Маънолар таржимаси Оят 206 Сура Бақара сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 206

وَإِذَا قِيلَ لَهُ ٱتَّقِ ٱللَّهَ أَخَذَتۡهُ ٱلۡعِزَّةُ بِٱلۡإِثۡمِۚ فَحَسۡبُهُۥ جَهَنَّمُۖ وَلَبِئۡسَ ٱلۡمِهَادُ

Када се том смутљивцу упути савет: "Бој се Аллаха, поштуј Његове заповести и клони се онога што је забранио." Њега сујета и охолост спречавају да се врати истини, већ још више срља у грех. Таквом следи казна у Паклу, а грозно ли је он боравиште.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• التقوى حقيقة لا تكون بكثرة الأعمال فقط، وإنما بمتابعة هدي الشريعة والالتزام بها.

Истинска богобојазност не бива само чињењем добрих дела, већ и придржавањем исламског верозакона.

• الحكم على الناس لا يكون بمجرد أشكالهم وأقوالهم، بل بحقيقة أفعالهم الدالة على ما أخفته صدورهم.

Доношење суда о људима не бива само на основу њихових ликова и говора, већ на основу стварног стања њихових дела која указују на оно што им прса скривају.

• الإفساد في الأرض بكل صوره من صفات المتكبرين التي تلازمهم، والله تعالى لا يحب الفساد وأهله.

Сви видови чињења нереда по Земљи спадају у неодвојиве особине лицемера, а Узвишени Аллах не воли неред и оне који га чине.

• لا يكون المرء مسلمًا حقيقة لله تعالى حتى يُسَلِّم لهذا الدين كله، ويقبله ظاهرًا وباطنًا.

Човек неће истински бити муслиман све док потпуно не уђе у ову веру и прихвати је јавно и тајно.