Маънолар таржимаси Оят 47 Сура Зумар сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 47

وَلَوۡ أَنَّ لِلَّذِينَ ظَلَمُواْ مَا فِي ٱلۡأَرۡضِ جَمِيعٗا وَمِثۡلَهُۥ مَعَهُۥ لَٱفۡتَدَوۡاْ بِهِۦ مِن سُوٓءِ ٱلۡعَذَابِ يَوۡمَ ٱلۡقِيَٰمَةِۚ وَبَدَا لَهُم مِّنَ ٱللَّهِ مَا لَمۡ يَكُونُواْ يَحۡتَسِبُونَ

Кад би они који су били у идолопоклонству грехе и неправду себи наносећи, имали сва блага и ризнице и многоструко више, све би то дали на Дану судњем да се искупе од патње коју ће угледати након оживљења. А кад би све то и поседовали и понудили као искуп од казне, не би се од њих примило. Од Свемогућег Бога снаћи ће их врсте казне које нису очекивали.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• النوم والاستيقاظ درسان يوميان للتعريف بالموت والبعث.

Спавање и буђење јесу свакодневни подсетници на смрт и оживљење.

• إذا ذُكِر الله وحده عند الكفار أصابهم ضيق وهمّ؛ لأنهم يتذكرون ما أمر به وما نهى عنه وهم معرضون عن هذا كله.

Кад неверници чују Божје име, обузму их тескоба и брига, тим више јер се сете Његових наредби и забрана, којима су леђа окренули.

• يتمنى الكافر يوم القيامة افتداء نفسه بكل ما يملك مع بخله به في الدنيا، ولن يُقْبل منه.

Иако шкрт на овом свету, неверник ће пожелети да се искупи на Судњем дану. Неће се, међутим, моћи ничим искупити.