Маънолар таржимаси Оят 142 Сура Нисо сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 142

إِنَّ ٱلۡمُنَٰفِقِينَ يُخَٰدِعُونَ ٱللَّهَ وَهُوَ خَٰدِعُهُمۡ وَإِذَا قَامُوٓاْ إِلَى ٱلصَّلَوٰةِ قَامُواْ كُسَالَىٰ يُرَآءُونَ ٱلنَّاسَ وَلَا يَذۡكُرُونَ ٱللَّهَ إِلَّا قَلِيلٗا

Лицемери покушавају преварити Бога испољавајући ислам, а кријући своје неверство, али Бог је њих преварио јер је њихове животе учинио заштићеним и поред њиховог неверства, док им је приредио најтежу казну на Будућем свету. Када лицемери устану да обаве молитву, они то лењо и мрзовољно чине, и Бога само мало спомињу, и то онда када угледају вернике.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• بيان صفات المنافقين، ومنها: حرصهم على حظ أنفسهم سواء كان مع المؤمنين أو مع الكافرين.

Ови одломци објашњавају особине лицемера од којих је и њихова тежња за личном овосветском користи било да је добију преко верника или неверника.

• أعظم صفات المنافقين تَذَبْذُبُهم وحيرتهم واضطرابهم، فلا هم مع المؤمنين حقًّا ولا مع الكافرين.

Најистакнутија особина лицемера је њихово колебање и њихова збуњеност, па нити су стварно са верницима, нити са неверницима.

• النهي الشديد عن اتخاذ الكافرين أولياء من دون المؤمنين.

Ови одломци садрже категоричку забрану узимања неверника за присне пријатеље мимо верника.

• أعظم ما يتقي به المرء عذاب الله تعالى في الآخرة هو الإيمان والعمل الصالح.

Оно чиме ће се човек најбоље сачувати од Аллахове казне на Судњем дану јесте веровање и добра дела.