Маънолар таржимаси Оят 74 Сура Юнус сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 74

ثُمَّ بَعَثۡنَا مِنۢ بَعۡدِهِۦ رُسُلًا إِلَىٰ قَوۡمِهِمۡ فَجَآءُوهُم بِٱلۡبَيِّنَٰتِ فَمَا كَانُواْ لِيُؤۡمِنُواْ بِمَا كَذَّبُواْ بِهِۦ مِن قَبۡلُۚ كَذَٰلِكَ نَطۡبَعُ عَلَىٰ قُلُوبِ ٱلۡمُعۡتَدِينَ

Затим смо, после Ноја, мир над њим, након одређеног времена слали посланике народима њиховим који су им јасне доказе доносили, али они нису хтели да верују због њиховог пријашњег негирања и у утеривања у лаж Божјих посланика. После је Бог њихова срца запечатио, а исто тако ће запечатити срца свих оних који не верују и границе Божје прелазе, у било којем времену и месту.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• سلاح المؤمن في مواجهة أعدائه هو التوكل على الله.

Верничка снага у борби против непријатеља је искрено ослањање на Бога.

• الإصرار على الكفر والتكذيب بالرسل يوجب الختم على القلوب فلا تؤمن أبدًا.

Устрајност у неверовању и порицању Божјих посланика доводи до тога да срце човека буде запечаћено у охолости и заблуди, и да никада не поверује.

• حال أعداء الرسل واحد، فهم دائما يصفون الهدى بالسحر أو الكذب.

Стање неверника у погледу Божјих посланика увек је исто. Они су увек упуту сматрали враџбином и лажним говором.

• إن الساحر لا يفلح أبدًا.

Онај ко се бави враџбином никада неће успети.