Маънолар таржимаси Оят 57 Сура Зумар сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 57

أَوۡ تَقُولَ لَوۡ أَنَّ ٱللَّهَ هَدَىٰنِي لَكُنتُ مِنَ ٱلۡمُتَّقِينَ

Или да човек не би, позивајући се на судбину, рекао: “Камо среће да ме Свевишњи Бог упутио на Праву стазу, па бих засигурно био један од богобојазних, који извршавају верске наредбе, а сустежу се од верских забрана!”

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الكِبْر خلق ذميم مشؤوم يمنع من الوصول إلى الحق.

Охолост је веома погрдна особина. Она човека одвраћа од истине.

• سواد الوجوه يوم القيامة علامة شقاء أصحابها.

Тама на неким лицима на Дану судњем биће знак несреће тих људи.

• الشرك محبط لكل الأعمال الصالحة.

Незнанобоштво поништава сва добра дела.

• ثبوت القبضة واليمين لله سبحانه دون تشبيه ولا تمثيل.

Бог има шаку и десницу. Ова Божја својства не поредимо са својством створења нити их материјализујемо.