Маънолар таржимаси Оят 12 Сура Иброҳим сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 12

وَمَا لَنَآ أَلَّا نَتَوَكَّلَ عَلَى ٱللَّهِ وَقَدۡ هَدَىٰنَا سُبُلَنَاۚ وَلَنَصۡبِرَنَّ عَلَىٰ مَآ ءَاذَيۡتُمُونَاۚ وَعَلَى ٱللَّهِ فَلۡيَتَوَكَّلِ ٱلۡمُتَوَكِّلُونَ

"И шта може бити препрека да се ослонимо на Бога? Он нас је упутио на најбољи и најјаснији пут, и ми ћемо се стрпити на вашем узнемиравању који се огледа у утеривању у лаж и исмејавању, а верници се у свим својим пословима ослањају и уздају само у Бога Јединог."

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• أن الأنبياء والرسل بشرٌ من بني آدم، غير أن الله تعالى فضلهم بحمل الرسالة واصطفاهم لها من بين بني آدم.

Веровесници и посланици су људска бића, с тим што их је Бог одликовао достављањем Објаве и одабрао их је међу људима.

• على الداعية الذي يريد التغيير أن يتوقع أن هناك صعوبات جَمَّة سوف تقابله، ومنها الطرد والنفي والإيذاء القولي والفعلي.

Мисионар који жели да поправи стање људи треба да буде спреман на велике потешкоће са којима ће да се суочи, попут вербалних и физичких напада.

• أن الدعاة والصالحين موعودون بالنصر والاستخلاف في الأرض.

Онима који позивају у веру и поправљају стање Бог обећава победу и да ће наследити Земљу.

• بيان إبطال أعمال الكافرين الصالحة، وعدم اعتبارها بسبب كفرهم.

Добра дела неверника биће поништена због њиховог неверства.