Маънолар таржимаси Оят 110 Сура Ҳуд - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Қуръони Карим қомуси

Оят: 110

وَلَقَدۡ ءَاتَيۡنَا مُوسَى ٱلۡكِتَٰبَ فَٱخۡتُلِفَ فِيهِۚ وَلَوۡلَا كَلِمَةٞ سَبَقَتۡ مِن رَّبِّكَ لَقُضِيَ بَيۡنَهُمۡۚ وَإِنَّهُمۡ لَفِي شَكّٖ مِّنۡهُ مُرِيبٖ

Ми смо Мојсију дали Тору па су се људи око ње разишли, неки су поверовали у њу а други нису. Да Бог већ није одредио када ће бити кажњени, убрзао би им казну на овом свету, али ће је одложити до Судњег дана из Своје мудрости. Доиста неверници међу Јеврејима и вишебошцима сумњају у Кур'ан.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• وجوب الاستقامة على دين الله تعالى.

Обавезно устрајање на Божјој вери.

• التحذير من الركون إلى الكفار الظالمين بمداهنة أو مودة.

Опасност приклањања многобошцима чињењем греха ради њих или истицање љубави према њиховом многобоштву.

• بيان سُنَّة الله تعالى في أن الحسنة تمحو السيئة.

Указивање на Божје правило да добра дела бришу лоша.

• الحث على إيجاد جماعة من أولي الفضل يأمرون بالمعروف، وينهون عن الفساد والشر، وأنهم عصمة من عذاب الله.

Подстицај на постојање скупине добрих људи верника који се баве позивањем на добро и одвраћањем од зла, јер постојање такве скупине омогућава Божју заштиту том народу од казне.