Маънолар таржимаси Оят 4 Сура Зумар - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Қуръони Карим қомуси

Оят: 4

لَّوۡ أَرَادَ ٱللَّهُ أَن يَتَّخِذَ وَلَدٗا لَّٱصۡطَفَىٰ مِمَّا يَخۡلُقُ مَا يَشَآءُۚ سُبۡحَٰنَهُۥۖ هُوَ ٱللَّهُ ٱلۡوَٰحِدُ ٱلۡقَهَّارُ

Да је Бог Узвишени, хтео да има сина, одабрао би за дете неког од Својих створења – нека је слављен и хваљен Бог, немогуће је да Он има дете. Он је јединствен у погледу Бића, својстава и дела. У томе Он нема саучесника. Он је потчинио све што постоји.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الداعي إلى الله يحتسب الأجر من عنده، لا يريد من الناس أجرًا على ما يدعوهم إليه من الحق.

Онај ко позива у Ислам треба да се нада Божјој награди за то, а не треба од људи да очекује надокнаду за позивање у истину.

• التكلّف ليس من الدِّين.

Претеривање није саставни део вере.

• التوسل إلى الله يكون بأسمائه وصفاته وبالإيمان وبالعمل الصالح لا غير.

Богу се може умиљавати једино помоћу Његових лепих имена и савршених својстава, и помоћу веровања и добрих дела.