Маънолар таржимаси Оят 102 Сура Нисо сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 102

وَإِذَا كُنتَ فِيهِمۡ فَأَقَمۡتَ لَهُمُ ٱلصَّلَوٰةَ فَلۡتَقُمۡ طَآئِفَةٞ مِّنۡهُم مَّعَكَ وَلۡيَأۡخُذُوٓاْ أَسۡلِحَتَهُمۡۖ فَإِذَا سَجَدُواْ فَلۡيَكُونُواْ مِن وَرَآئِكُمۡ وَلۡتَأۡتِ طَآئِفَةٌ أُخۡرَىٰ لَمۡ يُصَلُّواْ فَلۡيُصَلُّواْ مَعَكَ وَلۡيَأۡخُذُواْ حِذۡرَهُمۡ وَأَسۡلِحَتَهُمۡۗ وَدَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ لَوۡ تَغۡفُلُونَ عَنۡ أَسۡلِحَتِكُمۡ وَأَمۡتِعَتِكُمۡ فَيَمِيلُونَ عَلَيۡكُم مَّيۡلَةٗ وَٰحِدَةٗۚ وَلَا جُنَاحَ عَلَيۡكُمۡ إِن كَانَ بِكُمۡ أَذٗى مِّن مَّطَرٍ أَوۡ كُنتُم مَّرۡضَىٰٓ أَن تَضَعُوٓاْ أَسۡلِحَتَكُمۡۖ وَخُذُواْ حِذۡرَكُمۡۗ إِنَّ ٱللَّهَ أَعَدَّ لِلۡكَٰفِرِينَ عَذَابٗا مُّهِينٗا

О посланиче, ако си у војсци током битке и желиш да обавиш намаз (молитву), подели војску на два дела: део који ће клањати са тобом, узевши своје оружје са собом док су у молитви, а други део који ће чувати стражу. Када први део војске заврши један рекат са тобом, нека доврши други рекат за себе, па када заврше молитву, нека оду да вам чувају стражу иза леђа, где је непријатељ, а онај други део војске који није клањао нека дође да клања један рекат за тобом. Када ти предаш поздрав мира, након тог реката (који је за тебе други, а за њих први), они нека устану и доврше молитву за себе. И нека буду опрезни спрам непријатеља, и нека са собом носе своје оружје, јер неверници прижељкују да ви заборавите ваше оружје и ствари док клањате па да вас одједанпут нападну, док сте немоћни. Уколико имате потешкоћу због кише, болести и томе слично, није вам грех да не носите оружје у молитви, али се чувајте непријатеља колико год можете. Аллах је неверницима припремио понижавајућу казну.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• استحباب صلاة الخوف وبيان أحكامها وصفتها.

Ови стихови садрже прописаност молитве у страху и појашњавање њених прописа начин на који се обавља.

• الأمر بالأخذ بالأسباب في كل الأحوال، وأن المؤمن لا يعذر في تركها حتى لو كان في عبادة.

Ови одломци наређују подузимање узрока у свим ситуацијама, и да верник нема оправдање ако остави узроке свог спаса макар био у стању богослужења.

• مشروعية دوام ذكر الله تعالى على كل حال، فهو حياة القلوب وسبب طمأنينتها.

Ови одломци садрже прописаност сталног спомињања Бога у свакој ситуацији, јер је спомињање Аллаха живот за срца и узрок смирености.

• النهي عن الضعف والكسل في حال قتال العدو، والأمر بالصبر على قتاله.

Ови одломци садрже забрану клонулости и лењости у борби против непријатеља, и наредбу стрпљивости у тој борби.