Маънолар таржимаси Оят 85 Сура Ғофир - Қуръон Каримнинг мухтасар тафсирининг сербча таржимаси - Қуръони Карим қомуси

Оят: 85

فَلَمۡ يَكُ يَنفَعُهُمۡ إِيمَٰنُهُمۡ لَمَّا رَأَوۡاْ بَأۡسَنَاۖ سُنَّتَ ٱللَّهِ ٱلَّتِي قَدۡ خَلَتۡ فِي عِبَادِهِۦۖ وَخَسِرَ هُنَالِكَ ٱلۡكَٰفِرُونَ

Међутим, њима то признање нимало не би користило, јер је дошло касно; кад наступи казна, покајање се тад не узима у обзир. Божји закон је у свемиру да се од неверника не прима веровање нити покајање након што их погоди казна. Овако Свемогући Бог уништава Своје непријатеље, охоле, оне који негирају Његово постојање, оне који се не покају онда кад се покајање прима.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• لله رسل غير الذين ذكرهم الله في القرآن الكريم نؤمن بهم إجمالًا.

Постоје и они посланици чија имена Бог није споменуо у Књизи. Ми у те посланике верујемо уопштено.

• من نعم الله تبيينه الآيات الدالة على توحيده.

Једна од Божјих благодати јест то што је јасно објаснио знамења која указују на Његову једноћу.

• خطر الفرح بالباطل وسوء عاقبته على صاحبه.

Опасно је ликовати због неистине. Оног ко тако буде чинио чека лош завршетак.

• بطلان الإيمان عند معاينة العذاب المهلك.

Веровање се не прихвата онда када човека стигне казна.