Маънолар таржимаси Оят 48 Сура Марям сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 48

وَأَعۡتَزِلُكُمۡ وَمَا تَدۡعُونَ مِن دُونِ ٱللَّهِ وَأَدۡعُواْ رَبِّي عَسَىٰٓ أَلَّآ أَكُونَ بِدُعَآءِ رَبِّي شَقِيّٗا

Рекао је на крају: “И повлачим се од тебе, и народа твог, и лажних божанстава која обожавате, а не Свезнајућег Бога. Нећу одустати од обожавања Бога Узвишеног, увек ћу Га молити, искрено Му веру исповедајући; надам се да због молбе коју упутим Богу нећу остати разочаран."

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• لما كان اعتزال إبراهيم لقومه مشتركًا فيه مع سارة، ناسب أن يذكر هبتهما المشتركة وحفيدهما، ثم جاء ذكر إسماعيل مستقلًّا مع أن الله وهبه إياه قبل إسحاق.

Будући да је Аврам своје сународнике напустио заједно са својом супругом Саром, било је одговарајуће да се спомене оно што им је дато као дар - њихово дете Исак и унуче, а затим је засебно споменут Јишмаил, иако му је он био од Бога дарован пре Исака.

• التأدب واللطف والرفق في محاورة الوالدين واختيار أفضل الأسماء في مناداتهما.

Према родитељима се треба веома лепо опходити, треба бити благ према њима, с њима треба уљудно и умилно разговарати, и треба их звати најлепшим именима.

• المعاصي تمنع العبد من رحمة الله، وتغلق عليه أبوابها، كما أن الطاعة أكبر الأسباب لنيل رحمته.

Чињење греха има за последицу да човеку буде ускраћена Божја милост и да се пред њиме затворе врата Божје доброте. С друге стране, чињење добрих дела највећи је узрок постизања Божје милости.

• وعد الله كل محسن أن ينشر له ثناءً صادقًا بحسب إحسانه، وإبراهيم عليه السلام وذريته من أئمة المحسنين.

Свезнајући Бог је обећао да ће дати да људи искрено хвале сваког доброчинитеља, сразмерно његовом доброчинству. Аврам, мир над њим, и њихови потомци су највећи доброчинитељи.