Маънолар таржимаси Оят 116 Сура Оли Имрон - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Қуръони Карим қомуси

Оят: 116

إِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَن تُغۡنِيَ عَنۡهُمۡ أَمۡوَٰلُهُمۡ وَلَآ أَوۡلَٰدُهُم مِّنَ ٱللَّهِ شَيۡـٔٗاۖ وَأُوْلَٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلنَّارِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ

Пример онога што они у овосветском животу уделе сличан је леденом ветру који погоди усеве људи који су сами себи учинили неправду, па их уништи. Аллах њима није учинио неправду, него је они чине сами себи.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• نَهْي المؤمنين عن موالاة الكافرين وجَعْلهم أَخِلّاء وأصفياء يُفْضَى إليهم بأحوال المؤمنين وأسرارهم.

Ови одломци садрже забрану верницима да узимају невернике за присне пријатеље, којима поверавају своје тајне и тајне верника.

• من صور عداوة الكافرين للمؤمنين فرحهم بما يصيب المؤمنين من بلاء ونقص، وغيظهم إن أصابهم خير.

Један од видова непријатељства неверника према верницима јесте њихова радост када вернике задеси нека несрећа, и њихова мука када вернике задеси какво добро.

• الوقاية من كيد الكفار ومكرهم تكون بالصبر وعدم إظهار الخوف، ثم تقوى الله والأخذ بأسباب القوة والنصر.

Чување од сплетки и замки неверника бива стрпљењем и неиспољавањем страха, затим богобојазношћу и чињењем онога што води постизању снаге и победе.