Маънолар таржимаси Оят 109 Сура Каҳф сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 109

قُل لَّوۡ كَانَ ٱلۡبَحۡرُ مِدَادٗا لِّكَلِمَٰتِ رَبِّي لَنَفِدَ ٱلۡبَحۡرُ قَبۡلَ أَن تَنفَدَ كَلِمَٰتُ رَبِّي وَلَوۡ جِئۡنَا بِمِثۡلِهِۦ مَدَدٗا

Реци, Посланиче: “Кад би море било тинта а дрвеће пера којим би се писао Божји говор, море би пресушило пре него што би нестале Божје речи, због неограничености Божјег говора и његове светости. Па чак и кад би Бог на прво, додао још једно море, не би нестале Божје речи.”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• إثبات البعث والحشر بجمع الجن والإنس في ساحات القيامة بالنفخة الثانية في الصور.

Ови одломци довољни су као непобитан доказ да ће Свемогући Бог проживети и сабрати све људе и џинне на Судњем дану, и то након што анђео у рог дувне по други пут.

• أن أشد الناس خسارة يوم القيامة هم الذين ضل سعيهم في الدنيا، وهم يظنون أنهم يحسنون صنعًا في عبادة من سوى الله.

Највећи страдалници на Судњем дану биће они чији ће труд, који су уложили на овом свету, бити поништен. То су они који су обожавали неког другог, а не Бога, и притом су мислили да је добро оно што раде.

• لا يمكن حصر كلمات الله تعالى وعلمه وحكمته وأسراره، ولو كانت البحار والمحيطات وأمثالها دون تحديد حبرًا يكتب به.

Немогуће је побројати Божје речи, обухватити Његово знање, проникнути у Његову мудрост и тајне. Све то не би се могло написати ни да се сва мора и океани претворе у тинту, а сва стабла на Земљи у писаљке.