Маънолар таржимаси Оят 43 Сура Юнус сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 43

وَمِنۡهُم مَّن يَنظُرُ إِلَيۡكَۚ أَفَأَنتَ تَهۡدِي ٱلۡعُمۡيَ وَلَوۡ كَانُواْ لَا يُبۡصِرُونَ

О Посланиче, међу многобошцима има оних који те само очима гледају, али не увиђају истину. Зар ти можеш без Божје дозволе да учиниш да прогледа онај ко је слеп? Ти то не можеш учинити, као што не можеш ни упутити онога ко је изгубио моћ разумевања.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الإنسان هو الذي يورد نفسه موارد الهلاك، فالله مُنَزَّه عن الظلم.

Човек је тај који сам себе води у пропаст, а Бог је чист од тога да некоме учини неправду.

• مهمة الرسول هي التبليغ للمرسل إليهم، والله يتولى حسابهم وعقابهم بحكمته، فقد يعجله في حياة الرسول أو يؤخره بعد وفاته.

Задатак Посланика је да достави истину, а Бог је Тај Који ће с њима рачун сводити и кажњавати их, сходно Својој мудрости. Некада ту казну спусти док је посланик жив, а некада након што оде са овога света.

• النفع والضر بيد الله عز وجل، فلا أحد من الخلق يملك لنفسه أو لغيره ضرًّا ولا نفعًا.

Корист и штета су само у Божјим рукама. Нико од створења не може сам себи, нити било коме другоме да наштети или да корист донесе, без Божје дозволе.

• لا ينفع الإيمان صاحبه عند معاينة الموت.

Када човеку дође смрт, тада му веровање неће користити, ако пре смрти није веровао.