Маънолар таржимаси Оят 12 Сура Юнус сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 12

وَإِذَا مَسَّ ٱلۡإِنسَٰنَ ٱلضُّرُّ دَعَانَا لِجَنۢبِهِۦٓ أَوۡ قَاعِدًا أَوۡ قَآئِمٗا فَلَمَّا كَشَفۡنَا عَنۡهُ ضُرَّهُۥ مَرَّ كَأَن لَّمۡ يَدۡعُنَآ إِلَىٰ ضُرّٖ مَّسَّهُۥۚ كَذَٰلِكَ زُيِّنَ لِلۡمُسۡرِفِينَ مَا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Када човека који прелази границе задеси болест или лоше стање, он Бога дозива понизно и скрушено лежећи на боку, седећи или стојећи, надајући се да ће му Бог отклонити зло које га је задесило. Међутим, када му се Бог одазове и отклони штету и невољу која га је погодила, он настави да се понаша као и раније, као да му та штета није отклонута. Као што је оваквој неправедној особи лепо приказана заблуда у којој се налази, тако исто је улепшано неверовање и грешење онима који границе прелазе у неверовању и устрајавају на том путу.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• لطف الله عز وجل بعباده في عدم إجابة دعائهم على أنفسهم وأولادهم بالشر.

Божја благост и доброта према људима се огледа у томе да им се не одазива на молбе у којима призивају зло на себе и на остале.

• بيان حال الإنسان بالدعاء في الضراء والإعراض عند الرخاء والتحذير من الاتصاف بذلك.

Појашњање стање човека који се обраћа Богу када је у невољи, а када је у изобиљу и благостању, окреће се од Бога и истинске вере, па се упозорава на такво понашање и осуђују се они који тако поступају.

• هلاك الأمم السابقة كان سببه ارتكابهم المعاصي والظلم.

Уништење претходних народа било је због греха и неправде.