Маънолар таржимаси Оят 127 Сура Бақара сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 127

وَإِذۡ يَرۡفَعُ إِبۡرَٰهِـۧمُ ٱلۡقَوَاعِدَ مِنَ ٱلۡبَيۡتِ وَإِسۡمَٰعِيلُ رَبَّنَا تَقَبَّلۡ مِنَّآۖ إِنَّكَ أَنتَ ٱلسَّمِيعُ ٱلۡعَلِيمُ

О веровесниче, сети се када су Аврам и Ишмаил подигли темеље Кабе, говорећи понизно и скрушено: "Господару наш, прими од нас ова наша дела – у која спада и изградња Кабе – јер заиста си Ти онај који прима наше молбе, онај који зна наше намере и наша дела."

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• المؤمن المتقي لا يغتر بأعماله الصالحة، بل يخاف أن ترد عليه، ولا تقبل منه، ولهذا يُكْثِرُ سؤالَ الله قَبولها.

Верник који се боји Аллаха неће бити обмањен својим добрим делима, већ се боји да ће му бити одбијена, да му их Аллах неће примити. Зато он пуно моли Аллаха да му прими добра дела.

• بركة دعوة أبي الأنبياء إبراهيم عليه السلام، حيث أجاب الله دعاءه وجعل خاتم أنبيائه وأفضل رسله من أهل مكة.

Овде је истакнут благослов молитве оца веровесника, Аврама, мир над њим, којем је Аллах услишио молитву и учинио да печат веровесника и најбољи посланик буде његов потомак из Мекке.

• دين إبراهيم عليه السلام هو الملة الحنيفية الموافقة للفطرة، لا يرغب عنها ولا يزهد فيها إلا الجاهل المخالف لفطرته.

Вера Аврама, мир над њим, је монотеизам, који се слаже са чистом људском природом. Од ње се неће удаљити осим незналица који се супротставља неисквареној људској природи.

• مشروعية الوصية للذرية باتباع الهدى، وأخذ العهد عليهم بالتمسك بالحق والثبات عليه.

Прописаност остављања опоруке потомцима да следе Упуту, и узимање завета од њих да ће се држати истине и да ће бити постојани на њој.