Маънолар таржимаси Оят 103 Сура Моида сураси - الترجمة الصربية للمختصر في تفسير القرآن الكريم - Қуръони Карим қомуси

Оят: 103

مَا جَعَلَ ٱللَّهُ مِنۢ بَحِيرَةٖ وَلَا سَآئِبَةٖ وَلَا وَصِيلَةٖ وَلَا حَامٖ وَلَٰكِنَّ ٱلَّذِينَ كَفَرُواْ يَفۡتَرُونَ عَلَى ٱللَّهِ ٱلۡكَذِبَۖ وَأَكۡثَرُهُمۡ لَا يَعۡقِلُونَ

Аллах је дозвољеном учинио стоку, за разлику од вишебожаца који су у име њихових кипова себи забранили следеће врсте стоке: 1. бехиру: камилу којој пресечу уши након што роди одређени број младунчади, 2. са'ибу: камилу коју посвећују киповима и не дирају је када достигне одређени број година, 3. весилу: камилу која роди женску младунчад једно за другим, 4. хама: дромедра када се његовим плодом роди одређени број камила. Вишебожачки неверници су лажно тврдили да је Бог забранио ове споменуте врсте животиња, а већина неверника не разликује истину од заблуде и забрањено од дозвољеног.

Ушбу саҳифадаги оят фойдаларидан:

• الأصل في شعائر الله تعالى أنها جاءت لتحقيق مصالح العباد الدنيوية والأخروية، ودفع المضار عنهم.

Основа у Аллаховим знамењима јесте да се њима остварују овосветске и оносветске користи Аллахових робова, и отклањају штете.

• عدم الإعجاب بالكثرة، فإنّ كثرة الشيء ليست دليلًا على حِلِّه أو طِيبه، وإنما الدليل يكمن في الحكم الشرعي.

Ови одломци нам говоре да не треба бити задивљен самим мноштвом, јер то није доказ да је нешто дозвољено и лепо, већ је доказ у верском пропису.

• من أدب المُسْتفتي: تقييد السؤال بحدود معينة، فلا يسوغ السؤال عما لا حاجة للمرء ولا غرض له فيه.

Од бонтона оног ко пита за верски пропис јесте да своје питање ограничи, па да не пита о ономе за чим нема потребе.

• ذم مسالك المشركين فيما اخترعوه وزعموه من محرمات الأنعام ك: البَحِيرة، والسائبة، والوصِيلة، والحامي.

У овим речима су осуђени поступци вишебожаца које су произвољно чинили, па су забранили стоку коју су назвали: бехира, са'иба, весила и хам.