Маънолар таржимаси Сура Анкабут - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Бет рақами 397 - Қуръони Карим қомуси

Оят: 7

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ لَنُكَفِّرَنَّ عَنۡهُمۡ سَيِّـَٔاتِهِمۡ وَلَنَجۡزِيَنَّهُمۡ أَحۡسَنَ ٱلَّذِي كَانُواْ يَعۡمَلُونَ

Племенити Бог опростиће грехе и прећи ће преко лоших поступака онима који верују и чине добра дела, и то због добра које су на овом свету чинили. Свевишњи ће им Бог на Будућем свету дати боље него што су заслужили.

Оят: 8

وَوَصَّيۡنَا ٱلۡإِنسَٰنَ بِوَٰلِدَيۡهِ حُسۡنٗاۖ وَإِن جَٰهَدَاكَ لِتُشۡرِكَ بِي مَا لَيۡسَ لَكَ بِهِۦ عِلۡمٞ فَلَا تُطِعۡهُمَآۚ إِلَيَّ مَرۡجِعُكُمۡ فَأُنَبِّئُكُم بِمَا كُنتُمۡ تَعۡمَلُونَ

Човеку је Узвишени Бог опоручио да својим родитељима добро чини, да спрам њих буде благ, милостив и сажаљив, али само у оном у чему није противљење Богу, узвишен и слављен нека је Он. Али, буду ли се родитељи трудили да наведу дете на многобоштво или на неверство, не сме их у томе послушати, јер нема послушности створењу у оном у чему је непослушност Створитељу. Узвишеном Богу вратиће се сви па ће их Он позвати на одговорност за дела и сваком ће дати оно што је заслужио.

Оят: 9

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّٰلِحَٰتِ لَنُدۡخِلَنَّهُمۡ فِي ٱلصَّٰلِحِينَ

Оне који верују у Свезнајућег Бога и чине добра дела прикључићемо добрима на Судњем дану, с њима ћемо их проживети и истоветну им награду дати.

Оят: 10

وَمِنَ ٱلنَّاسِ مَن يَقُولُ ءَامَنَّا بِٱللَّهِ فَإِذَآ أُوذِيَ فِي ٱللَّهِ جَعَلَ فِتۡنَةَ ٱلنَّاسِ كَعَذَابِ ٱللَّهِۖ وَلَئِن جَآءَ نَصۡرٞ مِّن رَّبِّكَ لَيَقُولُنَّ إِنَّا كُنَّا مَعَكُمۡۚ أَوَلَيۡسَ ٱللَّهُ بِأَعۡلَمَ بِمَا فِي صُدُورِ ٱلۡعَٰلَمِينَ

Има људи који говоре да верују у Бога, а ако их незнанобошци ставе на муке због припадности Исламу, тад осете немир и љутњу, сматрајући да је људско искушавање слично Божјој казни, па изгубе стрпљење и одрекну се Ислама. А кад би Узвишени Бог, помогао Посланику, нека је мир над њим и милост Божја, и муслиманима, исти ти колебљивци обратили би се муслиманима: “Ми смо били уз вас, борили смо се против незнанобожаца!” Зар Бог није Онај Који најбоље зна шта груди крију, и зар Он не зна ко је искрен а ко лажов, ко је верник а ко дволичњак?

Оят: 11

وَلَيَعۡلَمَنَّ ٱللَّهُ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَلَيَعۡلَمَنَّ ٱلۡمُنَٰفِقِينَ

Свезнајући Бог добро познаје оне који су искрени у свом веровању, као и оне који тврде да су верници, а у себи скривају неверство.

Оят: 12

وَقَالَ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لِلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّبِعُواْ سَبِيلَنَا وَلۡنَحۡمِلۡ خَطَٰيَٰكُمۡ وَمَا هُم بِحَٰمِلِينَ مِنۡ خَطَٰيَٰهُم مِّن شَيۡءٍۖ إِنَّهُمۡ لَكَٰذِبُونَ

Кривоверни говоре правоверним: “Оставите Ислам и прихватите нашу веру, и ми ћемо на себе преузети одговорност за ваше грехе!” Несумњиво, они су лажови – ништа од греха њихових не би понели, па ни грех тежине грушице. Они заправо лажу.

Оят: 13

وَلَيَحۡمِلُنَّ أَثۡقَالَهُمۡ وَأَثۡقَالٗا مَّعَ أَثۡقَالِهِمۡۖ وَلَيُسۡـَٔلُنَّ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِ عَمَّا كَانُواْ يَفۡتَرُونَ

А сигурно ће незнанобошци да понесу своје бреме, биће одговорни за оно што су чинили, и биће одговорни за грехе свих оних људи које су у заблуду одвели, не умањујући нимало њихову одговорност ни тежину греха. Нека знају поуздано да ће бити одговорни на Дан устанућа за ове лажне речи које су говорили!

Оят: 14

وَلَقَدۡ أَرۡسَلۡنَا نُوحًا إِلَىٰ قَوۡمِهِۦ فَلَبِثَ فِيهِمۡ أَلۡفَ سَنَةٍ إِلَّا خَمۡسِينَ عَامٗا فَأَخَذَهُمُ ٱلطُّوفَانُ وَهُمۡ ظَٰلِمُونَ

Господар светова послао је Ноја, мир над њим, да позива свој народ у монотеизам и обожавање Бога, па је он међу њима проборавио девесто педесет година, али они су га у лаж утеривали па их је, Божјом вољом, потоп задесио. Свемогући Бог није им учинио неправду, него су они сами себи учинили неправду поричући и не верујући у истину.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الأعمال الصالحة يُكَفِّر الله بها الذنوب.

Узвишени Бог због добрих дела брише грехе.

• تأكُّد وجوب البر بالأبوين.

Чињење доброчинства родитељима је неизоставна обавеза.

• الإيمان بالله يقتضي الصبر على الأذى في سبيله.

Веровање у Бога изискује трпељиво подношење свих непријатности које човека снађу на Божјем путу.

• من سنَّ سُنَّة سيئة فعليه وزرها ووزر من عمل بها من غير أن ينقص من أوزارهم شيء.

Онај ко уведе лош обичај, односно позива у нешто што не ваља понеће грех оних који га у томе буду следили, а њихове грехе нимало неће умањити.