معانی کا ترجمہ آیت 126 سورت سورۂ توبہ - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - قرآن کریم انسائیکلوپیڈیا

آیت: 126

أَوَلَا يَرَوۡنَ أَنَّهُمۡ يُفۡتَنُونَ فِي كُلِّ عَامٖ مَّرَّةً أَوۡ مَرَّتَيۡنِ ثُمَّ لَا يَتُوبُونَ وَلَا هُمۡ يَذَّكَّرُونَ

Зар ови лицемери не виде да искушења која им долазе од Бога једном или двапута у години откривају њихову слабост и срамоте их? И поред тога што знају да то Бог чини, они се на кају због свог неверовања, нити схватају своје лицемерство. Они не узимају поуку из онога што их задеси од искушења од Бога.

حالیہ صفحہ میں آیات کے فوائد:

• وجوب ابتداء القتال بالأقرب من الكفار إذا اتسعت رقعة الإسلام، ودعت إليه حاجة.

Борба се отпочиње са најближим непријатељским неверницима, ако за тим има потребе.

• بيان حال المنافقين حين نزول القرآن عليهم وهي الترقُّب والاضطراب.

Појашњење о стању лицемера приликом доласка Објаве, а то стање указује на узнемиреност и нервозу.

• بيان رحمة النبي صلى الله عليه وسلم بالمؤمنين وحرصه عليهم.

Овде се појашњава самилост и брига Посланика, нека је мир над њим и милост Божја, посебно према верницима.

• في الآيات دليل على أن الإيمان يزيد وينقص، وأنه ينبغي للمؤمن أن يتفقد إيمانه ويتعاهده فيجدده وينميه؛ ليكون دائمًا في صعود.

Указивање да се веровање повећава и смањује, и верник стално треба да води бригу о своме веровању, да га чува и обнавља, како би константно у њему напредовао.