Маънолар таржимаси Оят 42 Сура Юсуф сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 42

وَقَالَ لِلَّذِي ظَنَّ أَنَّهُۥ نَاجٖ مِّنۡهُمَا ٱذۡكُرۡنِي عِندَ رَبِّكَ فَأَنسَىٰهُ ٱلشَّيۡطَٰنُ ذِكۡرَ رَبِّهِۦ فَلَبِثَ فِي ٱلسِّجۡنِ بِضۡعَ سِنِينَ

Јосиф рече ономе за којег је знао да ће бити спашен, ономе који ће да напаја краља: "Спомени мој случај краљу, можда ће ме извадити из тамнице." Али ђаво учини да тај човек заборави да исприча краљу за Јосифов случај па Јосиф остаде у тамници још неколико година.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• وجوب اتباع ملة إبراهيم، والبراءة من الشرك وأهله.

Обавезност слеђења Аврамове вере и одрицање од вишебоштва и вишебожаца.

• في قوله:﴿ءَأَرْبَابٌ مُّتَفَرِّقُونَ ...﴾ دليل على أن هؤلاء المصريين كانوا أصحاب ديانة سماوية لكنهم أهل إشراك.

У речима: "Зар је обожавање више богова...", налази се доказ да су ти Египћани били у основи на небеској вери али су Богу придруживали лажна божанства.

• كلُّ الآلهة التي تُعبد من دون الله ما هي إلا أسماء على غير مسميات، ليس لها في الألوهية نصيب.

Сва божанства која се обожавају мимо Бога Јединог су само имена без суштине, и не поседују ништа од божанствености.

• استغلال المناسبات للدعوة إلى الله، كما استغلها يوسف عليه السلام في السجن.

Треба искористити прилику за позивање Богу, као што их је искористио Јосиф, мир над њим, у затвору.