భావార్ధాల అనువాదం సూరహ్ సూరహ్ అల్-ఖలమ్ - సెర్బియా అనువాదం - రువ్వాద్ అనువాద కేంద్రం - అనువాదం జరుగుతన్నది - పవిత్ర ఖుర్ఆన్ యొక్క ఎన్సైక్లోపీడియా

Калем

వచనం: 1

نٓۚ وَٱلۡقَلَمِ وَمَا يَسۡطُرُونَ

Нун.^[1] Тако Ми пера и онога што они пишу,

[1] Види фусноту првог стиха у поглављу "Крава".

వచనం: 2

مَآ أَنتَ بِنِعۡمَةِ رَبِّكَ بِمَجۡنُونٖ

ти због благодати свога Господара, ниси луд,

వచనం: 3

وَإِنَّ لَكَ لَأَجۡرًا غَيۡرَ مَمۡنُونٖ

ти ћеш, сигурно, да имаш непрестану награду.

వచనం: 4

وَإِنَّكَ لَعَلَىٰ خُلُقٍ عَظِيمٖ

И, заиста, твој морал је величанствен

వచనం: 5

فَسَتُبۡصِرُ وَيُبۡصِرُونَ

и ти ћеш да видиш, а и они ће да виде,

వచనం: 6

بِأَييِّكُمُ ٱلۡمَفۡتُونُ

ко је од вас заведен!

వచనం: 7

إِنَّ رَبَّكَ هُوَ أَعۡلَمُ بِمَن ضَلَّ عَن سَبِيلِهِۦ وَهُوَ أَعۡلَمُ بِٱلۡمُهۡتَدِينَ

Твој Господар најбоље зна ко је са пута Његовог скренуо и Он најбоље зна оне који су на Правом путу.

వచనం: 8

فَلَا تُطِعِ ٱلۡمُكَذِّبِينَ

Па, не покоравај се онима који поричу,

వచనం: 9

وَدُّواْ لَوۡ تُدۡهِنُ فَيُدۡهِنُونَ

они би једва дочекали да ти попустиш, па би и они попустили,

వచనం: 10

وَلَا تُطِعۡ كُلَّ حَلَّافٖ مَّهِينٍ

и не слушај ниједног кривоклетника, презреног,

వచనం: 11

هَمَّازٖ مَّشَّآءِۭ بِنَمِيمٖ

онога који преноси туђе речи ради смутње,

వచనం: 12

مَّنَّاعٖ لِّلۡخَيۡرِ مُعۡتَدٍ أَثِيمٍ

који спречава добро, онога који скрнави прописану границу, грешника

వచనం: 13

عُتُلِّۭ بَعۡدَ ذَٰلِكَ زَنِيمٍ

суровог и, поред тога, по злу познатог,

వచనం: 14

أَن كَانَ ذَا مَالٖ وَبَنِينَ

само зато што има много имовине и синова,

వచనం: 15

إِذَا تُتۡلَىٰ عَلَيۡهِ ءَايَٰتُنَا قَالَ أَسَٰطِيرُ ٱلۡأَوَّلِينَ

који говори, кад му се речи Наше казују: „То су само приче древних народа!“

వచనం: 16

سَنَسِمُهُۥ عَلَى ٱلۡخُرۡطُومِ

На нос ћемо Ми њему да утиснемо белег!

వచనం: 17

إِنَّا بَلَوۡنَٰهُمۡ كَمَا بَلَوۡنَآ أَصۡحَٰبَ ٱلۡجَنَّةِ إِذۡ أَقۡسَمُواْ لَيَصۡرِمُنَّهَا مُصۡبِحِينَ

Ми смо их ставили на искушење, као што смо власнике једне баште ставили на искушење кад су се заклели да ће сигурно рано ујутру да је оберу,

వచనం: 18

وَلَا يَسۡتَثۡنُونَ

а нису рекли: „Ако Аллах да!“

వచనం: 19

فَطَافَ عَلَيۡهَا طَآئِفٞ مِّن رَّبِّكَ وَهُمۡ نَآئِمُونَ

И док су они спавали, њу од твога Господара задеси несрећа

వచనం: 20

فَأَصۡبَحَتۡ كَٱلصَّرِيمِ

и она освану опустошена.

వచనం: 21

فَتَنَادَوۡاْ مُصۡبِحِينَ

А у зору они су једни друге дозивали:

వచనం: 22

أَنِ ٱغۡدُواْ عَلَىٰ حَرۡثِكُمۡ إِن كُنتُمۡ صَٰرِمِينَ

„Пораните до своје њиве ако мислите да ја оберете!“

వచనం: 23

فَٱنطَلَقُواْ وَهُمۡ يَتَخَٰفَتُونَ

И они кренуше тихо разговарајући:

వచనం: 24

أَن لَّا يَدۡخُلَنَّهَا ٱلۡيَوۡمَ عَلَيۡكُم مِّسۡكِينٞ

„Нека вам данас у њу никако ниједан сиромах не улази!“

వచనం: 25

وَغَدَوۡاْ عَلَىٰ حَرۡدٖ قَٰدِرِينَ

И они поранише одлучни да ће моћи да је оберу,

వచనం: 26

فَلَمَّا رَأَوۡهَا قَالُوٓاْ إِنَّا لَضَآلُّونَ

а кад је угледаше, повикаше: „Ми смо залутали,

వచనం: 27

بَلۡ نَحۡنُ مَحۡرُومُونَ

напротив - свега смо лишени!“

వచనం: 28

قَالَ أَوۡسَطُهُمۡ أَلَمۡ أَقُل لَّكُمۡ لَوۡلَا تُسَبِّحُونَ

Најбољи између њих рече: „Нисам ли вам ја говорио да треба Аллаха да славите?“

వచనం: 29

قَالُواْ سُبۡحَٰنَ رَبِّنَآ إِنَّا كُنَّا ظَٰلِمِينَ

„Слављен и Узвишен је наш Господар!“, рекоше, „ми смо, уистину, били неправедни!“

వచనం: 30

فَأَقۡبَلَ بَعۡضُهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖ يَتَلَٰوَمُونَ

И онда почеше да критикују једни друге.

వచనం: 31

قَالُواْ يَٰوَيۡلَنَآ إِنَّا كُنَّا طَٰغِينَ

„Тешко нама“, говорили су, „ми смо, заиста, били охоли.

వచనం: 32

عَسَىٰ رَبُّنَآ أَن يُبۡدِلَنَا خَيۡرٗا مِّنۡهَآ إِنَّآ إِلَىٰ رَبِّنَا رَٰغِبُونَ

Наш Господар може да нам подари бољу од ње, само од Господара нашег ми се надамо накнади!“

వచనం: 33

كَذَٰلِكَ ٱلۡعَذَابُۖ وَلَعَذَابُ ٱلۡأٓخِرَةِ أَكۡبَرُۚ لَوۡ كَانُواْ يَعۡلَمُونَ

Ето, таква је била казна, а на Будућем свету је казна још већа, кад би само они знали!

వచనం: 34

إِنَّ لِلۡمُتَّقِينَ عِندَ رَبِّهِمۡ جَنَّٰتِ ٱلنَّعِيمِ

За оне који се буду бојали Аллаха биће, заиста, баште уживања код њиховог Господара,

వచనం: 35

أَفَنَجۡعَلُ ٱلۡمُسۡلِمِينَ كَٱلۡمُجۡرِمِينَ

зар ћемо муслимане са неверницима да изједначимо?!

వచనం: 36

مَا لَكُمۡ كَيۡفَ تَحۡكُمُونَ

Шта вам је, како расуђујете?

వచనం: 37

أَمۡ لَكُمۡ كِتَٰبٞ فِيهِ تَدۡرُسُونَ

Или, можда имате Књигу, па у њој читате

వచనం: 38

إِنَّ لَكُمۡ فِيهِ لَمَا تَخَيَّرُونَ

да ћете да имате оно што ви изаберете?!

వచనం: 39

أَمۡ لَكُمۡ أَيۡمَٰنٌ عَلَيۡنَا بَٰلِغَةٌ إِلَىٰ يَوۡمِ ٱلۡقِيَٰمَةِ إِنَّ لَكُمۡ لَمَا تَحۡكُمُونَ

Или, можда имате Наше заклетве које ће до Судњег дана да вреде да ће бити онако како ви одредите?!

వచనం: 40

سَلۡهُمۡ أَيُّهُم بِذَٰلِكَ زَعِيمٌ

Упитај их ко је од њих јамац за то.

వచనం: 41

أَمۡ لَهُمۡ شُرَكَآءُ فَلۡيَأۡتُواْ بِشُرَكَآئِهِمۡ إِن كَانُواْ صَٰدِقِينَ

Или, имају ли они саучеснике?! Па нека саучеснике своје доведу, ако говоре истину!

వచనం: 42

يَوۡمَ يُكۡشَفُ عَن سَاقٖ وَيُدۡعَوۡنَ إِلَى ٱلسُّجُودِ فَلَا يَسۡتَطِيعُونَ

На Дан када се потколеница открије и када буду позвани да падну лицем на тло, па не буду могли.

వచనం: 43

خَٰشِعَةً أَبۡصَٰرُهُمۡ تَرۡهَقُهُمۡ ذِلَّةٞۖ وَقَدۡ كَانُواْ يُدۡعَوۡنَ إِلَى ٱلسُّجُودِ وَهُمۡ سَٰلِمُونَ

Погледа оборених, прекриће их понижење! А били су позвани да падају лицем на тло док су били здрави.

వచనం: 44

فَذَرۡنِي وَمَن يُكَذِّبُ بِهَٰذَا ٱلۡحَدِيثِۖ سَنَسۡتَدۡرِجُهُم مِّنۡ حَيۡثُ لَا يَعۡلَمُونَ

Па, остави Мене и оне који овај Кур'ан поричу, Ми ћемо постепено, одакле се и не надају, патњи да их приближавамо

వచనం: 45

وَأُمۡلِي لَهُمۡۚ إِنَّ كَيۡدِي مَتِينٌ

и времена ћу да им дајем, а обмана Моја је, заиста, чврста!

వచనం: 46

أَمۡ تَسۡـَٔلُهُمۡ أَجۡرٗا فَهُم مِّن مَّغۡرَمٖ مُّثۡقَلُونَ

Или ти тражиш од њих награду, па су наметом оптерећени?!

వచనం: 47

أَمۡ عِندَهُمُ ٱلۡغَيۡبُ فَهُمۡ يَكۡتُبُونَ

Или је код њих знање о невидљивом свету, па они записују?!

వచనం: 48

فَٱصۡبِرۡ لِحُكۡمِ رَبِّكَ وَلَا تَكُن كَصَاحِبِ ٱلۡحُوتِ إِذۡ نَادَىٰ وَهُوَ مَكۡظُومٞ

Ти стрпљиво чекај пресуду свога Господара и не буди као Јона у утроби кита, кад огорчен завапи,

వచనం: 49

لَّوۡلَآ أَن تَدَٰرَكَهُۥ نِعۡمَةٞ مِّن رَّبِّهِۦ لَنُبِذَ بِٱلۡعَرَآءِ وَهُوَ مَذۡمُومٞ

и да га није стигла Аллахова милост, на пусто место би био избачен и прекор би заслужио,

వచనం: 50

فَٱجۡتَبَٰهُ رَبُّهُۥ فَجَعَلَهُۥ مِنَ ٱلصَّٰلِحِينَ

али, његов Господар га је одабрао и учинио га једним од оних који су добри.

వచనం: 51

وَإِن يَكَادُ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَيُزۡلِقُونَكَ بِأَبۡصَٰرِهِمۡ لَمَّا سَمِعُواْ ٱلذِّكۡرَ وَيَقُولُونَ إِنَّهُۥ لَمَجۡنُونٞ

Готово да те неверници својим погледима оборе док Кур'ан слушају, говорећи: „Он је, уистину, луд!“

వచనం: 52

وَمَا هُوَ إِلَّا ذِكۡرٞ لِّلۡعَٰلَمِينَ

А Кур’ан је, заиста, свим световима опомена!