Маънолар таржимаси Оят 102 Сура Моида сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 102

قَدۡ سَأَلَهَا قَوۡمٞ مِّن قَبۡلِكُمۡ ثُمَّ أَصۡبَحُواْ بِهَا كَٰفِرِينَ

Пре вас су неки људи питали таква питања, па када им је због тог питања стављено у обавезу оно о чему су питали - нису поступали по томе, и због тога су постали неверници.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الأصل في شعائر الله تعالى أنها جاءت لتحقيق مصالح العباد الدنيوية والأخروية، ودفع المضار عنهم.

Основа у Аллаховим знамењима јесте да се њима остварују овосветске и оносветске користи Аллахових робова, и отклањају штете.

• عدم الإعجاب بالكثرة، فإنّ كثرة الشيء ليست دليلًا على حِلِّه أو طِيبه، وإنما الدليل يكمن في الحكم الشرعي.

Ови одломци нам говоре да не треба бити задивљен самим мноштвом, јер то није доказ да је нешто дозвољено и лепо, већ је доказ у верском пропису.

• من أدب المُسْتفتي: تقييد السؤال بحدود معينة، فلا يسوغ السؤال عما لا حاجة للمرء ولا غرض له فيه.

Од бонтона оног ко пита за верски пропис јесте да своје питање ограничи, па да не пита о ономе за чим нема потребе.

• ذم مسالك المشركين فيما اخترعوه وزعموه من محرمات الأنعام ك: البَحِيرة، والسائبة، والوصِيلة، والحامي.

У овим речима су осуђени поступци вишебожаца које су произвољно чинили, па су забранили стоку коју су назвали: бехира, са'иба, весила и хам.