِينَةَ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۖ وَلَا تُطِعۡ مَنۡ أَغۡفَلۡنَا قَلۡبَهُۥ عَن ذِكۡرِنَا وَٱتَّبَعَ هَوَىٰهُ وَكَانَ أَمۡرُهُۥ فُرُطٗا
Увек буди стрпљив и устрајан, Веровесниче, са сиромашним верницима који Бога искрено обожавају, који Га спомињу и моле јутром и вечери; они се надају награди код Господара и страхују од Његове казне. Стално се дружи с њима и саветуј их, јер дружење с њима доноси свако добро и благослов. Немој им ускраћивати своју пажњу и сусретљивост због Божјих непријатеља неверника и пролазних овосветских добара. Такође, никад се немој потчинити онима чија су срца немарна према спомињању и слављењу Бога, онима која следе своје страсти и који су непокорни и незахвални Богу, чија су дела безвредна и ништавна.
Arapça tefsirler:
وَقُلِ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّكُمۡۖ فَمَن شَآءَ فَلۡيُؤۡمِن وَمَن شَآءَ فَلۡيَكۡفُرۡۚ إِنَّآ أَعۡتَدۡنَا لِلظَّٰلِمِينَ نَارًا أَحَاطَ بِهِمۡ سُرَادِقُهَاۚ وَإِن يَسۡتَغِيثُواْ يُغَاثُواْ بِمَآءٖ كَٱلۡمُهۡلِ يَشۡوِي ٱلۡوُجُوهَۚ بِئۡسَ ٱلشَّرَابُ وَسَآءَتۡ مُرۡتَفَقًا
Реци неверницима, Божји Посланиче: “Објава која ми долази сушта је истина, а није заблуда. Стога, ко хоће да верује и следи ме, нека то чини, па ће бити обилно награђен. С друге стране, ко жели порицати и окретати главу, нека то и чини, само ће себи наштетити.” Бог је припремио неверницима разбукталу ватру која ће их обавијати са свих страна. Кад неверници у Паклу затраже воду да се, због силне жеђи, напију, даће им се вода у виду растопљеног олова који ће спалити њихова лица. О, како је то грозно пиће за невернике! О како је Пакао лоше станиште за злочинце и многобошце!
Arapça tefsirler:
إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ إِنَّا لَا نُضِيعُ أَجۡرَ مَنۡ أَحۡسَنَ عَمَلًا
Искрене вернике чека неизмерна награда код Милостивог Бога, и она неће изостати, биће потпуна, сходно добрим делима која су као верници чинили на пролазном свету.
Arapça tefsirler:
أُوْلَٰٓئِكَ لَهُمۡ جَنَّٰتُ عَدۡنٖ تَجۡرِي مِن تَحۡتِهِمُ ٱلۡأَنۡهَٰرُ يُحَلَّوۡنَ فِيهَا مِنۡ أَسَاوِرَ مِن ذَهَبٖ وَيَلۡبَسُونَ ثِيَابًا خُضۡرٗا مِّن سُندُسٖ وَإِسۡتَبۡرَقٖ مُّتَّكِـِٔينَ فِيهَا عَلَى ٱلۡأَرَآئِكِۚ نِعۡمَ ٱلثَّوَابُ وَحَسُنَتۡ مُرۡتَفَقٗا
Верници ће бити уведени у рајске баште у којима ће вечно уживати, у којима испод дрвећа и двораца тихо жуборе реке. Улепшаваће се златним наруквицама и облачиће заносно лепу одећу од дибе и кадифе, наслоњени на блиставе диване. Лепе ли награде и величанственог ли станишта за добре вернике!
Arapça tefsirler:
۞ وَٱضۡرِبۡ لَهُم مَّثَلٗا رَّجُلَيۡنِ جَعَلۡنَا لِأَحَدِهِمَا جَنَّتَيۡنِ مِنۡ أَعۡنَٰبٖ وَحَفَفۡنَٰهُمَا بِنَخۡلٖ وَجَعَلۡنَا بَيۡنَهُمَا زَرۡعٗا
Божји Посланиче, наведи неверницима пример двојице људи, верника и неверника, који су некад давно живели; Узвишени је Бог невернику дао два врта грожђем засађена и многобројним палмама ограђена, у чијем је средишту успевало разноврсно биље.
Arapça tefsirler:
كِلۡتَا ٱلۡجَنَّتَيۡنِ ءَاتَتۡ أُكُلَهَا وَلَمۡ تَظۡلِم مِّنۡهُ شَيۡـٔٗاۚ وَفَجَّرۡنَا خِلَٰلَهُمَا نَهَرٗا
Оба су врта процвала и излистала и ничег није недостајало, а Бог је дао да између њих тече река чија је вода била слатка, за пиће и за напајање истих тих вртова.
Arapça tefsirler:
وَكَانَ لَهُۥ ثَمَرٞ فَقَالَ لِصَٰحِبِهِۦ وَهُوَ يُحَاوِرُهُۥٓ أَنَا۠ أَكۡثَرُ مِنكَ مَالٗا وَأَعَزُّ نَفَرٗا
Онај неверник, осим вртова, имао је и многа друга добра, па свом другу вернику једном приликом охоло рече: “Ја имам више иметка од тебе, а моја породица, помагачи, поданици јачи су и угледнији од твојих!”
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• فضيلة صحبة الأخيار، ومجاهدة النفس على صحبتهم ومخالطتهم وإن كانوا فقراء؛ فإن في صحبتهم من الفوائد ما لا يُحْصَى.
Велику вредност има дружење с добрим људима. Човек треба да се труди да се дружи с таквима, иако су сиромашни. Дружење с њима има небројене позитивне последице.

• كثرة الذكر مع حضور القلب سبب للبركة في الأعمار والأوقات.
Често спомињање и слављење Узвишеног Бога има за последицу благослов у животу и времену.

• قاعدتا الثواب وأساس النجاة: الإيمان مع العمل الصالح؛ لأن الله رتب عليهما الثواب في الدنيا والآخرة.
Да би човек био спашен и награђен на Будућем свету, мора веровати и чинити добра дела. Бог је то двоје условио кад се ради о овоземаљској и оносветској награди.

وَدَخَلَ جَنَّتَهُۥ وَهُوَ ظَالِمٞ لِّنَفۡسِهِۦ قَالَ مَآ أَظُنُّ أَن تَبِيدَ هَٰذِهِۦٓ أَبَدٗا
Једном приликом тај неверник уђе у свој врт, чинећи сам себи неправду јер је био неверник и порицао је Судњи дан, па поносно и задивљено узвикну: “Уверен сам да овај мој врт никад неће пропасти, јер сам с тим у вези подузео све потребне кораке!”
Arapça tefsirler:
وَمَآ أَظُنُّ ٱلسَّاعَةَ قَآئِمَةٗ وَلَئِن رُّدِدتُّ إِلَىٰ رَبِّي لَأَجِدَنَّ خَيۡرٗا مِّنۡهَا مُنقَلَبٗا
На то је додао: “Такође сам уверен да се Дан проживљења неће догодити, а ако се пак догоди и ја се вратим Богу после смрти, на Будућем свету ће ме чекати нешто боље од мог врта, управо због мојих заслуга и угледа.”
Arapça tefsirler:
قَالَ لَهُۥ صَاحِبُهُۥ وَهُوَ يُحَاوِرُهُۥٓ أَكَفَرۡتَ بِٱلَّذِي خَلَقَكَ مِن تُرَابٖ ثُمَّ مِن نُّطۡفَةٖ ثُمَّ سَوَّىٰكَ رَجُلٗا
Онај му верник, искрено га саветујући, рече: “Како не верујеш у Бога, а Он је створио твог праоца Адама од земље, тебе је формирао од капи семена, а затим ти је најлепши облик дао?! Онај Који је у стању да створи из ничег, може и да те проживи након смрти.”
Arapça tefsirler:
لَّٰكِنَّا۠ هُوَ ٱللَّهُ رَبِّي وَلَآ أُشۡرِكُ بِرَبِّيٓ أَحَدٗا
“Ја нисам као ти, ја не поричем оживљење нити негирам Божје благодати, већ сматрам да је Бог једини Створитељ и дарежљиви Опскрбитељ, и ја Њему никог равним не сматрам, нити друга божанства обожавам”, објаснио је верник.
Arapça tefsirler:
وَلَوۡلَآ إِذۡ دَخَلۡتَ جَنَّتَكَ قُلۡتَ مَا شَآءَ ٱللَّهُ لَا قُوَّةَ إِلَّا بِٱللَّهِۚ إِن تَرَنِ أَنَا۠ أَقَلَّ مِنكَ مَالٗا وَوَلَدٗا
“Зашто ниси, када си угледао свој прелепи врт, дивећи се, казао: ‘Машаллах! Сва моћ и снага припада само Богу!’ Наиме, Бог ти је, Својом моћи и вољом, омогућио да имаш све то, а Он ради оно што жели! Ето, ја имам мање богатства и потомства од тебе”, подсетио је верник неверника.
Arapça tefsirler:
فَعَسَىٰ رَبِّيٓ أَن يُؤۡتِيَنِ خَيۡرٗا مِّن جَنَّتِكَ وَيُرۡسِلَ عَلَيۡهَا حُسۡبَانٗا مِّنَ ٱلسَّمَآءِ فَتُصۡبِحَ صَعِيدٗا زَلَقًا
Наставио је затим: "Знај да је Бог у могућности, иако сад имам мање од тебе, да ми да иметка и потомства, па да имам више него ти, јер ја сам Богу, Узвишеном, захвалан. Имај на уму и то да ти Свевишњи Бог може одузети све што ти је дао, јер си незахвалан, а у стању је и да пошаље казну с неба на твој врт која би га уништио и учинио пустим и бескорисним земљиштем."
Arapça tefsirler:
أَوۡ يُصۡبِحَ مَآؤُهَا غَوۡرٗا فَلَن تَسۡتَطِيعَ لَهُۥ طَلَبٗا
“Или може учинити да нестане вода која се налази у врту, којом напајаш плодове, и не би је могао пронаћи па би врт твој пресушио”, закључио је.
Arapça tefsirler:
وَأُحِيطَ بِثَمَرِهِۦ فَأَصۡبَحَ يُقَلِّبُ كَفَّيۡهِ عَلَىٰ مَآ أَنفَقَ فِيهَا وَهِيَ خَاوِيَةٌ عَلَىٰ عُرُوشِهَا وَيَقُولُ يَٰلَيۡتَنِي لَمۡ أُشۡرِكۡ بِرَبِّيٓ أَحَدٗا
И заиста, догодило се баш онако како је то верник предвидео: Свемогући је Бог уништио неверников врт, спалио је његове плодове, па је безбожник почео кршити своје руке кајући се и жалећи за својим некадашњим богатством. И рече: “Камо среће да сам био захвалан свом Господару, и да сам само Њега обожавао!”
Arapça tefsirler:
وَلَمۡ تَكُن لَّهُۥ فِئَةٞ يَنصُرُونَهُۥ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَمَا كَانَ مُنتَصِرًا
И невернику тад није било помоћи, нико није могао да спаси његов врт, а није био у стању ни сам себи помоћи јер је био слаб и беспомоћан.
Arapça tefsirler:
هُنَالِكَ ٱلۡوَلَٰيَةُ لِلَّهِ ٱلۡحَقِّۚ هُوَ خَيۡرٞ ثَوَابٗا وَخَيۡرٌ عُقۡبٗا
Приликом искушења и несреће снага и помоћ припадају искључиво Богу, Који најбоље награђује вернике доброчинитеље. Њима припада добар завршетак.
Arapça tefsirler:
وَٱضۡرِبۡ لَهُم مَّثَلَ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا كَمَآءٍ أَنزَلۡنَٰهُ مِنَ ٱلسَّمَآءِ فَٱخۡتَلَطَ بِهِۦ نَبَاتُ ٱلۡأَرۡضِ فَأَصۡبَحَ هَشِيمٗا تَذۡرُوهُ ٱلرِّيَٰحُۗ وَكَانَ ٱللَّهُ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ مُّقۡتَدِرًا
Веровесниче, наведи људима пример овог света, чији су их украси, игра и забава обманули и завели; пример његове пролазности и безвредности јесте као пример кише коју Бог спушта с неба па помоћу ње никне разноврсно, зелено, бујно растиње. Ипак, убрзо наиђе ветар који све то поломи и сасуши, па постане безвредна рушевина. Бог све може и ништа се не може супротставити Његовој моћи и одлуци. Бог оставља у животу оно што жели, а уништава оно што жели.
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• على المؤمن ألا يستكين أمام عزة الغني الكافر، وعليه نصحه وإرشاده إلى الإيمان بالله، والإقرار بوحدانيته، وشكر نعمه وأفضاله عليه.
Не приличи да се верник понизи пред богатим неверником, него га мора позвати да верује у Бога, посведочи да је Он једини достојан обожавања, и да Му буде захвалан на свим благодатима.

• ينبغي لكل من أعجبه شيء من ماله أو ولده أن يضيف النعمة إلى مُولِيها ومُسْدِيها بأن يقول: ﴿ما شاءَ اللهُ لا قُوَّةَ إلَّا بِاللهِ﴾.
Кад се човек задиви ономе што поседује од иметка или се задиви свом детету, породици, треба да се сети Оног Који му је ту благодат подарио, и да ту благодат само Богу припише, и да каже: “Машаллах! Сва снага и лепота је само од Бога!”

• إذا أراد الله بعبد خيرًا عجل له العقوبة في الدنيا.
Бог казном опомене још на овом свету оном коме жели добро на Будућем свету како би се покајао и вратио Богу.

• جواز الدعاء بتلف مال من كان ماله سبب طغيانه وكفره وخسرانه.
Дозвољено је кудити иметак оног кога је богатство одвело у неверство, и због којег прелази границе у злу и пропасти.

ٱلۡمَالُ وَٱلۡبَنُونَ زِينَةُ ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَاۖ وَٱلۡبَٰقِيَٰتُ ٱلصَّٰلِحَٰتُ خَيۡرٌ عِندَ رَبِّكَ ثَوَابٗا وَخَيۡرٌ أَمَلٗا
Иметак и деца су нешто добро и лепо на овом пролазном свету, али иметак нестаје, деца умиру, живот пролази, а једино остају добра дела, хваљење, слављење и величање Бога. Човек ће за добра дела бити боље награђен него за иметак и за децу, па стога треба чинити што више добрих дела како би се заслужила вечна награда у Рају.
Arapça tefsirler:
وَيَوۡمَ نُسَيِّرُ ٱلۡجِبَالَ وَتَرَى ٱلۡأَرۡضَ بَارِزَةٗ وَحَشَرۡنَٰهُمۡ فَلَمۡ نُغَادِرۡ مِنۡهُمۡ أَحَدٗا
Сети се Дана у којем ће Свевишњи Бог уклонити планине с њихових места па ће Земља постати пуста и равна. Бог ће затим сакупити сва Своја створења и нико неће изостати.
Arapça tefsirler:
وَعُرِضُواْ عَلَىٰ رَبِّكَ صَفّٗا لَّقَدۡ جِئۡتُمُونَا كَمَا خَلَقۡنَٰكُمۡ أَوَّلَ مَرَّةِۭۚ بَلۡ زَعَمۡتُمۡ أَلَّن نَّجۡعَلَ لَكُم مَّوۡعِدٗا
Сви ће људи бити доведени пред Бога, Зналца свих тајни, и у редове ће бити поређани; нико неће моћи никог сакрити. И људи ће се вратити Свевишњем Богу на Дану судњем онакви какви су се родили: без иметка, деце и било чега другог; а били су уверени да их Бог неће оживети и позвати на одговорност.
Arapça tefsirler:
وَوُضِعَ ٱلۡكِتَٰبُ فَتَرَى ٱلۡمُجۡرِمِينَ مُشۡفِقِينَ مِمَّا فِيهِ وَيَقُولُونَ يَٰوَيۡلَتَنَا مَالِ هَٰذَا ٱلۡكِتَٰبِ لَا يُغَادِرُ صَغِيرَةٗ وَلَا كَبِيرَةً إِلَّآ أَحۡصَىٰهَاۚ وَوَجَدُواْ مَا عَمِلُواْ حَاضِرٗاۗ وَلَا يَظۡلِمُ رَبُّكَ أَحَدٗا
Поставиће се Књига у којој су записана дела сваког човека, добра и лоша, па ће је узети у десну или у леву руку. Видећеш развратнике грешнике престрављене и уплашене због лоших дела која су чинили, па ће, угледавши Књигу, узвикнути: “Тешко нама! Шта је с овом Књигом! Ниједно дело, ни мало ни велико, она није пропустила, све је забележила!” Твој Господар неће учинити ни трун неправде било којем створењу; доброчинитељу неће одузети нити једно добро, а грешнику неће додати ни један грех.
Arapça tefsirler:
وَإِذۡ قُلۡنَا لِلۡمَلَٰٓئِكَةِ ٱسۡجُدُواْ لِأٓدَمَ فَسَجَدُوٓاْ إِلَّآ إِبۡلِيسَ كَانَ مِنَ ٱلۡجِنِّ فَفَسَقَ عَنۡ أَمۡرِ رَبِّهِۦٓۗ أَفَتَتَّخِذُونَهُۥ وَذُرِّيَّتَهُۥٓ أَوۡلِيَآءَ مِن دُونِي وَهُمۡ لَكُمۡ عَدُوُّۢۚ بِئۡسَ لِلظَّٰلِمِينَ بَدَلٗا
Посланиче, сети се дана у којем је Бог наредио анђелима и Сотони, да се поклоне Адаму, искључиво из поштовања. Сви су анђели послушали и поклонили се, осим Сотоне који је одбио послушност и није се поклонио Адаму. Сотона је био један од џинна, који је одбио послушност из охолости и зависти према Адаму. Зар сте задовољни њиме, о људи, и његовим породом? Њих сте узели за своје заштитнике, а не Бога; слушате их и следите, а они су вам највећи непријатељи?! Како је ружно то што су неки људи покорност Богу заменили покорношћу ђаволу и његовим следбеницима!
Arapça tefsirler:
۞ مَّآ أَشۡهَدتُّهُمۡ خَلۡقَ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضِ وَلَا خَلۡقَ أَنفُسِهِمۡ وَمَا كُنتُ مُتَّخِذَ ٱلۡمُضِلِّينَ عَضُدٗا
Ђаво и његови помагачи нису били присутни кад је Бог стварао небеса и Земљу, нити је Он у томе тражио помоћ од њих. А они нису били сведоци стварању њих самих, већ је Свемогући Бог створио све сам, без помагача и саучесника. Бог, Узвишени, не узима заблуделе ђаволе међу џиннима и људима као своје помагаче. Јер Бог је независтан и све може.
Arapça tefsirler:
وَيَوۡمَ يَقُولُ نَادُواْ شُرَكَآءِيَ ٱلَّذِينَ زَعَمۡتُمۡ فَدَعَوۡهُمۡ فَلَمۡ يَسۡتَجِيبُواْ لَهُمۡ وَجَعَلۡنَا بَيۡنَهُم مَّوۡبِقٗا
Бог ће на Судњем дану казати неверницима: “Позовите оне које сте мимо Мене обожавали, да вам помогну и од казне вас спасе!” Вишебошци ће позвати своја божанства, али им се она неће одазвати. Бог ће тад увести у Паклену ватру и многобошце и њихова лажна божанства, где ће сви заједно остати у вечној казни.
Arapça tefsirler:
وَرَءَا ٱلۡمُجۡرِمُونَ ٱلنَّارَ فَظَنُّوٓاْ أَنَّهُم مُّوَاقِعُوهَا وَلَمۡ يَجِدُواْ عَنۡهَا مَصۡرِفٗا
Грешници ће угледати ватру и увериће се да у њу морају да уђу, и да се, након што попадају у њу, никако и никад неће моћи избавити.
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• على العبد الإكثار من الباقيات الصالحات، وهي كل عمل صالح من قول أو فعل يبقى للآخرة.
Препоручено је да човек чини што више добрих дела која ће наћи на Будућем свету. У то спадају сва добра дела и речи које Бог воли.

• على العبد تذكر أهوال القيامة، والعمل لهذا اليوم حتى ينجو من أهواله، وينعم بجنة الله ورضوانه.
Нека човек размишља о страхотама Дана судњег, и нека се чинећи добра дела за тај Дан припрема, да би се спасио његових страхота и да би заслужио Божју наклоност, опрост и Рај.

• كَرَّم الله تعالى أبانا آدم عليه السلام والجنس البشري بأجمعه بأمره الملائكة أن تسجد له في بدء الخليقة سجود تحية وتكريم.
Свевишњи Бог почастио је Адама, мир над њим, и цели људски род тако што је заповедио анђелима и свима присутнима да се поклоне Адаму тј. да га на тај начин поздраве и укажу му почаст.

• في الآيات الحث على اتخاذ الشيطان عدوًّا.
Ови одломци указују да се ђаво мора сматрати највећим непријатељем.

وَلَقَدۡ صَرَّفۡنَا فِي هَٰذَا ٱلۡقُرۡءَانِ لِلنَّاسِ مِن كُلِّ مَثَلٖۚ وَكَانَ ٱلۡإِنسَٰنُ أَكۡثَرَ شَيۡءٖ جَدَلٗا
Узвишени Бог људима објашњава многобројне корисне примере у часном Кур’ану, не би ли послушали савет и извукли поуку. А човек је најсклонији расправљању и полемици.
Arapça tefsirler:
وَمَا مَنَعَ ٱلنَّاسَ أَن يُؤۡمِنُوٓاْ إِذۡ جَآءَهُمُ ٱلۡهُدَىٰ وَيَسۡتَغۡفِرُواْ رَبَّهُمۡ إِلَّآ أَن تَأۡتِيَهُمۡ سُنَّةُ ٱلۡأَوَّلِينَ أَوۡ يَأۡتِيَهُمُ ٱلۡعَذَابُ قُبُلٗا
Људе не одвраћа од веровања у Бога, слеђења Његовог веровесника, нека је мир над њим и Божја милост, и тражења опроста од Њега за грехе ништа друго осим охолост и тврдоглавост коју показују према Посланику, тражећи да их задеси оно што је задесило претходне неверничке народе или очекују да их снађе казна коју ће лично видети и наочиглед целог света.
Arapça tefsirler:
وَمَا نُرۡسِلُ ٱلۡمُرۡسَلِينَ إِلَّا مُبَشِّرِينَ وَمُنذِرِينَۚ وَيُجَٰدِلُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِٱلۡبَٰطِلِ لِيُدۡحِضُواْ بِهِ ٱلۡحَقَّۖ وَٱتَّخَذُوٓاْ ءَايَٰتِي وَمَآ أُنذِرُواْ هُزُوٗا
Бог је слао посланике људима да вернике обрадују опростом и Рајем, а да невернике упозоре на казну и Пакао. Међутим, поред јасних знакова и доказа, неверници су у полемици из ината и непријатељства и без икаквог доказа, како би помоћу лажи одбацили истину коју је донео Посланик, нека је мир над њим и Божја милост. Такође се исмејавају и ругају Божјој Књизи, Његовим доказима и казни којом им се прети.
Arapça tefsirler:
وَمَنۡ أَظۡلَمُ مِمَّن ذُكِّرَ بِـَٔايَٰتِ رَبِّهِۦ فَأَعۡرَضَ عَنۡهَا وَنَسِيَ مَا قَدَّمَتۡ يَدَاهُۚ إِنَّا جَعَلۡنَا عَلَىٰ قُلُوبِهِمۡ أَكِنَّةً أَن يَفۡقَهُوهُ وَفِيٓ ءَاذَانِهِمۡ وَقۡرٗاۖ وَإِن تَدۡعُهُمۡ إِلَى ٱلۡهُدَىٰ فَلَن يَهۡتَدُوٓاْ إِذًا أَبَدٗا
Нема неправеднијег човека на свету од оног који буде саветован и опомињан јасним Божјим доказима, али се ипак одбије покорити, окрене главу и заборави недела која је починио не покајавши се. Бог је поставио застор на срца неверника због њихових злодела, како се не би окористили Кур’аном и како га не би разумели. Учинио их је и глувим, па не чују упуту; њима савети нису од користи. Посланиче Мухаммеде, ако ли позовеш невернике у веровање, они ти се неће одазвати јер су њихова срца окорела у греху и јер су немарни према истини.
Arapça tefsirler:
وَرَبُّكَ ٱلۡغَفُورُ ذُو ٱلرَّحۡمَةِۖ لَوۡ يُؤَاخِذُهُم بِمَا كَسَبُواْ لَعَجَّلَ لَهُمُ ٱلۡعَذَابَۚ بَل لَّهُم مَّوۡعِدٞ لَّن يَجِدُواْ مِن دُونِهِۦ مَوۡئِلٗا
Да Посланик, мир над њим, не би ишчекивао казну порицатеља, Бог му је рекао: Твој Господар прашта грехе онима који Му се искрено покају и веома је милостив дајући времена грешницима. Да Бог кажњава невернике према заслугама њиховим, пожурио би им казну још на овом свету, али Он им даје времена и одгађа казну до Дана који нико неће моћи избећи и у којем ће сви људи полагати рачун.
Arapça tefsirler:
وَتِلۡكَ ٱلۡقُرَىٰٓ أَهۡلَكۡنَٰهُمۡ لَمَّا ظَلَمُواْ وَجَعَلۡنَا لِمَهۡلِكِهِم مَّوۡعِدٗا
Ова ваша суседна села и градове, попут Еберовог, Салаховог, Лотовог и Јофоровог насеља, Бог их је уништио и њихове житеље је искоренио након што су занегирали Бога и Божје посланике. Бог је одредио тренутак казне и упозорио их на њу, па је то и учинио.
Arapça tefsirler:
وَإِذۡ قَالَ مُوسَىٰ لِفَتَىٰهُ لَآ أَبۡرَحُ حَتَّىٰٓ أَبۡلُغَ مَجۡمَعَ ٱلۡبَحۡرَيۡنِ أَوۡ أَمۡضِيَ حُقُبٗا
Сети се, веровесниче, тренутка кад је Мојсије, мир над њим, казао свом слуги Јошуи б. Нуну: “Ићи ћу све док не стигнем до места где се састају два мора, или док не сретнем мудрог човека који ће ме поучити многим стварима.”
Arapça tefsirler:
فَلَمَّا بَلَغَا مَجۡمَعَ بَيۡنِهِمَا نَسِيَا حُوتَهُمَا فَٱتَّخَذَ سَبِيلَهُۥ فِي ٱلۡبَحۡرِ سَرَبٗا
Кад су посланик Мојсије и његов слуга Јошуа стигли до места где се састају два мора, сели су код једне стене, али су заборавили рибу која им је требала бити храна у путу. Јошуа ју је носио у корпи, али је Свемогући Бог дао да она оживи и клизне у море.
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• عظمة القرآن وجلالته وعمومه؛ لأن فيه كل طريق موصل إلى العلوم النافعة، والسعادة الأبدية، وكل طريق يعصم من الشر.
Величанствени Кур’ан води ка свим корисним спознајама, вечној срећи и свему помоћу чега се човек може сачувати од зла.

• من حكمة الله ورحمته أن تقييضه المبطلين المجادلين الحق بالباطل من أعظم الأسباب إلى وضوح الحق، وتبيُّن الباطل وفساده.
Мудри и Самилосни Бог одредио је да неверници и заблудели настоје побити истину расправљајући, па је дао да последица тога буде да истина буде обелодањена и јасно објашњена.

• في الآيات من التخويف لمن ترك الحق بعد علمه أن يحال بينه وبين الحق، ولا يتمكن منه بعد ذلك، ما هو أعظم مُرَهِّب وزاجر عن ذلك.
Ови стихови садрже застрашивање и назнаку да ће истина засвагда бити ускраћена оном ко је сазна али је остави. То је, кад се ради о томе, највећи облик претње.

• فضيلة العلم والرحلة في طلبه، واغتنام لقاء الفضلاء والعلماء وإن بعدت أقطارهم.
Труд који се подузима ради стицања знања и сусрет с ученим људима, макар живели далеко, има веома велику вредност.

• الحوت يطلق على السمكة الصغيرة والكبيرة ولم يرد في القرآن لفظ السمك، وإنما ورد الحوت والنون واللحم الطري.
Кад се ради о речи “риба”, нигде у Кур’ану за то није употребљен познати арапски израз “ес-семек”, а употребљени су други изрази попут: “ел-хут”, “ен-нун” и “ел-лахмут-таријј”.

فَلَمَّا جَاوَزَا قَالَ لِفَتَىٰهُ ءَاتِنَا غَدَآءَنَا لَقَدۡ لَقِينَا مِن سَفَرِنَا هَٰذَا نَصَبٗا
Пошто су наставили да пешаче напустивши место у којем су заборавили рибу, Мојсије огладни и затражи оброк од Јошуе, након исцрпног пута.
Arapça tefsirler:
قَالَ أَرَءَيۡتَ إِذۡ أَوَيۡنَآ إِلَى ٱلصَّخۡرَةِ فَإِنِّي نَسِيتُ ٱلۡحُوتَ وَمَآ أَنسَىٰنِيهُ إِلَّا ٱلشَّيۡطَٰنُ أَنۡ أَذۡكُرَهُۥۚ وَٱتَّخَذَ سَبِيلَهُۥ فِي ٱلۡبَحۡرِ عَجَبٗا
Јошуа одговори Мојсију: “Ђаво је учинио да заборавим да те обавестим да нам је риба оживела и побегла у морска пространства, док смо седили код оне стене. То је, заиста, веома зачудно!”
Arapça tefsirler:
قَالَ ذَٰلِكَ مَا كُنَّا نَبۡغِۚ فَٱرۡتَدَّا عَلَىٰٓ ءَاثَارِهِمَا قَصَصٗا
Мојсије му тад рече: “Ово је оно што сам тражио! Нестанак рибе знак је да смо у близини мудрог човека.” Потом су се, идући истим путем, вратили код те стене, код које је риба клизнула у воду.
Arapça tefsirler:
فَوَجَدَا عَبۡدٗا مِّنۡ عِبَادِنَآ ءَاتَيۡنَٰهُ رَحۡمَةٗ مِّنۡ عِندِنَا وَعَلَّمۡنَٰهُ مِن لَّدُنَّا عِلۡمٗا
Мојсије и Јошуа нађоше мудрог човека по имену Хидр којем је Бог указао Своју милост и дао му корисно знање. Наиме, уз милост иду благост, нежност, доброћудност и стрпљивост, а знање прати моћ, оштроумност и мудрост.
Arapça tefsirler:
قَالَ لَهُۥ مُوسَىٰ هَلۡ أَتَّبِعُكَ عَلَىٰٓ أَن تُعَلِّمَنِ مِمَّا عُلِّمۡتَ رُشۡدٗا
Мојсије га поздрави и одмах упита: “Дозволи ми да ти правим друштво како бих се окористио твојим знањем и равнао се према оном што од тебе научим?”
Arapça tefsirler:
قَالَ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا
Хидр му је међутим одговорио: “Ти се нећеш моћи стрпити у мом друштву, с обзиром на то да ћеш видети неке ствари које нећеш моћи да разумеш и да схватиш, а нећеш моћи ни да прећутиш моје поступке.”
Arapça tefsirler:
وَكَيۡفَ تَصۡبِرُ عَلَىٰ مَا لَمۡ تُحِطۡ بِهِۦ خُبۡرٗا
“А и како би се стрпео у ситуацијама које нису онакве како изгледају, осим ако ниси упућен у суштину ствари?” Објасни Хидр.
Arapça tefsirler:
قَالَ سَتَجِدُنِيٓ إِن شَآءَ ٱللَّهُ صَابِرٗا وَلَآ أَعۡصِي لَكَ أَمۡرٗا
Мојсије на то рече: “Бићу стрпљив, ако Бог да, и нећу се супротстављати твојим наредбама, видећеш.”
Arapça tefsirler:
قَالَ فَإِنِ ٱتَّبَعۡتَنِي فَلَا تَسۡـَٔلۡنِي عَن شَيۡءٍ حَتَّىٰٓ أُحۡدِثَ لَكَ مِنۡهُ ذِكۡرٗا
Хидр прихвати да га посланик Мојсије прати на путу, али му је напоменуо да га не пита о оном што му није јасно све док му он сам не објасни.
Arapça tefsirler:
فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا رَكِبَا فِي ٱلسَّفِينَةِ خَرَقَهَاۖ قَالَ أَخَرَقۡتَهَا لِتُغۡرِقَ أَهۡلَهَا لَقَدۡ جِئۡتَ شَيۡـًٔا إِمۡرٗا
Они, тако, кренуше обалом и наиђоше на лађу на коју се укрцаше ништа не плативши: власници лађе указали су њима двојици почаст. Хидр затим одвали једну подну даску те настаде рупа због које лађа умало не потону јер је вода покуљала унутра. Мојсије, мир над њим, одмах осуди тај његов поступак и рече: “Ови људи нису нам наплатили пловидбу, а ти си им заузврат пробушио лађу да би је потопио! То што си учинио неопростиво је, то је ружно с твоје стране!”
Arapça tefsirler:
قَالَ أَلَمۡ أَقُلۡ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا
Хидр га опомену: “Нисам ли ти на почетку рекао да се нећеш моћи суздржати у мом друштву?!”
Arapça tefsirler:
قَالَ لَا تُؤَاخِذۡنِي بِمَا نَسِيتُ وَلَا تُرۡهِقۡنِي مِنۡ أَمۡرِي عُسۡرٗا
Мојсије се извинио: “Опрости ми, заборавио сам за онај наш договор! Буди благ и стрпљив са мном, а не отежавај ми!”
Arapça tefsirler:
فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَا لَقِيَا غُلَٰمٗا فَقَتَلَهُۥ قَالَ أَقَتَلۡتَ نَفۡسٗا زَكِيَّةَۢ بِغَيۡرِ نَفۡسٖ لَّقَدۡ جِئۡتَ شَيۡـٔٗا نُّكۡرٗا
Њих се двојица искрцаше из лађе и запутише обалом. Идући обалом, наишли су на децу која су се играла, те Хидр уби једног дечака. Мојсије се томе успротиви. Упита: “Што уби дете безгрешно! Ти си учинио нешто вема ружно!”
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• استحباب كون خادم الإنسان ذكيًّا فطنًا كَيِّسًا ليتم له أمره الذي يريده.
Пожељно је да помоћник буде интелигентна и проницљива особа како би оном коме помаже помагала на најбољи начин.

• أن المعونة تنزل على العبد على حسب قيامه بالمأمور به، وأن الموافق لأمر الله يُعان ما لا يُعان غيره.
Бог даје помоћ и подршку сразмерно томе колико Му је човек одан. Свезнајући Бог даје оданом и искреном највећу помоћ и подршку.

• التأدب مع المعلم، وخطاب المتعلم إياه ألطف خطاب.
Човек се треба држати правила лепог понашања кад је реч о односу према учитељу и треба му се обраћати на најучтивији начин.

• النسيان لا يقتضي المؤاخذة، ولا يدخل تحت التكليف، ولا يتعلق به حكم.
Због заборава се особа не кажњава. Онај ко заборави извршити одређену обавезу не сматра се, због тог заборава, грешним.

• تعلم العالم الفاضل للعلم الذي لم يَتَمَهَّر فيه ممن مهر فيه، وإن كان دونه في العلم بدرجات كثيرة.
Пожељно је да учењак који није савладао одређену дисциплину треба исту ту дисциплину савладати пред стручњаком, па макар тај стручњак био далеко мање учен од њега.

• إضافة العلم وغيره من الفضائل لله تعالى، والإقرار بذلك، وشكر الله عليها.
Потребно је Богу, Узвишеном, приписати свеопште знање и друге вредности, и за све то треба бити захвалан.

۞ قَالَ أَلَمۡ أَقُل لَّكَ إِنَّكَ لَن تَسۡتَطِيعَ مَعِيَ صَبۡرٗا
Подсећајући Мојсија на услов који му је поставио, Хидр рече: “Зар те нисам упозорио да се нећеш моћи суздржати кад видиш неке моје поступке чију суштину нећеш моћи да разумеш?”
Arapça tefsirler:
قَالَ إِن سَأَلۡتُكَ عَن شَيۡءِۭ بَعۡدَهَا فَلَا تُصَٰحِبۡنِيۖ قَدۡ بَلَغۡتَ مِن لَّدُنِّي عُذۡرٗا
Мојсије је обећао: “Ако те било шта након овог будем питао, немој се дружити са мном. Ја сам се већ три пута успротивио твојој наредби и стигао сам до границе када можеш напустити дружење са мном."
Arapça tefsirler:
فَٱنطَلَقَا حَتَّىٰٓ إِذَآ أَتَيَآ أَهۡلَ قَرۡيَةٍ ٱسۡتَطۡعَمَآ أَهۡلَهَا فَأَبَوۡاْ أَن يُضَيِّفُوهُمَا فَوَجَدَا فِيهَا جِدَارٗا يُرِيدُ أَن يَنقَضَّ فَأَقَامَهُۥۖ قَالَ لَوۡ شِئۡتَ لَتَّخَذۡتَ عَلَيۡهِ أَجۡرٗا
Они наставише путовање, а кад дођоше у један град, замолише његове становнике да их нахране, јер су путници, али ови то одбише. Мојсије и Хидр тад видеше неки зид који само што се није срушио, па га Хидр исправи и учврсти. Мојсије се изненади и рече Хидру: “Требао си да им наплатиш ову услугу, па да себи купимо храну, јер су нам ови људи ускратили гостопримство.”
Arapça tefsirler:
قَالَ هَٰذَا فِرَاقُ بَيۡنِي وَبَيۡنِكَۚ سَأُنَبِّئُكَ بِتَأۡوِيلِ مَا لَمۡ تَسۡتَطِع عَّلَيۡهِ صَبۡرًا
Ел-Хидр рече: “Дошло је време да се нас двојица растанемо. А пре него што се коначно раздвојимо, објаснићу ти неоснованост твојих приговора у вези с мојим поступцима.”
Arapça tefsirler:
أَمَّا ٱلسَّفِينَةُ فَكَانَتۡ لِمَسَٰكِينَ يَعۡمَلُونَ فِي ٱلۡبَحۡرِ فَأَرَدتُّ أَنۡ أَعِيبَهَا وَكَانَ وَرَآءَهُم مَّلِكٞ يَأۡخُذُ كُلَّ سَفِينَةٍ غَصۡبٗا
“Што се тиче оне лађе чију сам подну даску одвалио”, ел-Хидр рече, “она припада сиромасима који живе превозећи путнике на мору. Испред њих налази се неправедан владар који отуђује сваку исправну лађу, па сам хтео да је мало оштетим како им је онај тиранин не би одузео.”
Arapça tefsirler:
وَأَمَّا ٱلۡغُلَٰمُ فَكَانَ أَبَوَاهُ مُؤۡمِنَيۡنِ فَخَشِينَآ أَن يُرۡهِقَهُمَا طُغۡيَٰنٗا وَكُفۡرٗا
Хидр затим рече: “Кад је у питању дечак којег сам убио, он је постао неверник, а родитељи су му верници. Да сам га оставио у животу, он би, уистину, утицао на своје родитеље да и они постану неверници, из љубави према њему, или због тога што би материјално зависили од њега.”
Arapça tefsirler:
فَأَرَدۡنَآ أَن يُبۡدِلَهُمَا رَبُّهُمَا خَيۡرٗا مِّنۡهُ زَكَوٰةٗ وَأَقۡرَبَ رُحۡمٗا
“Желели смо да им Бог, уместо њега, подари бољег, послушнијег и вреднијег дечака”, додао је.
Arapça tefsirler:
وَأَمَّا ٱلۡجِدَارُ فَكَانَ لِغُلَٰمَيۡنِ يَتِيمَيۡنِ فِي ٱلۡمَدِينَةِ وَكَانَ تَحۡتَهُۥ كَنزٞ لَّهُمَا وَكَانَ أَبُوهُمَا صَٰلِحٗا فَأَرَادَ رَبُّكَ أَن يَبۡلُغَآ أَشُدَّهُمَا وَيَسۡتَخۡرِجَا كَنزَهُمَا رَحۡمَةٗ مِّن رَّبِّكَۚ وَمَا فَعَلۡتُهُۥ عَنۡ أَمۡرِيۚ ذَٰلِكَ تَأۡوِيلُ مَا لَمۡ تَسۡطِع عَّلَيۡهِ صَبۡرٗا
Напослетку је Хидр казао: “Кад је реч о оном зиду што сам га исправио и учврстио, он је припадао двојици дечака, сирочади из оног града у којем смо били, а испод зида налази се злато и сребро, њихова својина. Отац им је био добар и богобојазан човек, па је Бог, из Своје доброте, желео да они одрасту и изваде благо испод зида. Ништа од овог нисам учинио по свом нахођењу, већ Божјом вољом и наредбом. То је објашњење за моје поступке које си осудио. Ето тако је било, а ти ниси био упућен у суштину ствари, па се ниси могао суздржати од коментара.”
Arapça tefsirler:
وَيَسۡـَٔلُونَكَ عَن ذِي ٱلۡقَرۡنَيۡنِۖ قُلۡ سَأَتۡلُواْ عَلَيۡكُم مِّنۡهُ ذِكۡرًا
Питају те, Веровесниче, многобошци и Јевреји о праведном владару Зулкарнејну. Одговори им да ћеш их о томе обавестити, како би примили савет и извукли поуку.
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• وجوب التأني والتثبت وعدم المبادرة إلى الحكم على الشيء.
Кад је реч о доношењу суда, не треба журити и не треба бити непромишљен, него треба све добро проверити и утврдити.

• أن الأمور تجري أحكامها على ظاهرها، وتُعَلق بها الأحكام الدنيوية في الأموال والدماء وغيرها.
Суд се на овом свету доноси на темељу спољашности кад се ради о питањима која су везана за иметак и живот.

• يُدْفَع الشر الكبير بارتكاب الشر الصغير، ويُرَاعَى أكبر المصلحتين بتفويت أدناهما.
Веће се зло избегне тако што се учини мање зло, односно постигне се већа корист тако што ће се пропустити она која је мања.

• ينبغي للصاحب ألا يفارق صاحبه ويترك صحبته حتى يُعْتِبَه ويُعْذِر منه.
Дружење с пријатељем може се прекинути онда кад се са њим више не може дружити.

• استعمال الأدب مع الله تعالى في الألفاظ بنسبة الخير إليه وعدم نسبة الشر إليه .
Кад је реч о опхођењу према Узвишеном Богу, потребно је знати да се Њему приписује само оно што је добро, а да се зло Богу не приписује.

• أن العبد الصالح يحفظه الله في نفسه وفي ذريته.
Бог чува добре људе, и чува њихово потомство такође.

إِنَّا مَكَّنَّا لَهُۥ فِي ٱلۡأَرۡضِ وَءَاتَيۡنَٰهُ مِن كُلِّ شَيۡءٖ سَبَبٗا
Свемогући је Бог омогућио Зулкарнејну да влада Земљом и дао му је све што је потребно за то.
Arapça tefsirler:
فَأَتۡبَعَ سَبَبًا
Ове речи значе да је Зулкарнејн подузимао све потребне кораке и користио се свим средствима која смо му пружили, да би остварио оно што је хтео да оствари. Он се упутио према западу.
Arapça tefsirler:
حَتَّىٰٓ إِذَا بَلَغَ مَغۡرِبَ ٱلشَّمۡسِ وَجَدَهَا تَغۡرُبُ فِي عَيۡنٍ حَمِئَةٖ وَوَجَدَ عِندَهَا قَوۡمٗاۖ قُلۡنَا يَٰذَا ٱلۡقَرۡنَيۡنِ إِمَّآ أَن تُعَذِّبَ وَإِمَّآ أَن تَتَّخِذَ فِيهِمۡ حُسۡنٗا
Кад је Зулкарнејн стигао до места где Сунце залази, учинило му се да оно залази у један врео извор, у црно блато. На том је месту затекао неки народ па му Господар нареди да их или казни, убијајући их и заробљавајући – ако не буду веровали у Бога, или да се према њима пак односи на најлепши начин.
Arapça tefsirler:
قَالَ أَمَّا مَن ظَلَمَ فَسَوۡفَ نُعَذِّبُهُۥ ثُمَّ يُرَدُّ إِلَىٰ رَبِّهِۦ فَيُعَذِّبُهُۥ عَذَابٗا نُّكۡرٗا
Зулкарнејн рече: “Што се тиче оних који не верују у Бога, њих ћeмо казнити, а кад се врате Богу, на Судњем дану, Он ће их вечно и заувек кажњавати у ватри.”
Arapça tefsirler:
وَأَمَّا مَنۡ ءَامَنَ وَعَمِلَ صَٰلِحٗا فَلَهُۥ جَزَآءً ٱلۡحُسۡنَىٰۖ وَسَنَقُولُ لَهُۥ مِنۡ أَمۡرِنَا يُسۡرٗا
“А кад је реч о онима који верују у Бога, следе Његове посланике, извршавају Божје заповести и сустежу се од Божјих забрана, њих чекају Рајске баште у којима ће заувек боравити; према таквима ћемо поступати благо и племенито”, казао је.
Arapça tefsirler:
ثُمَّ أَتۡبَعَ سَبَبًا
Потом се Зулкарнејн врати на исток, одлучно и марљиво прихватајући средства и оруђа која му је Бог дао.
Arapça tefsirler:
حَتَّىٰٓ إِذَا بَلَغَ مَطۡلِعَ ٱلشَّمۡسِ وَجَدَهَا تَطۡلُعُ عَلَىٰ قَوۡمٖ لَّمۡ نَجۡعَل لَّهُم مِّن دُونِهَا سِتۡرٗا
Кад он дође до места где Сунце излази, тамо затече народ који није имао ништа чиме би се заштитио од сунчеве топлоте, нити кућа, па ни дрвећа које би му правило хлад.
Arapça tefsirler:
كَذَٰلِكَۖ وَقَدۡ أَحَطۡنَا بِمَا لَدَيۡهِ خُبۡرٗا
Бог је био упознат са свим оруђима и средствима којима је Зулкарнејн располагао, јер Он све зна и ништа Му није скривено.
Arapça tefsirler:
ثُمَّ أَتۡبَعَ سَبَبًا
Затим је Зулкарнејн наставио путовати, брижљиво и стрпљиво користећи снагу и ратну опрему коју му је Господар подарио.
Arapça tefsirler:
حَتَّىٰٓ إِذَا بَلَغَ بَيۡنَ ٱلسَّدَّيۡنِ وَجَدَ مِن دُونِهِمَا قَوۡمٗا لَّا يَكَادُونَ يَفۡقَهُونَ قَوۡلٗا
Пошто је стигао између две планине које раздвајају оно што је иза њих, нашао је испред њих народ специфичног језика; једва су разумели говор других људи.
Arapça tefsirler:
قَالُواْ يَٰذَا ٱلۡقَرۡنَيۡنِ إِنَّ يَأۡجُوجَ وَمَأۡجُوجَ مُفۡسِدُونَ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَهَلۡ نَجۡعَلُ لَكَ خَرۡجًا عَلَىٰٓ أَن تَجۡعَلَ بَيۡنَنَا وَبَيۡنَهُمۡ سَدّٗا
Они му рекоше: “Зулкарнејне, народ Гог и Магог чине неред на Земљи: убијају, поробљавају, отимају, на путевима пресрећу и чине неправду! Ми бисмо ти достојно платили кад би између нас, с једне стране, и Гога и Магога, с друге стране, подигао велики зид.”
Arapça tefsirler:
قَالَ مَا مَكَّنِّي فِيهِ رَبِّي خَيۡرٞ فَأَعِينُونِي بِقُوَّةٍ أَجۡعَلۡ بَيۡنَكُمۡ وَبَيۡنَهُمۡ رَدۡمًا
Зулкарнејн им је одговорио: “Власт и награду коју ми је Бог дао бољи су од тога што ви имате. Међутим, помозите ми колико год можете да између вас и њих подигнем зид који ће их онемогућити у томе да вас узнемирују.”
Arapça tefsirler:
ءَاتُونِي زُبَرَ ٱلۡحَدِيدِۖ حَتَّىٰٓ إِذَا سَاوَىٰ بَيۡنَ ٱلصَّدَفَيۡنِ قَالَ ٱنفُخُواْۖ حَتَّىٰٓ إِذَا جَعَلَهُۥ نَارٗا قَالَ ءَاتُونِيٓ أُفۡرِغۡ عَلَيۡهِ قِطۡرٗا
“Донесите ми комаде гвожђа!” Затражио је Зулкарнејн. Након што донесоше гвожђе и ставише га једно на друго те изравнаше две стране брда, Зулкарнејн рече својим помагачима: “Распалите ватру испод овог гвожђа!” Пошто се гвожђе истопило, наредио је да му се донесе бакар којим ће све то да залије, како би било чвршће.
Arapça tefsirler:
فَمَا ٱسۡطَٰعُوٓاْ أَن يَظۡهَرُوهُ وَمَا ٱسۡتَطَٰعُواْ لَهُۥ نَقۡبٗا
Народи Гог и Магог нису могли да пређу преко зида – био је изразито висок, а нису могли ни да га прокопају, због његове јачине.
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• أن ذا القرنين أحد الملوك المؤمنين الذين ملكوا الدنيا وسيطروا على أهلها، فقد آتاه الله ملكًا واسعًا، ومنحه حكمة وهيبة وعلمًا نافعًا.
Зулкарнејн је један од владара верника који је владао овим светом. Њему је Господар дао огромну власт, мудрост, ауторитет и корисно знање.

• من واجب الملك أو الحاكم أن يقوم بحماية الخلق في حفظ ديارهم، وإصلاح ثغورهم من أموالهم.
Владар је дужан да чува земљу и иметак својих поданика.

• أهل الصلاح والإخلاص يحرصون على إنجاز الأعمال ابتغاء وجه الله.
Они који поправљају прилике и који су искрени према Богу труде се да буду од користи, а чинећи добро желе да постигну Божју наклоност.

قَالَ هَٰذَا رَحۡمَةٞ مِّن رَّبِّيۖ فَإِذَا جَآءَ وَعۡدُ رَبِّي جَعَلَهُۥ دَكَّآءَۖ وَكَانَ وَعۡدُ رَبِّي حَقّٗا
Зулкарнејн је изјавио: “Овај зид, који сам учинио заштитом од Гога и Магога, милост је Божја према мени и према људима који су то од мене тражили; у његовом су подизању велика корист и добро. Кад дође Судњи дан, Бог ће га разорити и сравнити са земљом, јер ће се Његово обећање сигурно испунити, а Бог не крши Своја обећања.”
Arapça tefsirler:
۞ وَتَرَكۡنَا بَعۡضَهُمۡ يَوۡمَئِذٖ يَمُوجُ فِي بَعۡضٖۖ وَنُفِخَ فِي ٱلصُّورِ فَجَمَعۡنَٰهُمۡ جَمۡعٗا
Бог ће дати да се људи пред Судњи дан међусобно сударају, због њихове бројности, а када анђео дувне у рог, Бог ће сакупити сва створења ради полагања рачуна.
Arapça tefsirler:
وَعَرَضۡنَا جَهَنَّمَ يَوۡمَئِذٖ لِّلۡكَٰفِرِينَ عَرۡضًا
Показаће Узвишени Бог неверницима Пакао на стајалишту, како би видели своје вечно станиште.
Arapça tefsirler:
ٱلَّذِينَ كَانَتۡ أَعۡيُنُهُمۡ فِي غِطَآءٍ عَن ذِكۡرِي وَكَانُواْ لَا يَسۡتَطِيعُونَ سَمۡعًا
На њиховим је очима био застор, па нису спомињали Бога, нису размишљали о Његовим знаковима нити су примали поуку. Такође нису желели да чују и прихвате Божје речи и доказе.
Arapça tefsirler:
أَفَحَسِبَ ٱلَّذِينَ كَفَرُوٓاْ أَن يَتَّخِذُواْ عِبَادِي مِن دُونِيٓ أَوۡلِيَآءَۚ إِنَّآ أَعۡتَدۡنَا جَهَنَّمَ لِلۡكَٰفِرِينَ نُزُلٗا
Зар многобошци мисле да могу да узму Божја створења међу анђелима или ђаволима, посланицима и осталим људима као божанства која ће да славе и којима ће да се моле поред Бога?! Нека знају они који не верују да им је Свемоћни Бог припремио Паклену ватру!
Arapça tefsirler:
قُلۡ هَلۡ نُنَبِّئُكُم بِٱلۡأَخۡسَرِينَ أَعۡمَٰلًا
Реци им Веровесниче: “Хоћете ли да вас обавестим о људима који ће сасвим настрадати на Судњем дану, који ће бити изгубљени и кајаће се?”
Arapça tefsirler:
ٱلَّذِينَ ضَلَّ سَعۡيُهُمۡ فِي ٱلۡحَيَوٰةِ ٱلدُّنۡيَا وَهُمۡ يَحۡسَبُونَ أَنَّهُمۡ يُحۡسِنُونَ صُنۡعًا
И одговори: “То су они који нису веровали у Бога на овом свету, који су скренули с Правог пута и ишли путем који води у Пакао, а били су уверени да чине добро и да ће бити награђени.”
Arapça tefsirler:
أُوْلَٰٓئِكَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ بِـَٔايَٰتِ رَبِّهِمۡ وَلِقَآئِهِۦ فَحَبِطَتۡ أَعۡمَٰلُهُمۡ فَلَا نُقِيمُ لَهُمۡ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ وَزۡنٗا
Негирали су Божје доказе и порицали су оживљење након смрти, па им је Бог поништио њихова дела због неверовања. Стога на Судњем дану код Бога неће имати никакав углед нити вредност.
Arapça tefsirler:
ذَٰلِكَ جَزَآؤُهُمۡ جَهَنَّمُ بِمَا كَفَرُواْ وَٱتَّخَذُوٓاْ ءَايَٰتِي وَرُسُلِي هُزُوًا
То је зато што су негирали Божје речи и доказе, порицали су чуда и исмејавали су се Божјим посланицима, и због тога ће бити кажњени вечном ватром у Паклу.”
Arapça tefsirler:
إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ كَانَتۡ لَهُمۡ جَنَّٰتُ ٱلۡفِرۡدَوۡسِ نُزُلًا
Они који верују у Бога и Његове посланике, затим искрено и исправно чине добра дела, њима припадају највиши и најузвишенији ступњеви у Рају.
Arapça tefsirler:
خَٰلِدِينَ فِيهَا لَا يَبۡغُونَ عَنۡهَا حِوَلٗا
Ови верници доброчинитељи заувек ће остати у близини Свемоћног Бога, никад неће пожелети да изађу из Раја и да га замене нечим другим, јер Рају ништа није равно.
Arapça tefsirler:
قُل لَّوۡ كَانَ ٱلۡبَحۡرُ مِدَادٗا لِّكَلِمَٰتِ رَبِّي لَنَفِدَ ٱلۡبَحۡرُ قَبۡلَ أَن تَنفَدَ كَلِمَٰتُ رَبِّي وَلَوۡ جِئۡنَا بِمِثۡلِهِۦ مَدَدٗا
Реци, Посланиче: “Кад би море било тинта а дрвеће пера којим би се писао Божји говор, море би пресушило пре него што би нестале Божје речи, због неограничености Божјег говора и његове светости. Па чак и кад би Бог на прво, додао још једно море, не би нестале Божје речи.”
Arapça tefsirler:
قُلۡ إِنَّمَآ أَنَا۠ بَشَرٞ مِّثۡلُكُمۡ يُوحَىٰٓ إِلَيَّ أَنَّمَآ إِلَٰهُكُمۡ إِلَٰهٞ وَٰحِدٞۖ فَمَن كَانَ يَرۡجُواْ لِقَآءَ رَبِّهِۦ فَلۡيَعۡمَلۡ عَمَلٗا صَٰلِحٗا وَلَا يُشۡرِكۡ بِعِبَادَةِ رَبِّهِۦٓ أَحَدَۢا
Веровесниче реци људима: “Ја сам човек као и ви, нисам анђео, већ Божји слуга и посланик. Бог ми је објавио да нема истинског божанства осим Њега, Који нема судруга. Стога, ко се боји Божје казне и нада се Његовој милости, а уз то, верује у сусрет с Њиме на Судњем дану, нека чини добра дела, само ради свог Господара и у складу с Посланиковом, нека је мир над њим и милост Божја, праксом. И нека поред свог Господара никога не обожава.”
Arapça tefsirler:
Bu sayfadaki ayetlerin faydaları:
• إثبات البعث والحشر بجمع الجن والإنس في ساحات القيامة بالنفخة الثانية في الصور.
Ови одломци довољни су као непобитан доказ да ће Свемогући Бог проживети и сабрати све људе и џинне на Судњем дану, и то након што анђео у рог дувне по други пут.

• أن أشد الناس خسارة يوم القيامة هم الذين ضل سعيهم في الدنيا، وهم يظنون أنهم يحسنون صنعًا في عبادة من سوى الله.
Највећи страдалници на Судњем дану биће они чији ће труд, који су уложили на овом свету, бити поништен. То су они који су обожавали неког другог, а не Бога, и притом су мислили да је добро оно што раде.

• لا يمكن حصر كلمات الله تعالى وعلمه وحكمته وأسراره، ولو كانت البحار والمحيطات وأمثالها دون تحديد حبرًا يكتب به.
Немогуће је побројати Божје речи, обухватити Његово знање, проникнути у Његову мудрост и тајне. Све то не би се могло написати ни да се сва мора и океани претворе у тинту, а сва стабла на Земљи у писаљке.

 
Anlam tercümesi Sure: Sûratu'l-Kehf
Surelerin fihristi Sayfa numarası
 
Kur'an-ı Kerim meal tercümesi - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Mealler fihristi

الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم، صادر عن مركز تفسير للدراسات القرآنية.

Kapat