مەنالار تەرجىمىسى سۈرە سۈرە قەلەم - الترجمة الصربية - مركز رواد الترجمة - قۇرئان كەرىم ئىنىسكىلوپىدىيىسى

Калем

ئايەت: 1

نٓۚ وَٱلۡقَلَمِ وَمَا يَسۡطُرُونَ

Нун.^[1] Тако Ми пера и онога што они пишу,

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

ئايەت: 2

مَآ أَنتَ بِنِعۡمَةِ رَبِّكَ بِمَجۡنُونٖ

ти због благодати свога Господара, ниси луд,

ئايەت: 3

وَإِنَّ لَكَ لَأَجۡرًا غَيۡرَ مَمۡنُونٖ

ти ћеш, сигурно, да имаш непрестану награду.

ئايەت: 4

وَإِنَّكَ لَعَلَىٰ خُلُقٍ عَظِيمٖ

И, заиста, твој морал је величанствен

ئايەت: 5

فَسَتُبۡصِرُ وَيُبۡصِرُونَ

и ти ћеш да видиш, а и они ће да виде,

ئايەت: 6

بِأَييِّكُمُ ٱلۡمَفۡتُونُ

ко је од вас заведен!

ئايەت: 7

إِنَّ رَبَّكَ هُوَ أَعۡلَمُ بِمَن ضَلَّ عَن سَبِيلِهِۦ وَهُوَ أَعۡلَمُ بِٱلۡمُهۡتَدِينَ

Твој Господар најбоље зна ко је са пута Његовог скренуо и Он најбоље зна оне који су на Правом путу.

ئايەت: 8

فَلَا تُطِعِ ٱلۡمُكَذِّبِينَ

Па, не покоравај се онима који поричу,

ئايەت: 9

وَدُّواْ لَوۡ تُدۡهِنُ فَيُدۡهِنُونَ

они би једва дочекали да ти попустиш, па би и они попустили,

ئايەت: 10

وَلَا تُطِعۡ كُلَّ حَلَّافٖ مَّهِينٍ

и не слушај ниједног кривоклетника, презреног,

ئايەت: 11

هَمَّازٖ مَّشَّآءِۭ بِنَمِيمٖ

онога који преноси туђе речи ради смутње,

ئايەت: 12

مَّنَّاعٖ لِّلۡخَيۡرِ مُعۡتَدٍ أَثِيمٍ

који спречава добро, онога који скрнави прописану границу, грешника

ئايەت: 13

عُتُلِّۭ بَعۡدَ ذَٰلِكَ زَنِيمٍ

суровог и, поред тога, по злу познатог,

ئايەت: 14

أَن كَانَ ذَا مَالٖ وَبَنِينَ

само зато што има много имовине и синова,

ئايەت: 15

إِذَا تُتۡلَىٰ عَلَيۡهِ ءَايَٰتُنَا قَالَ أَسَٰطِيرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

који говори, кад му се речи Наше казују: „То су само приче древних народа!“

ئايەت: 16

سَنَسِمُهُۥ عَلَى ٱلۡخُرۡطُومِ

На нос ћемо Ми њему да утиснемо белег!

ئايەت: 17

إِنَّا بَلَوۡنَٰهُمۡ كَمَا بَلَوۡنَآ أَصۡحَٰبَ ٱلۡجَنَّةِ إِذۡ أَقۡسَمُواْ لَيَصۡرِمُنَّهَا مُصۡبِحِينَ

Ми смо их ставили на искушење, као што смо власнике једне баште ставили на искушење кад су се заклели да ће сигурно рано ујутру да је оберу,

ئايەت: 18

وَلَا يَسۡتَثۡنُونَ

а нису рекли: „Ако Аллах да!“

ئايەت: 19

فَطَافَ عَلَيۡهَا طَآئِفٞ مِّن رَّبِّكَ وَهُمۡ نَآئِمُونَ

И док су они спавали, њу од твога Господара задеси несрећа

ئايەت: 20

فَأَصۡبَحَتۡ كَٱلصَّرِيمِ

и она освану опустошена.

ئايەت: 21

فَتَنَادَوۡاْ مُصۡبِحِينَ

А у зору они су једни друге дозивали:

ئايەت: 22

أَنِ ٱغۡدُواْ عَلَىٰ حَرۡثِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰرِمِينَ

„Пораните до своје њиве ако мислите да ја оберете!“

ئايەت: 23

فَٱنطَلَقُواْ وَهُمۡ يَتَخَٰفَتُونَ

И они кренуше тихо разговарајући:

ئايەت: 24

أَن لَّا يَدۡخُلَنَّهَا ٱلۡيَوۡمَ عَلَيۡكُم مِّسۡكِينٞ

„Нека вам данас у њу никако ниједан сиромах не улази!“

ئايەت: 25

وَغَدَوۡاْ عَلَىٰ حَرۡدٖ قَٰدِرِينَ

И они поранише одлучни да ће моћи да је оберу,

ئايەت: 26

فَلَمَّا رَأَوۡهَا قَالُوٓاْ إِنَّا لَضَآلُّونَ

а кад је угледаше, повикаше: „Ми смо залутали,

ئايەت: 27

بَلۡ نَحۡنُ مَحۡرُومُونَ

напротив - свега смо лишени!“

ئايەت: 28

قَالَ أَوۡسَطُهُمۡ أَلَمۡ أَقُل لَّكُمۡ لَوۡلَا تُسَبِّحُونَ

Најбољи између њих рече: „Нисам ли вам ја говорио да треба Аллаха да славите?“

ئايەت: 29

قَالُواْ سُبۡحَٰنَ رَبِّنَآ إِنَّا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

„Слављен и Узвишен је наш Господар!“, рекоше, „ми смо, уистину, били неправедни!“

ئايەت: 30

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَلَٰوَمُونَ

И онда почеше да критикују једни друге.

ئايەت: 31

قَالُواْ يَٰوَيۡلَنَآ إِنَّا كُنَّا طَٰغِينَ

„Тешко нама“, говорили су, „ми смо, заиста, били охоли.

ئايەت: 32

عَسَىٰ رَبُّنَآ أَن يُبۡدِلَنَا خَيۡرٗا مِّنۡهَآ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا رَٰغِبُونَ

Наш Господар може да нам подари бољу од ње, само од Господара нашег ми се надамо накнади!“

ئايەت: 33

كَذَٰلِكَ ٱلۡعَذَابُۖ وَلَعَذَابُ ٱلۡأٓخِرَةِ أَكۡبَرُۚ لَوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ

Ето, таква је била казна, а на Будућем свету је казна још већа, кад би само они знали!

ئايەت: 34

إِنَّ لِلۡمُتَّقِينَ عِندَ رَبِّهِمۡ جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

За оне који се буду бојали Аллаха биће, заиста, баште уживања код њиховог Господара,

ئايەت: 35

أَفَنَجۡعَلُ ٱلۡمُسۡلِمِينَ كَٱلۡمُجۡرِمِينَ

зар ћемо муслимане са неверницима да изједначимо?!

ئايەت: 36

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Шта вам је, како расуђујете?

ئايەت: 37

أَمۡ لَكُمۡ كِتَٰبٞ فِيهِ تَدۡرُسُونَ

Или, можда имате Књигу, па у њој читате

ئايەت: 38

إِنَّ لَكُمۡ فِيهِ لَمَا تَخَيَّرُونَ

да ћете да имате оно што ви изаберете?!

ئايەت: 39

أَمۡ لَكُمۡ أَيۡمَٰنٌ عَلَيۡنَا بَٰلِغَةٌ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ إِنَّ لَكُمۡ لَمَا تَحۡكُمُونَ

Или, можда имате Наше заклетве које ће до Судњег дана да вреде да ће бити онако како ви одредите?!

ئايەت: 40

سَلۡهُمۡ أَيُّهُم بِذَٰلِكَ زَعِيمٌ

Упитај их ко је од њих јамац за то.

ئايەت: 41

أَمۡ لَهُمۡ شُرَكَآءُ فَلۡيَأۡتُواْ بِشُرَكَآئِهِمۡ إِن كَانُواْ صَٰدِقِينَ

Или, имају ли они саучеснике?! Па нека саучеснике своје доведу, ако говоре истину!

ئايەت: 42

يَوۡمَ يُكۡشَفُ عَن سَاقٖ وَيُدۡعَوۡنَ إِلَى ٱلسُّجُودِ فَلَا يَسۡتَطِيعُونَ

На Дан када се потколеница открије и када буду позвани да падну лицем на тло, па не буду могли.

ئايەت: 43

خَٰشِعَةً أَبۡصَٰرُهُمۡ تَرۡهَقُهُمۡ ذِلَّةٞۖ وَقَدۡ كَانُواْ يُدۡعَوۡنَ إِلَى ٱلسُّجُودِ وَهُمۡ سَٰلِمُونَ

Погледа оборених, прекриће их понижење! А били су позвани да падају лицем на тло док су били здрави.

ئايەت: 44

فَذَرۡنِي وَمَن يُكَذِّبُ بِهَٰذَا ٱلۡحَدِيثِۖ سَنَسۡتَدۡرِجُهُم مِّنۡ حَيۡثُ لَا يَعۡلَمُونَ

Па, остави Мене и оне који овај Кур'ан поричу, Ми ћемо постепено, одакле се и не надају, патњи да их приближавамо

ئايەت: 45

وَأُمۡلِي لَهُمۡۚ إِنَّ كَيۡدِي مَتِينٌ

и времена ћу да им дајем, а обмана Моја је, заиста, чврста!

ئايەت: 46

أَمۡ تَسۡـَٔلُهُمۡ أَجۡرٗا فَهُم مِّن مَّغۡرَمٖ مُّثۡقَلُونَ

Или ти тражиш од њих награду, па су наметом оптерећени?!

ئايەت: 47

أَمۡ عِندَهُمُ ٱلۡغَيۡبُ فَهُمۡ يَكۡتُبُونَ

Или је код њих знање о невидљивом свету, па они записују?!

ئايەت: 48

فَٱصۡبِرۡ لِحُكۡمِ رَبِّكَ وَلَا تَكُن كَصَاحِبِ ٱلۡحُوتِ إِذۡ نَادَىٰ وَهُوَ مَكۡظُومٞ

Ти стрпљиво чекај пресуду свога Господара и не буди као Јона у утроби кита, кад огорчен завапи,

ئايەت: 49

لَّوۡلَآ أَن تَدَٰرَكَهُۥ نِعۡمَةٞ مِّن رَّبِّهِۦ لَنُبِذَ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ مَذۡمُومٞ

и да га није стигла Аллахова милост, на пусто место би био избачен и прекор би заслужио,

ئايەت: 50

فَٱجۡتَبَٰهُ رَبُّهُۥ فَجَعَلَهُۥ مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

али, његов Господар га је одабрао и учинио га једним од оних који су добри.

ئايەت: 51

وَإِن يَكَادُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَيُزۡلِقُونَكَ بِأَبۡصَٰرِهِمۡ لَمَّا سَمِعُواْ ٱلذِّكۡرَ وَيَقُولُونَ إِنَّهُۥ لَمَجۡنُونٞ

Готово да те неверници својим погледима оборе док Кур'ан слушају, говорећи: „Он је, уистину, луд!“

ئايەت: 52

وَمَا هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ

А Кур’ан је, заиста, свим световима опомена!