Маънолар таржимаси Оят 97 Сура Юнус сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 97

وَلَوۡ جَآءَتۡهُمۡ كُلُّ ءَايَةٍ حَتَّىٰ يَرَوُاْ ٱلۡعَذَابَ ٱلۡأَلِيمَ

Макар им дошли сви докази, било да су верски докази или чудеса у природи, све док не доживе болну патњу. Тада ће поверовати, али то им неће бити од користи.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• وجوب الثبات على الدين، وعدم اتباع سبيل المجرمين.

Указивање на обавезност устрајности у вери и удаљавање од пута грешника.

• لا تُقْبل توبة من حَشْرَجَت روحه، أو عاين العذاب.

Покајање се не прихвата ономе коме душа излази, или у тренутку извршења казне.

• أن اليهود والنصارى كانوا يعلمون صفات النبي صلى الله عليه وسلم، لكن الكبر والعناد هو ما منعهم من الإيمان.

Јевреји и хришћани препознали су својства посланства Мухаммеда, нека је мир над њим и милост Божја, али из охолости и ината нису у њега поверовали.