مەنالار تەرجىمىسى ئايەت 148 سۈرە ئەئراپ - قۇرئان كەرىم قىسقىچە تەپسىرىنىڭ سىربچە تەرجىمىسى - قۇرئان كەرىم ئىنىسكىلوپىدىيىسى

ئايەت: 148

وَٱتَّخَذَ قَوۡمُ مُوسَىٰ مِنۢ بَعۡدِهِۦ مِنۡ حُلِيِّهِمۡ عِجۡلٗا جَسَدٗا لَّهُۥ خُوَارٌۚ أَلَمۡ يَرَوۡاْ أَنَّهُۥ لَا يُكَلِّمُهُمۡ وَلَا يَهۡدِيهِمۡ سَبِيلًاۘ ٱتَّخَذُوهُ وَكَانُواْ ظَٰلِمِينَ

Мојсијев народ је, након Мојсијевог одласка да разговара са Богом и добије заповести, направио кип у лику телета, који није имао душу, нити је могао да говори! Зар нису знали да им се оно не може обратити нити их упутити на пут добра, материјални или духовни пут, нити им може прибавити корист нити отклонити штету? Узели су га за божанство, и тиме су велику неправду себи учинили.

بۇ بەتتىكى ئايەتلەردىن ئېلىنغان مەزمۇنلار:

• على العبد أن يكون من المُظْهِرين لإحسان الله وفضله عليه، فإن الشكر مقرون بالمزيد.

Човек треба да буде захвалан на Божјем доброчинству, јер захвалност повећава благодати.

• على العبد الأخذ بالأحسن في الأقوال والأفعال.

Човек треба да бира најлепше речи и најлепша дела.

• يجب تلقي الشريعة بحزم وجد وعزم على الطاعة وتنفيذ ما ورد فيها من الصلاح والإصلاح ومنع الفساد والإفساد.

Божји закон и заповести човек треба одлучно и озбиљно да прихвати, и да реши да буде покоран и спроводи оно што је Бог прописао, а што садржи бољитак и спречава неред у сваком смислу.

• على العبد إذا أخطأ أو قصَّر في حق ربه أن يعترف بعظيم الجُرْم الذي أقدم عليه، وأنه لا ملجأ من الله في إقالة عثرته إلا إليه.

Када човек погреши према свом Господару треба да призна свој грех и да призна да нема уточишта осим код Бога, јер само Он може да опрости његов посртај.