Маънолар таржимаси Оят 14 Сура Муҳаммад сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 14

أَفَمَن كَانَ عَلَىٰ بَيِّنَةٖ مِّن رَّبِّهِۦ كَمَن زُيِّنَ لَهُۥ سُوٓءُ عَمَلِهِۦ وَٱتَّبَعُوٓاْ أَهۡوَآءَهُم

Зар имају исти статус онај који обожава Бога, узвишен и слављен нека је Он, на темељу јасних и необоривих доказа и који се сустеже од забрањеног, и онај коме је ђаво лепим приказао његова ружна дела и који се, поводећи се за страстима своје зле душе и прохтева због којих лута, робује киповима, чини пороке и пориче посланике?

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• اقتصار همّ الكافر على التمتع في الدنيا بالمتع الزائلة.

Неверници су своје бриге свели на то како ће се задовољити пролазним овоземаљским ужицима.

• المقابلة بين جزاء المؤمنين وجزاء الكافرين تبيّن الفرق الشاسع بينهما؛ ليختار العاقل أن يكون مؤمنًا، ويختار الأحمق أن يكون كافرًا.

Поређење награде коју ће добити верници и казне којом ће бити кажњени неверници открива нам дијаметралну разлику између то двоје. Онај ко има разума определи се за веровање, а безумник се определи за неверовање.

• بيان سوء أدب المنافقين مع رسول الله صلى الله عليه وسلم.

Ови одломци на садржајан начин показују да су се дволичњаци веома ружно опходили према Божјем Посланику, нека је мир над њим и милост Божја.

• العلم قبل القول والعمل.

Знање долази пре речи и дела.