Маънолар таржимаси Оят 103 Сура Юнус сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 103

ثُمَّ نُنَجِّي رُسُلَنَا وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْۚ كَذَٰلِكَ حَقًّا عَلَيۡنَا نُنجِ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ

Затим би невернике кажњавали, а посланике Наше и оне који су с њима веровали, спашавали. Њих не би задесило оно што би задесило народе њихове. Као што смо спасавали и помагали пријашње посланике и вернике, тако ћемо спасити посланика Мухаммеда и вернике који су са њим, јер то је наше обећање и обавеза.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الإيمان هو السبب في رفعة صاحبه إلى الدرجات العلى والتمتع في الحياة الدنيا.

Искрено веровање је узрок подизања положаја човека међу муслиманима и разлог уживања на овоме свету.

• ليس في مقدور أحد حمل أحد على الإيمان؛ لأن هذا عائد لمشيئة الله وحده.

Нико никога не може да учини да верује, то је само у Божјој моћи.

• لا تنفع الآيات والنذر من أصر على الكفر وداوم عليه.

Божје речи, докази, опомене и знамења не користе онима који устрајавају у неверству.

• وجوب الاستقامة على الدين الحق، والبعد كل البعد عن الشرك والأديان الباطلة.

Указивање на обавезност устрајности на исправној вери и удаљавање од многобоштва и свих других неисправних религија.